СПЦ данас слави Марковдан

Српска православна црква данас слави Светог апостола и јеванђелиста Марка ‒ Марковдан. Ово је честа слава код православних хришћана, у црквеном календару обележена подебљаним словом. Називала се и „нарочитим празником Београда”, будући да је слава старе цркве Светог Марка на Палилули, као и нове цркве.

Свети Марко је био пореклом Јеврејин, ученик Светог апостола Петра и његов љубљени син у Духу Светом. Уврштен је у лик светих Седамдесет апостола Христових. Најпре је пратио Светог Петра, који га је поставио за епископа. Кад је са њим био у Риму, написао је Свето Еванђеље, јер су га хришћани у Риму молили да им напише оно што је са Светим Петром причао о Исусу Христосу. Када га је написао, прво га је показао управо Светом Петру, који је потврдио да је истинито и препоручио свима да читају.

Свети Петар је Светог Марка послао у Аквилеју, па у Египат. Тако је у Александрији био први проповедник Еванђеља и први епископ. Како се из дана у дан увећавао број верника, убрзо су и старешине града чуле о неком човеку који хули на њихове богове и забрањује да им се приноси жртва. Бесни, тражили су да га ухвате и убију. Сазнавши, Свети Марко је поставио за епископа Аниана и три презвитера Малеона, Савина и Кердона, седам ђакона и других 11 клирика да служе цркви. Потом је отишао у Пентапољ, где је провео две године настављајући своје дело. Када се вратио у Александрију, видео је да се братија умножила и да су и цркву саградили у месту Вукула.

Кад су старешине сазнале за његов повратак и чудеса, опет су почели да га траже и бесне што не могу да га ухвате.

Настао је Васкрс и пао је двадесет четвртог априла. У исти дан паде и нечастиви празник незнабожачког поганог бога Сераписа. Свети Марко служио је у цркви божанствену службу, када ју је напала руља незнабожаца, ухватила светитеља, везала га чврсто око врата и почела вући по калдрми вичући: „Повуцимо овог вола у обор!” Свети Марко је говорио: „Благодарим Ти, Господе Исусе Христосе што си ме удостојио да страдам за име Твоје!”

Кад паде вече, бзнабошци су бацили светитеља у тамницу да се договоре којом смрћу да га уморе. У поноћ, док су врата била закључана и стражари спавали пред њима, настаде велики земљотрес. Анђео Господњи, сишавши с неба, рекао је апостолу: „Слуго Божји Марко, врховни међу светима у Египту, ето уписано је име твоје у књизи живота на небесима, и увршћен си међу свете апостоле, и спомен твој на земљи неће се заборавити никада, и ти ћеш ликовати с Вишњим Силама, Архангели ће примити на небу дух твој, а мошти твоје биће сачуване на земљи.”

Свети Марко пружио је к небу руке и говорио: „Благодарим Ти, Господе мој Исусе Христе, што ме ниси оставио него си ме уврстио међу светитеље Своје. Молим Ти се, Господе, прими у миру душу моју, и не лиши ме благодати Твоје!”

Господ Исус Христос дође к њему у оном обличју у ком је био са ученицима својим пре Крста и погребења и рече:„Мир теби, Марко, еванђелисте мој!”

Свети Марко му је одговорио: „Мир и Теби, Господе мој Исусе Христе!”

Сутрадан, руља је опет дошла, везала светитеља и вукла га по улици. Светитељ благодарећи Бога и молећи се, рекао је: „У руке Твоје, Господе, предајем дух мој!”, и предао дух свој Богу. Желећи да спали тело светитељево, руља наложи огањ на месту које је потом названо Анђелско. Утом се спустио мркли мрак, почела је страшна грмљавина и велики земљотрес, а киша са градом је падала до увече. Народ је побегао из страха и оставио светитељево тело. Киша је угасила огањ, а земљотрес срушио зграде и побио многе. Безбожници су мислили да је то њихов бог Серапис.

Побожни хришћани спремили су тело за укоп и однели га на место где су се молили, па су га сахранили на источној страни у каменој гробници. За њих ништа није било часније и скупоценије од тих светих моштију.