SPC danas slavi Markovdan

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog apostola i jevanđelista Marka ‒ Markovdan. Ovo je česta slava kod pravoslavnih hrišćana, u crkvenom kalendaru obeležena podebljanim slovom. Nazivala se i „naročitim praznikom Beograda”, budući da je slava stare crkve Svetog Marka na Paliluli, kao i nove crkve.

Sveti Marko je bio poreklom Jevrejin, učenik Svetog apostola Petra i njegov ljubljeni sin u Duhu Svetom. Uvršten je u lik svetih Sedamdeset apostola Hristovih. Najpre je pratio Svetog Petra, koji ga je postavio za episkopa. Kad je sa njim bio u Rimu, napisao je Sveto Evanđelje, jer su ga hrišćani u Rimu molili da im napiše ono što je sa Svetim Petrom pričao o Isusu Hristosu. Kada ga je napisao, prvo ga je pokazao upravo Svetom Petru, koji je potvrdio da je istinito i preporučio svima da čitaju.

Sveti Petar je Svetog Marka poslao u Akvileju, pa u Egipat. Tako je u Aleksandriji bio prvi propovednik Evanđelja i prvi episkop. Kako se iz dana u dan uvećavao broj vernika, ubrzo su i starešine grada čule o nekom čoveku koji huli na njihove bogove i zabranjuje da im se prinosi žrtva. Besni, tražili su da ga uhvate i ubiju. Saznavši, Sveti Marko je postavio za episkopa Aniana i tri prezvitera Maleona, Savina i Kerdona, sedam đakona i drugih 11 klirika da služe crkvi. Potom je otišao u Pentapolj, gde je proveo dve godine nastavljajući svoje delo. Kada se vratio u Aleksandriju, video je da se bratija umnožila i da su i crkvu sagradili u mestu Vukula.

Kad su starešine saznale za njegov povratak i čudesa, opet su počeli da ga traže i besne što ne mogu da ga uhvate.

Nastao je Vaskrs i pao je dvadeset četvrtog aprila. U isti dan pade i nečastivi praznik neznabožačkog poganog boga Serapisa. Sveti Marko služio je u crkvi božanstvenu službu, kada ju je napala rulja neznabožaca, uhvatila svetitelja, vezala ga čvrsto oko vrata i počela vući po kaldrmi vičući: „Povucimo ovog vola u obor!” Sveti Marko je govorio: „Blagodarim Ti, Gospode Isuse Hristose što si me udostojio da stradam za ime Tvoje!”

Kad pade veče, bznabošci su bacili svetitelja u tamnicu da se dogovore kojom smrću da ga umore. U ponoć, dok su vrata bila zaključana i stražari spavali pred njima, nastade veliki zemljotres. Anđeo Gospodnji, sišavši s neba, rekao je apostolu: „Slugo Božji Marko, vrhovni među svetima u Egiptu, eto upisano je ime tvoje u knjizi života na nebesima, i uvršćen si među svete apostole, i spomen tvoj na zemlji neće se zaboraviti nikada, i ti ćeš likovati s Višnjim Silama, Arhangeli će primiti na nebu duh tvoj, a mošti tvoje biće sačuvane na zemlji.”

Sveti Marko pružio je k nebu ruke i govorio: „Blagodarim Ti, Gospode moj Isuse Hriste, što me nisi ostavio nego si me uvrstio među svetitelje Svoje. Molim Ti se, Gospode, primi u miru dušu moju, i ne liši me blagodati Tvoje!”

Gospod Isus Hristos dođe k njemu u onom obličju u kom je bio sa učenicima svojim pre Krsta i pogrebenja i reče:„Mir tebi, Marko, evanđeliste moj!”

Sveti Marko mu je odgovorio: „Mir i Tebi, Gospode moj Isuse Hriste!”

Sutradan, rulja je opet došla, vezala svetitelja i vukla ga po ulici. Svetitelj blagodareći Boga i moleći se, rekao je: „U ruke Tvoje, Gospode, predajem duh moj!”, i predao duh svoj Bogu. Želeći da spali telo svetiteljevo, rulja naloži oganj na mestu koje je potom nazvano Anđelsko. Utom se spustio mrkli mrak, počela je strašna grmljavina i veliki zemljotres, a kiša sa gradom je padala do uveče. Narod je pobegao iz straha i ostavio svetiteljevo telo. Kiša je ugasila oganj, a zemljotres srušio zgrade i pobio mnoge. Bezbožnici su mislili da je to njihov bog Serapis.

Pobožni hrišćani spremili su telo za ukop i odneli ga na mesto gde su se molili, pa su ga sahranili na istočnoj strani u kamenoj grobnici. Za njih ništa nije bilo časnije i skupocenije od tih svetih moštiju.