Европски пут Београда између две ватре у ЕУ

Европска комесарка за проширење Марта Кос изјавила је недавно да су Србији наводно обустављене све исплате новчаних средстава предвиђених Планом раста, да би непосредно након тога из Европске комисије стигао одговор да финансијска средства из фондова Европске уније уопште нису блокирана. „За сада смо обуставили сва плаћања јер Србија поново назадује кад је реч о правосуђу и све док то не исправи неће моћи да добије подршку ЕУ”, изјавила је Косова 30. априла, након предавања на Универзитету у Фрибуру, у Швајцарској.

Дан касније, београдским медијима стигао је потпуно другачији одговор Европске комисије у којем се наводи да средства нису блокирана. „Европска комисија није донела одлуку о замрзавању средстава намењених Србији, нити било шта слично”, изјавио је портпарол Европске комисије Маркус Ламер неколико дана касније, тачније 4. маја. Тако је потврдио да наша земља није остала без 1,6 милијарди евра, колико јој је намењено. Али и да у самим институцијама ЕУ нешто не функционише, када један функционер иступа са ставовима опречним званичној одлуци институције коју представља.

„То показује да у оквиру Европске комисије, па и ЕУ, делују две политичке струје у односу према Србији. То се најбоље одражава у Европском парламенту, где се избором Тонина Пицуле као известиоца за Србију показало да постоје структуре које диктирају темпо и садржај политичких ставова према Србији, а не одражавају интерес целине ЕУ”, сматра саговорник „Политике”, дипломата Зоран Миливојевић.

Како наводи, Марта Кос је у неколико наврата показала да је пристрасна кад је реч о Србији и третману њених приступних преговора. „Косова није концентрисана на преговоре о приступању Србије већ на унутрашњу политичку ситуацију, где се бави подршком опозиционим структурама и покушајем да се дискредитује актуелна власт. У том контексту и треба посматрати ову поруку да су средства замрзнута, иако то није званичан став Европске комисије и ЕУ”, подсећа Миливојевић.

Додатно примећује да пристрасност произлази и из ставова политичке групације којој припада Марта Кос. „То су исте структуре које оспоравају политички систем и подобност Србије кад је реч о приступању ЕУ. Дакле, либерали, социјалдемократе и зелени већ дуже време, пре свега кроз Европски парламент, оспоравају легитимитет власти у Србији. Наступ Марте Кос вероватно је израз њених ставова или жеља, као и покушај да наметне критички однос према Србији. Међутим, свакако да њен став не одражава однос ЕУ у целини, што смо видели из сусрета председника Србије Александра Вучића с председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, као и портпарола који је демантовао Марту Кос”, подсећа Миливојевић.

Осим реалполитике, у балканским, европским и светским процесима постоји и сфера ирационалног у политичком деловању, сматра аналитичар и директор Културног центра Новог Сада Бојан Панаотовић. „На Балкану је једна од кључних одлика, кад је о ирационалности реч, србофобија. Она своје корене има у томе што неки свесно или подсвесно схватају да су добили преко своје мере. Поједини политички и елитистички кругови у континуитету пласирају тезе да је Србија извор нестабилности, кључ проблема, парија и потенцијално буре барута и чиниће све да јој подметну клипове у точкове. Једна од таквих особа је и Марта Кос. Она је изјавила да су средства за Србију замрзнута, а потом је демантовао портпарол Маркус Ламер. Замислите да једна европска комесарка за проширење изјави тако нешто и да сутрадан бива демантована. То је неозбиљно и своди једну институцију ЕУ на ниво тинејџера или пубертетлије који лаже и измишља нешто у вези с контролним задатком”, описује наш саговорник.

Како каже, средства нису блокирана већ подлежу проверама у складу с реформским активностима, што је процес који важи и за све остале земље кандидате за ЕУ, попут Црне Горе. Панаотовић, међутим, сматра да је деловање против интереса Србије узроковано историјским процесима. „Корен проблема је у томе што словеначка држава не постоји у историји човечанства до 1991. године и што су  прва и друга Југославија настале на српским жртвама, крви и патњи. Неко чија је држава настала 1991. године не може то да поднесе. Подсетићу вас да је Фрањо Туђман назвао Југославију успутном станицом на прузи која води до хрватске независности. Тако су размишљали и Словенци. Све је то неспорно, само немојте мислити да смо политички неписмени идиоти. Постоје снаге, нарочито из Хрватске и Словеније, које припадају србофобном лобију. Имате лобије од антируских, антиамеричких, антиизраелских или антисрпских и то је све легитимно кроз историју кад се неко бори за одређене интересе или су против некога”, наводи Панаотовић.

Проблем је, како наводи, што овај србофобни лоби шири мржњу, страх, ресантиман према Србима. Дакле, према онима који су омогућили да Словенија постоји. „Замислите само да је Италија остварила своје интересе након Првог или Другог светског рата. Подсетићу вас и на изјаву хрватског историчара Твртка Јаковине, који је рекао да његове земље не би било да није било српске победе у Првом светском рату, а о Словенији да и не говоримо. Неко ко је имао прилику да оде у Порторож, Пиран и слично, или ко уме да користи интернет, може да пронађе разне фотографије споменка и натписа. То је била италијанска територија, а постала је Словенија захваљујући победи српске војске у Првом светском рату и партизана, које су предоминантно чинили Срби, у Другом светском рату”, подсећа Панаотовић.

Миливојевић сматра да је реч о политичкој препреци структура које желе да доведу у питање кредибилитет и подобност Србије да уопште учествује у приступним преговорима. „Изјаве Марте Кос спадају у такве покушаје који не воде у добром правцу. Питање интеграције региона немогуће је решити без Србије. Тако да овакви покушаји доводе у питање и интерес саме ЕУ. Потребно је да се ЕУ, која је овим на проби, јасно изјасни жели ли Србију или не. Оспоравање Србије на овај начин доводи у питање политичку вољу и јавно мњење у нашој земљи. Сматрам да је Србија у вези с тим питањем била потпуно јасна, што се може закључити и на основу изјава председнице Народне скупштине Ане Брнабић у Копенхагену”, закључује Миливојевић.

Кад је реч о односу ЕУ према Србији, Панаотовић наводи да неки европски лидери од Макрона, Фица и других, схватају да је Србија највећа земља у региону и да је, уколико Европа жели мир и стабилност, потребан договор с Београдом. „Нећете имати стабилност ако најдоминантију, најмногољуднију и земљу с највише инвестиција стално подривате и ако имате континуиран мрзилачки однос. О каквом је онда проширењу реч? Примићете можда Црну Гору, мада је и то под знаком питања, а шта ћете са Србијом, проблемом Косова и Метохије или Босном и Херцеговином, где се Дејтонски споразум свакодневно крши? Нема среће без решења српског питања. Ту не подразумевам стварање некакве велике Србије већ неопходност компромиса и договора са Србима”, каже Панаотовић.

Подсећа да је о томе претходних петнаест година говорио и председник Србије Александар Вучић. „Кад председник Вучић каже да не можете некоме дати, а другоме узети све и очекивати да ће то бити у реду. Природно је да ће Срби бити незадовољни и фрустрирани, чекајући прилику да врате оно што им је одузето. Ми не знамо шта живот и историја носе. У 19. веку нико није ни слутио да ће се Косово и Метохија врло брзо поново наћи у оквирима српске државе”, наводи Панаотовић. Како закључује, понашање Марте Кос одсликава некога ко је лобиста једне стране и србофоб. „Уколико сте комесар, требало би да се понашате по некаквим објективним критеријумима”, поручује наш саговорник.

Једном сарадник Удбе, сада можда неких других служби

На питање о књизи „Комесарка” словеначког аутора Игора Ормезе, у којој, на основу документације тајних служби, наводи да је Марта Кос од средине осамдесетих и својих студентских дана била сарадник југословенске Службе државне безбедности, Панаотовић каже да је то сасвим могуће. „Тако и делује. Свако има своју прошлост. Распад Југославије је почео у Словенији, али Србија с том земљом није отворила толико рана као с Хрватском, тако да би наши односи могли да буду много срдачнији, на обострану корист. Међутим, остаје питање колико је Марта Кос самостална или је експонент нечијих интереса који извршава одређене налоге и задатке, па нема маневарски простор да се понаша другачије. Једном сарадник Удбе, сада може бити сарадник неких других служби. На пример, немачког БНД-а. То онда даље може да открије одговоре и на нека друга питања”, каже Панаотовић.

Строго наменска средства, две трећине су кредити

Миливојевић разјашњава да су Средства ЕУ намењена искључиво за одређене пројекте. „Трећина су грантови, а две трећине су повољни кредити. Наравно, реч је о строго наменским средствима. Међутим, постоје механизми и обавезе који морају да се остваре кроз реформске процесе, да би се омогућило добијање тих средстава. Проблем је што, кад је реч о Србији, не одговарају ономе што је чињенично стање. Србија је свој део послова обавила и уважила извештаје Венецијанске комисије, тако да не постоје основе да се средства за Србију оспоре”, сматра Миливојевић.

Све што је лоше за Србију је победа блокадера и Хрватске

Председница Народне скупштине Ана Брнабић каже да је приметно разочарање званичне Хрватске и тамошњих медија што Европска комисија није замрзла средства намењена Србији и на тај начин казнила грађане Србије. Одговарајући на питање да прокоментарише то што хрватски медији пишу да је председник Србије Александар Вучић опет поделио Европску комисију у вези с овим питањем, каже да то није изненађујуће. „То је практично иста политика као политика блокадера. Они једино желе кажњавање Србије, зато што кажњавање Србије њима доноси могућност и прилику да грађани Србије гласају за блокадере, који немају другу политику осим ’казните Србију како бисте наградили нас’. Све оно што је добро за блокадере лоше је за Србију и супротно, односно све оно што је лоше за Србију у ствари је победа блокадера и Хрватске. На крају крајева, чини ми се да деле заједничке стратешке интересе, а то је да Александар Вучић не буде на челу Србије, зато што је Србија коју води Александар Вучић Србија која има своје ја, која има своју кичму, Србија која је стабилна, сигурна, Србија која је суверена и независна”, поручила је Брнабићева.

Нема одлуке о замрзавању нити се може очекивати

Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је да никаква одлука о замрзавању финансијских средстава ЕУ намењених Србији није донета, као и да се не може очекивати. „Држава се, по овом питању, држи званичних изјава из Европске комисије. За Србију је јако важно то што је истог дана када је европска комесарка за проширење Марта Кос рекла да ЕУ разматра замрзавање финансијских средстава Србији, стигло и званично саопштење ЕК у којем се наводи да нема замрзавања тих средстава. Видели смо и на конференцији за медије, да је Маркус Ламер портпарол Европске комисије, добио два или три узастопна питања и увек је давао исти одговор. Веома јасно и недвосмислено је рекао да нема замрзавања, нити било чега сличног када су у питању финансијска средства намењена Србији”, истакао је Старовић за телевизију К1.