Evropski put Beograda između dve vatre u EU

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je nedavno da su Srbiji navodno obustavljene sve isplate novčanih sredstava predviđenih Planom rasta, da bi neposredno nakon toga iz Evropske komisije stigao odgovor da finansijska sredstva iz fondova Evropske unije uopšte nisu blokirana. „Za sada smo obustavili sva plaćanja jer Srbija ponovo nazaduje kad je reč o pravosuđu i sve dok to ne ispravi neće moći da dobije podršku EU”, izjavila je Kosova 30. aprila, nakon predavanja na Univerzitetu u Friburu, u Švajcarskoj.

Dan kasnije, beogradskim medijima stigao je potpuno drugačiji odgovor Evropske komisije u kojem se navodi da sredstva nisu blokirana. „Evropska komisija nije donela odluku o zamrzavanju sredstava namenjenih Srbiji, niti bilo šta slično”, izjavio je portparol Evropske komisije Markus Lamer nekoliko dana kasnije, tačnije 4. maja. Tako je potvrdio da naša zemlja nije ostala bez 1,6 milijardi evra, koliko joj je namenjeno. Ali i da u samim institucijama EU nešto ne funkcioniše, kada jedan funkcioner istupa sa stavovima oprečnim zvaničnoj odluci institucije koju predstavlja.

„To pokazuje da u okviru Evropske komisije, pa i EU, deluju dve političke struje u odnosu prema Srbiji. To se najbolje odražava u Evropskom parlamentu, gde se izborom Tonina Picule kao izvestioca za Srbiju pokazalo da postoje strukture koje diktiraju tempo i sadržaj političkih stavova prema Srbiji, a ne odražavaju interes celine EU”, smatra sagovornik „Politike”, diplomata Zoran Milivojević.

Kako navodi, Marta Kos je u nekoliko navrata pokazala da je pristrasna kad je reč o Srbiji i tretmanu njenih pristupnih pregovora. „Kosova nije koncentrisana na pregovore o pristupanju Srbije već na unutrašnju političku situaciju, gde se bavi podrškom opozicionim strukturama i pokušajem da se diskredituje aktuelna vlast. U tom kontekstu i treba posmatrati ovu poruku da su sredstva zamrznuta, iako to nije zvaničan stav Evropske komisije i EU”, podseća Milivojević.

Dodatno primećuje da pristrasnost proizlazi i iz stavova političke grupacije kojoj pripada Marta Kos. „To su iste strukture koje osporavaju politički sistem i podobnost Srbije kad je reč o pristupanju EU. Dakle, liberali, socijaldemokrate i zeleni već duže vreme, pre svega kroz Evropski parlament, osporavaju legitimitet vlasti u Srbiji. Nastup Marte Kos verovatno je izraz njenih stavova ili želja, kao i pokušaj da nametne kritički odnos prema Srbiji. Međutim, svakako da njen stav ne odražava odnos EU u celini, što smo videli iz susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, kao i portparola koji je demantovao Martu Kos”, podseća Milivojević.

Osim realpolitike, u balkanskim, evropskim i svetskim procesima postoji i sfera iracionalnog u političkom delovanju, smatra analitičar i direktor Kulturnog centra Novog Sada Bojan Panaotović. „Na Balkanu je jedna od ključnih odlika, kad je o iracionalnosti reč, srbofobija. Ona svoje korene ima u tome što neki svesno ili podsvesno shvataju da su dobili preko svoje mere. Pojedini politički i elitistički krugovi u kontinuitetu plasiraju teze da je Srbija izvor nestabilnosti, ključ problema, parija i potencijalno bure baruta i činiće sve da joj podmetnu klipove u točkove. Jedna od takvih osoba je i Marta Kos. Ona je izjavila da su sredstva za Srbiju zamrznuta, a potom je demantovao portparol Markus Lamer. Zamislite da jedna evropska komesarka za proširenje izjavi tako nešto i da sutradan biva demantovana. To je neozbiljno i svodi jednu instituciju EU na nivo tinejdžera ili pubertetlije koji laže i izmišlja nešto u vezi s kontrolnim zadatkom”, opisuje naš sagovornik.

Kako kaže, sredstva nisu blokirana već podležu proverama u skladu s reformskim aktivnostima, što je proces koji važi i za sve ostale zemlje kandidate za EU, poput Crne Gore. Panaotović, međutim, smatra da je delovanje protiv interesa Srbije uzrokovano istorijskim procesima. „Koren problema je u tome što slovenačka država ne postoji u istoriji čovečanstva do 1991. godine i što su  prva i druga Jugoslavija nastale na srpskim žrtvama, krvi i patnji. Neko čija je država nastala 1991. godine ne može to da podnese. Podsetiću vas da je Franjo Tuđman nazvao Jugoslaviju usputnom stanicom na pruzi koja vodi do hrvatske nezavisnosti. Tako su razmišljali i Slovenci. Sve je to nesporno, samo nemojte misliti da smo politički nepismeni idioti. Postoje snage, naročito iz Hrvatske i Slovenije, koje pripadaju srbofobnom lobiju. Imate lobije od antiruskih, antiameričkih, antiizraelskih ili antisrpskih i to je sve legitimno kroz istoriju kad se neko bori za određene interese ili su protiv nekoga”, navodi Panaotović.

Problem je, kako navodi, što ovaj srbofobni lobi širi mržnju, strah, resantiman prema Srbima. Dakle, prema onima koji su omogućili da Slovenija postoji. „Zamislite samo da je Italija ostvarila svoje interese nakon Prvog ili Drugog svetskog rata. Podsetiću vas i na izjavu hrvatskog istoričara Tvrtka Jakovine, koji je rekao da njegove zemlje ne bi bilo da nije bilo srpske pobede u Prvom svetskom ratu, a o Sloveniji da i ne govorimo. Neko ko je imao priliku da ode u Portorož, Piran i slično, ili ko ume da koristi internet, može da pronađe razne fotografije spomenka i natpisa. To je bila italijanska teritorija, a postala je Slovenija zahvaljujući pobedi srpske vojske u Prvom svetskom ratu i partizana, koje su predominantno činili Srbi, u Drugom svetskom ratu”, podseća Panaotović.

Milivojević smatra da je reč o političkoj prepreci struktura koje žele da dovedu u pitanje kredibilitet i podobnost Srbije da uopšte učestvuje u pristupnim pregovorima. „Izjave Marte Kos spadaju u takve pokušaje koji ne vode u dobrom pravcu. Pitanje integracije regiona nemoguće je rešiti bez Srbije. Tako da ovakvi pokušaji dovode u pitanje i interes same EU. Potrebno je da se EU, koja je ovim na probi, jasno izjasni želi li Srbiju ili ne. Osporavanje Srbije na ovaj način dovodi u pitanje političku volju i javno mnjenje u našoj zemlji. Smatram da je Srbija u vezi s tim pitanjem bila potpuno jasna, što se može zaključiti i na osnovu izjava predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić u Kopenhagenu”, zaključuje Milivojević.

Kad je reč o odnosu EU prema Srbiji, Panaotović navodi da neki evropski lideri od Makrona, Fica i drugih, shvataju da je Srbija najveća zemlja u regionu i da je, ukoliko Evropa želi mir i stabilnost, potreban dogovor s Beogradom. „Nećete imati stabilnost ako najdominantiju, najmnogoljudniju i zemlju s najviše investicija stalno podrivate i ako imate kontinuiran mrzilački odnos. O kakvom je onda proširenju reč? Primićete možda Crnu Goru, mada je i to pod znakom pitanja, a šta ćete sa Srbijom, problemom Kosova i Metohije ili Bosnom i Hercegovinom, gde se Dejtonski sporazum svakodnevno krši? Nema sreće bez rešenja srpskog pitanja. Tu ne podrazumevam stvaranje nekakve velike Srbije već neophodnost kompromisa i dogovora sa Srbima”, kaže Panaotović.

Podseća da je o tome prethodnih petnaest godina govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. „Kad predsednik Vučić kaže da ne možete nekome dati, a drugome uzeti sve i očekivati da će to biti u redu. Prirodno je da će Srbi biti nezadovoljni i frustrirani, čekajući priliku da vrate ono što im je oduzeto. Mi ne znamo šta život i istorija nose. U 19. veku niko nije ni slutio da će se Kosovo i Metohija vrlo brzo ponovo naći u okvirima srpske države”, navodi Panaotović. Kako zaključuje, ponašanje Marte Kos odslikava nekoga ko je lobista jedne strane i srbofob. „Ukoliko ste komesar, trebalo bi da se ponašate po nekakvim objektivnim kriterijumima”, poručuje naš sagovornik.

Jednom saradnik Udbe, sada možda nekih drugih službi

Na pitanje o knjizi „Komesarka” slovenačkog autora Igora Ormeze, u kojoj, na osnovu dokumentacije tajnih službi, navodi da je Marta Kos od sredine osamdesetih i svojih studentskih dana bila saradnik jugoslovenske Službe državne bezbednosti, Panaotović kaže da je to sasvim moguće. „Tako i deluje. Svako ima svoju prošlost. Raspad Jugoslavije je počeo u Sloveniji, ali Srbija s tom zemljom nije otvorila toliko rana kao s Hrvatskom, tako da bi naši odnosi mogli da budu mnogo srdačniji, na obostranu korist. Međutim, ostaje pitanje koliko je Marta Kos samostalna ili je eksponent nečijih interesa koji izvršava određene naloge i zadatke, pa nema manevarski prostor da se ponaša drugačije. Jednom saradnik Udbe, sada može biti saradnik nekih drugih službi. Na primer, nemačkog BND-a. To onda dalje može da otkrije odgovore i na neka druga pitanja”, kaže Panaotović.

Strogo namenska sredstva, dve trećine su krediti

Milivojević razjašnjava da su Sredstva EU namenjena isključivo za određene projekte. „Trećina su grantovi, a dve trećine su povoljni krediti. Naravno, reč je o strogo namenskim sredstvima. Međutim, postoje mehanizmi i obaveze koji moraju da se ostvare kroz reformske procese, da bi se omogućilo dobijanje tih sredstava. Problem je što, kad je reč o Srbiji, ne odgovaraju onome što je činjenično stanje. Srbija je svoj deo poslova obavila i uvažila izveštaje Venecijanske komisije, tako da ne postoje osnove da se sredstva za Srbiju ospore”, smatra Milivojević.

Sve što je loše za Srbiju je pobeda blokadera i Hrvatske

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić kaže da je primetno razočaranje zvanične Hrvatske i tamošnjih medija što Evropska komisija nije zamrzla sredstva namenjena Srbiji i na taj način kaznila građane Srbije. Odgovarajući na pitanje da prokomentariše to što hrvatski mediji pišu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić opet podelio Evropsku komisiju u vezi s ovim pitanjem, kaže da to nije iznenađujuće. „To je praktično ista politika kao politika blokadera. Oni jedino žele kažnjavanje Srbije, zato što kažnjavanje Srbije njima donosi mogućnost i priliku da građani Srbije glasaju za blokadere, koji nemaju drugu politiku osim ’kaznite Srbiju kako biste nagradili nas’. Sve ono što je dobro za blokadere loše je za Srbiju i suprotno, odnosno sve ono što je loše za Srbiju u stvari je pobeda blokadera i Hrvatske. Na kraju krajeva, čini mi se da dele zajedničke strateške interese, a to je da Aleksandar Vučić ne bude na čelu Srbije, zato što je Srbija koju vodi Aleksandar Vučić Srbija koja ima svoje ja, koja ima svoju kičmu, Srbija koja je stabilna, sigurna, Srbija koja je suverena i nezavisna”, poručila je Brnabićeva.

Nema odluke o zamrzavanju niti se može očekivati

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je da nikakva odluka o zamrzavanju finansijskih sredstava EU namenjenih Srbiji nije doneta, kao i da se ne može očekivati. „Država se, po ovom pitanju, drži zvaničnih izjava iz Evropske komisije. Za Srbiju je jako važno to što je istog dana kada je evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla da EU razmatra zamrzavanje finansijskih sredstava Srbiji, stiglo i zvanično saopštenje EK u kojem se navodi da nema zamrzavanja tih sredstava. Videli smo i na konferenciji za medije, da je Markus Lamer portparol Evropske komisije, dobio dva ili tri uzastopna pitanja i uvek je davao isti odgovor. Veoma jasno i nedvosmisleno je rekao da nema zamrzavanja, niti bilo čega sličnog kada su u pitanju finansijska sredstva namenjena Srbiji”, istakao je Starović za televiziju K1.