Moskva strahuje od ukrajinskih terorističkih napada

Ko je bar jednom prisustvovao i uživo posmatrao Paradu pobede na Crvenim trgu u Moskvi, mogao se uveriti da je to događaj od najvećeg značaja za sve građane Rusije, a ranije i Sovjetskog Saveza. Nije ni čudo: ovom veličanstvenom manifestacijom obeležavao se dan kada su nacistička Nemačka i njeni saveznici doživeli konačan slom, a ruski narod, zajedno sa narodima bivših sovjetskih republika, slavio pobedu u najvećem ratu u istoriji čovečanstva u kojem je Sovjetski Savez imao 27 miliona žrtava i pretrpeo ogromna materijalna razaranja.

Zvanično je najavljeno da će i ove godine na Crvenom trgu svečano biti obeležen Dan pobede, ali bez vojne tehnike zbog terorističkih pretnji iz Kijeva.

„Reč je o operativnoj situaciji”, kaže portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je preneo reči predsednika Vladimira Putina da kijevski režim, koji svakog dana gubi pozicije na bojnom polju, sada pribegava terorističkim aktivnostima. Peskov je potvrdio da su pripreme za svečano obeležavanje 81. godišnjice pobede nad fašizmom u završnoj fazi. Kako će proslava bez njenog najatraktivnijeg dela, vojne tehnike, izgledati za sada nije poznato, ali u svakom slučaju neće biti tako impozantna.

Rusko Ministarstvo odbrane je 4. maja objavilo da je ruski predsednik Vladimir Putin odlučio da proglasi prekid vatre 8. i 9. maja u čast pobede sovjetskog naroda u Velikom otadžbinskom ratu. Ministarstvo je takođe izrazilo nadu da će se i Ukrajina pridružiti prekidu vatre. Istovremeno, Zelenski je nagovestio mogući napad dronom na Moskvu na Dan pobede. Na samitu Evropske političke zajednice izjavio je da bi se na paradi mogli pojaviti i ukrajinski dronovi.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova ocenila je da je ruska inicijativa za prekid vatre 8. i 9. maja izazvala histeričnu reakciju u Kijevu.

„Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je pretnjama Paradi pobede jasno stavio do znanja da ga ne zanima sećanje na borce protiv nacista, uključujući i one u njegovoj sopstvenoj porodici”, rekla je Zaharova.

Ona je napomenula da je američki predsednik Donald Tramp podržao inicijativu za prekid vatre u Ukrajini. Kako je naglasila, Ruske oružane snage će nastaviti odlučno da suzbijaju sve oružane provokacije kijevskog režima.

Ona je upozorila građane i diplomatsko osoblje da se hitno evakuišu iz Kijeva, jer bi mogao biti napadnut, u slučaju kršenja najavljenog primirja.

„Preporučujemo vam da pažljivo pratite saopštenje Ministarstva odbrane od 4. maja u vezi sa prekidom vatre za Dan pobede i posledicama za Kijev ukoliko se on prekrši”, rekla je Zaharova i skrenula pažnju na materijale objavljene na veb-sajtu ministarstva, u kojima se navodi da su strane diplomatske misije i predstavništva međunarodnih organizacija akreditovanih u Rusiji obavešteni o koracima koji će uslediti ako se pretnje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog ostvare. Prema rečima Zaharove, ruske diplomatske misije i stalne misije pri međunarodnim organizacijama prenosile su slične informacije stranim zemljama.

U Moskvi se očekuje da će obeležavanju Dana pobede prisustvovati širok krug gostiju iz prijateljskih zemalja. To je potvrdio i pomoćnik predsednika Putina, Jurij Ušakov. Pojedini moskovski mediji najavljuju da se među gostima očekuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Analitičari zapažaju da na obeležavanje Dana pobede u Moskvi nije pozvan predsednik SAD Donald Tramp. Nisu pozvani ni najviši rukovodioci evropskih i nekih dugih zemalja koje Moskva ne smatra prijateljskim. Putin i Tramp su ovih dana razgovarali telefonom, ali o pozivu i dolasku Trampa u Moskvu nije bilo reči. Međutim, značajnu pažnju dvojica predsednika su posvetila mogućnosti uspostavljanja primirja u Ukrajini tokom obeležavanja Dana pobede. Kako javljaju moskovski mediji, Tramp se založio za prekid vatre. U Kremlju se mogu čuti ocene da Kijev namerava da oskrnavi uspomene na svoje pretke i time okalja svetli praznik terorističkim napadima.

Pojedini moskovski mediji se veoma kritički odnosi prema pokušajima Kijeva da okalja veliki praznik. Za današnje rukovodstvo Kijeva, pišu tamošnji mediji, 9. maj nije svetli, nego nekakav protivprirodni praznik. Konstatuju da Ukrajina još nije objavila taj dan kao uspomenu na žrtve, i to iz jednog razloga – da je otvoreno priznavanje nasleđa nacističke ideologije još uvek neprikladno. I nikakva „dobra volja”  od Kijeva se ne može očekivati. Eksperti smatraju da jedino od Vašingtona zavisi da li će Kijev prihvatiti primirje. S tim u vezi se podseća da je prošle godine Kijev prihvatio prekid vatre tokom uskršnjeg praznika samo da bi ugodio Trampu. koji je prosto naredio ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da se sa tim saglasi.

Ove godine može da ispadne drugačije, kažu poznavaoci prilika. Kao prvo, prošla godina bila je jubilarna i proslavi su prisustvovali visoki gosti iz više od trideset država. U takvoj situaciji teroristički udar bio bi nezamisliv. Kao drugo, Kijev se u poslednje vreme naučio da uvek ne sluša ono što kaže Vašington. I kao poslednje, Kijev je pod patronatom Britanije i nekih drugih evropskih zemalja koje nastoje da se rat nastavi što je, navodno, priznao i presednik Tramp.

Parade pobede na Crvenom trgu u Moskvi imaju višedecenijsku tradiciju. Ranijih godina, pripreme su trajale nedeljama, a prvom paradom, jašući na konju, trebalo je da komanduje i izvrši smotru jedinica Josif Visarionovič Staljin. Kako su mnogo kasnije pisali pojedini mediji, Staljin nije bio vičan jahanju i tokom jedne probe pao je sa konja, pa je tu ulogu prepustio najpoznatijem sovjetskom vojnom komandantu Drugog svetskog rata, maršalu i tadašnjem ministru odbrane Georgiju Žukovu. „Ostario sam i više nemam snage ni volje za jahanje”, navodno je izjavio Staljin.

Bilo je uobičajeno da sovjetska, a kanije i ruska armija, na paradi prikaže neko novo naoružanje, što su strani vojni izaslanici pomno beležili i izveštavali rukovodstva svojim zemalja. Ovogodišnja parada će, osim odsustva vojne tehnike, biti zapamćena po još jednom veoma značajnom detalju: biće održana u uslovima rata između dveju bivših sovjetskih republika čiji su se građani, sa malim izuzetkom žitelja zapadne Ukrajine, rame uz rame borili protiv zajedničkog neprijatelja. To će baciti senku na obeležavanje zajedničke pobede u Drugom svetskom ratu, a u budućnosti, kažu analitičari, podgrejaće uzajamnu mržnju koja se neće stišati ni u narednoj generaciji jer se obostrano velike žrtve neće brzo zaboraviti. A prave krivce, kažu objektivni eksperti, treba tražiti među onim političkim i vojnim krugovima kojima je Rusija kost u grlu i smetnja ka svetskoj dominaciji.

*Bivši šef dopisništva Tanjuga iz Moskve