Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

СПЦ данас слави Марковдан

Ово је честа слава код православних хришћана, у црквеном календару обележена подебљаним словом
СПЦ данас слави Марковдан
Црква Светог Марка (Фото Н. Марјановић)

Српска православна црква данас слави Светог апостола и јеванђелиста Марка ‒ Марковдан. Ово је честа слава код православних хришћана, у црквеном календару обележена подебљаним словом. Називала се и „нарочитим празником Београда”, будући да је слава старе цркве Светог Марка на Палилули, као и нове цркве.

Свети Марко је био пореклом Јеврејин, ученик Светог апостола Петра и његов љубљени син у Духу Светом. Уврштен је у лик светих Седамдесет апостола Христових. Најпре је пратио Светог Петра, који га је поставио за епископа. Кад је са њим био у Риму, написао је Свето Еванђеље, јер су га хришћани у Риму молили да им напише оно што је са Светим Петром причао о Исусу Христосу. Када га је написао, прво га је показао управо Светом Петру, који је потврдио да је истинито и препоручио свима да читају.

Свети Петар је Светог Марка послао у Аквилеју, па у Египат. Тако је у Александрији био први проповедник Еванђеља и први епископ. Како се из дана у дан увећавао број верника, убрзо су и старешине града чуле о неком човеку који хули на њихове богове и забрањује да им се приноси жртва. Бесни, тражили су да га ухвате и убију. Сазнавши, Свети Марко је поставио за епископа Аниана и три презвитера Малеона, Савина и Кердона, седам ђакона и других 11 клирика да служе цркви. Потом је отишао у Пентапољ, где је провео две године настављајући своје дело. Када се вратио у Александрију, видео је да се братија умножила и да су и цркву саградили у месту Вукула.

Кад су старешине сазнале за његов повратак и чудеса, опет су почели да га траже и бесне што не могу да га ухвате.

Православна икона (Фото СПЦ)

Настао је Васкрс и пао је двадесет четвртог априла. У исти дан паде и нечастиви празник незнабожачког поганог бога Сераписа. Свети Марко служио је у цркви божанствену службу, када ју је напала руља незнабожаца, ухватила светитеља, везала га чврсто око врата и почела вући по калдрми вичући: „Повуцимо овог вола у обор!” Свети Марко је говорио: „Благодарим Ти, Господе Исусе Христосе што си ме удостојио да страдам за име Твоје!”

Кад паде вече, бзнабошци су бацили светитеља у тамницу да се договоре којом смрћу да га уморе. У поноћ, док су врата била закључана и стражари спавали пред њима, настаде велики земљотрес. Анђео Господњи, сишавши с неба, рекао је апостолу: „Слуго Божји Марко, врховни међу светима у Египту, ето уписано је име твоје у књизи живота на небесима, и увршћен си међу свете апостоле, и спомен твој на земљи неће се заборавити никада, и ти ћеш ликовати с Вишњим Силама, Архангели ће примити на небу дух твој, а мошти твоје биће сачуване на земљи.”

Свети Марко пружио је к небу руке и говорио: „Благодарим Ти, Господе мој Исусе Христе, што ме ниси оставио него си ме уврстио међу светитеље Своје. Молим Ти се, Господе, прими у миру душу моју, и не лиши ме благодати Твоје!”

Господ Исус Христос дође к њему у оном обличју у ком је био са ученицима својим пре Крста и погребења и рече:„Мир теби, Марко, еванђелисте мој!”

Свети Марко му је одговорио: „Мир и Теби, Господе мој Исусе Христе!”

Сутрадан, руља је опет дошла, везала светитеља и вукла га по улици. Светитељ благодарећи Бога и молећи се, рекао је: „У руке Твоје, Господе, предајем дух мој!”, и предао дух свој Богу. Желећи да спали тело светитељево, руља наложи огањ на месту које је потом названо Анђелско. Утом се спустио мркли мрак, почела је страшна грмљавина и велики земљотрес, а киша са градом је падала до увече. Народ је побегао из страха и оставио светитељево тело. Киша је угасила огањ, а земљотрес срушио зграде и побио многе. Безбожници су мислили да је то њихов бог Серапис.

Побожни хришћани спремили су тело за укоп и однели га на место где су се молили, па су га сахранили на источној страни у каменој гробници. За њих ништа није било часније и скупоценије од тих светих моштију.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.