Незапосленост као глобални потрес

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 15. фебруара – Отказ је нови баук који кружи светом и прети да уздрма и остатке националне и интернационалне стабилности. Масовно губљење радних места већ је изазвало потресе у низу земаља а није искључено да се они претворе у нови глобални фронт, каква се већ испоставила финансијска криза.

Овакве слутње произлазе из данас објављеног интерконтиненталног истраживања „Њујорк тајмса” под насловом „Раст незапослености прети стабилности широм света”. Извештај не прецизира шта би све могло да се догоди, али нуди више елемената да се докуче домети ванредних ризика. Подсећа се, тако, на упозорење шефа свих овдашњих обавештајних служби Дениса Блера да је по САД глобална економска криза постала већа опасност чак и од тероризма. Уз процене да се назиру заокрети у многим земљама: источноевропске економије би, у страху од растуће незапослености, могле да одустану од принципа слободног тржишта и прозападне политике, док код развијених земаља буја склоност за заштиту локалне индустрије на уштрб глобалне размене добара, услуга…

Набрајају се, при том, разноврсни протести у Исланду, Грчкој, Чилеу, Бугарској, Летонији, Кини, Индонезији као и штрајкови у Британији и Француској… Као и за овдашње прилике драматичан скок стопе незапослености на 7,6 одсто, због чега председник Барак Обама као најважнију ставку стабилизационог програма, вредног 787 милијарди долара, истиче отварање или очување око три и по милиона радних места.

Као примере дубине и ширине кризе, „Тајмс” истиче два спољна случаја – Швеђанке, правнице, настањене наизменично у Паризу и Лондону, која је изгубила посао „иако течно говори (осим матерњег језика) и енглески, француски и италијански. Ништа мање није индикативна ни судбина телохранитеља у Колумбији који је добио отказ, иако је насиља тамо на претек.

Шта тек чека мање квалификоване кадрове и послове који се мање траже – питање које онеспокојава и оне који су у тим категоријама и оне који брину о унутрашњој и спољној безбедности. Талас ојађених, гневних и оних који „немају шта више да изгубе”, могао би да прерасте у глобални „цунами”.

Напис у њујоршком листу се позива и на недавни рапорт Међународне организације рада (МОР) са упозорењем да би глобална незапосленост ове године могла да се повећа за 50 милиона људи. И да би број људи који у свету живе са мање од два долара дневно, дакле испод озваничене границе сиромаштва, могао да достигне 1,4 милијарде, илити – 45 одсто запослених.

Прогнозе се и сада разврставају по класичном принципу – једни тврде да је криза уобичајена у одређеним размацима, док други кажу да се „не може као досад па да следе битне промене”. Придружују им се и катастрофичари по којима „спаса нам има, али пропасти хоћемо”, то јест да следи неред у коме се „неће знати ко пије а ко плаћа”…

За овдашње неприлике, „Тајмс” је издвојио два карактеристична случаја. Пентагону недостаје људство за оружане снаге, па планира, наводи се, да мобилише, први пут, и имигранте с привременом дозволом боравка, с тим да им као мамац понуди убрзано добијање америчког држављанства. У уводнику се лист уједно залаже да се не умањују могућности за запошљавање других имиграната, легалних али и илегалних, у привреди којој је нарочито потребна увозна радна снага за послове које Американци не желе, као што су окопавања засада, брање плодова, грађевинарство, или прање аутомобила, што је углавном „у надлежности” дошљака из Латинске Америке, па и из источне Европе.

„Гурати власт у прилог радницима можда делује сулудо, али је боље од других могућности”, закључује уводничар „Тајмса”, наводећи и захтеве „оживелих” синдиката. Не каже овом приликом, али вероватно подразумева поређење с повећаном државном интервенцијом за спас финансијских гиганата, који су олаким поступцима довели до локалне и глобалне кризе. Хоће рећи: ако се баца појас за спасавање узрочницима кризе, логично је да се баци и њеним жртвама. Али, као што се зна из искуства многих великих бродолома, нема спаса за све…

М. Пантелић