Nezaposlenost kao globalni potres

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 15. februara – Otkaz je novi bauk koji kruži svetom i preti da uzdrma i ostatke nacionalne i internacionalne stabilnosti. Masovno gubljenje radnih mesta već je izazvalo potrese u nizu zemalja a nije isključeno da se oni pretvore u novi globalni front, kakva se već ispostavila finansijska kriza.

Ovakve slutnje proizlaze iz danas objavljenog interkontinentalnog istraživanja „Njujork tajmsa” pod naslovom „Rast nezaposlenosti preti stabilnosti širom sveta”. Izveštaj ne precizira šta bi sve moglo da se dogodi, ali nudi više elemenata da se dokuče dometi vanrednih rizika. Podseća se, tako, na upozorenje šefa svih ovdašnjih obaveštajnih službi Denisa Blera da je po SAD globalna ekonomska kriza postala veća opasnost čak i od terorizma. Uz procene da se naziru zaokreti u mnogim zemljama: istočnoevropske ekonomije bi, u strahu od rastuće nezaposlenosti, mogle da odustanu od principa slobodnog tržišta i prozapadne politike, dok kod razvijenih zemalja buja sklonost za zaštitu lokalne industrije na uštrb globalne razmene dobara, usluga…

Nabrajaju se, pri tom, raznovrsni protesti u Islandu, Grčkoj, Čileu, Bugarskoj, Letoniji, Kini, Indoneziji kao i štrajkovi u Britaniji i Francuskoj… Kao i za ovdašnje prilike dramatičan skok stope nezaposlenosti na 7,6 odsto, zbog čega predsednik Barak Obama kao najvažniju stavku stabilizacionog programa, vrednog 787 milijardi dolara, ističe otvaranje ili očuvanje oko tri i po miliona radnih mesta.

Kao primere dubine i širine krize, „Tajms” ističe dva spoljna slučaja – Šveđanke, pravnice, nastanjene naizmenično u Parizu i Londonu, koja je izgubila posao „iako tečno govori (osim maternjeg jezika) i engleski, francuski i italijanski. Ništa manje nije indikativna ni sudbina telohranitelja u Kolumbiji koji je dobio otkaz, iako je nasilja tamo na pretek.

Šta tek čeka manje kvalifikovane kadrove i poslove koji se manje traže – pitanje koje onespokojava i one koji su u tim kategorijama i one koji brinu o unutrašnjoj i spoljnoj bezbednosti. Talas ojađenih, gnevnih i onih koji „nemaju šta više da izgube”, mogao bi da preraste u globalni „cunami”.

Napis u njujorškom listu se poziva i na nedavni raport Međunarodne organizacije rada (MOR) sa upozorenjem da bi globalna nezaposlenost ove godine mogla da se poveća za 50 miliona ljudi. I da bi broj ljudi koji u svetu žive sa manje od dva dolara dnevno, dakle ispod ozvaničene granice siromaštva, mogao da dostigne 1,4 milijarde, iliti – 45 odsto zaposlenih.

Prognoze se i sada razvrstavaju po klasičnom principu – jedni tvrde da je kriza uobičajena u određenim razmacima, dok drugi kažu da se „ne može kao dosad pa da slede bitne promene”. Pridružuju im se i katastrofičari po kojima „spasa nam ima, ali propasti hoćemo”, to jest da sledi nered u kome se „neće znati ko pije a ko plaća”…

Za ovdašnje neprilike, „Tajms” je izdvojio dva karakteristična slučaja. Pentagonu nedostaje ljudstvo za oružane snage, pa planira, navodi se, da mobiliše, prvi put, i imigrante s privremenom dozvolom boravka, s tim da im kao mamac ponudi ubrzano dobijanje američkog državljanstva. U uvodniku se list ujedno zalaže da se ne umanjuju mogućnosti za zapošljavanje drugih imigranata, legalnih ali i ilegalnih, u privredi kojoj je naročito potrebna uvozna radna snaga za poslove koje Amerikanci ne žele, kao što su okopavanja zasada, branje plodova, građevinarstvo, ili pranje automobila, što je uglavnom „u nadležnosti” došljaka iz Latinske Amerike, pa i iz istočne Evrope.

„Gurati vlast u prilog radnicima možda deluje suludo, ali je bolje od drugih mogućnosti”, zaključuje uvodničar „Tajmsa”, navodeći i zahteve „oživelih” sindikata. Ne kaže ovom prilikom, ali verovatno podrazumeva poređenje s povećanom državnom intervencijom za spas finansijskih giganata, koji su olakim postupcima doveli do lokalne i globalne krize. Hoće reći: ako se baca pojas za spasavanje uzročnicima krize, logično je da se baci i njenim žrtvama. Ali, kao što se zna iz iskustva mnogih velikih brodoloma, nema spasa za sve…

M. Pantelić