U „katalogu prestupa” nema čega nema

Broj maloletnika koji vrše krivična dela iz godine u godinu, kako pokazuje sudska praksa, sve je veći. Pravilo da dolaze iz disfunkcionalnih porodica i da ne idu u školu u većini slučajeva više ne važi. Način izvršenja sve je nasilniji, a u „katalogu” prestupa nema čega nema: od ubistava, trgovine ljudima, posredovanja u vršenju prostitucije, razbojništava, pa do, poslednjih godina sve češće, krivičnih dela koja se vrše putem računara. Zbog gotovo izuzetne tehnološke pismenosti sve češće koriste sajber-prostor za izvršenje krivičnih dela, a osim novca kojeg mogu da se domognu na ovaj način, ono što ih „vuče” da ih čine jeste izazov da ispitaju granice svojih intelektualnih mogućnosti.

Kada vrše krivična dela, devojčice su promišljenije, emocionalno hladnije, nekada čak i bezobzirnije od dečaka. Retko ubijaju, češće odgovaraju zbog krađe i ugrožavanja sigurnosti. Za razliku od njih, dečaci su nasilniji, suroviji i bahatiji.

Kako se mladi uvlače u kriminal, zbog čega prihvataju da budu njegov deo, da li su roditelji spremni da čuju i prihvate činjenicu da im je dete na stranputici, zašto je važno zaštititi identitet maloletnika u sudskom postupku, ali i kada se on okonča, prvi put za neki medij govori sudija Vuk Rabrenović, predsednik Odeljenja za maloletnike Višeg suda u Beogradu.

– Pravila o tome iz kakve sredine dolazi maloletnik koji je učinio krivično delo nema. Nešto češće se postupci vode prema maloletnicima koji, da tako kažem, nemaju podršku sredine: najpre bazične porodice, familije, pa do društvene zajednice. Takođe, krivična dela vrše maloletnici iz socijalno ugroženih kategorija, ali oni iz porodica koje su materijalno dobro situirane, čiji su roditelji visokoobrazovani i ni na koji način ne mogu da se povežu sa kriminalom. Susretali smo se u radu s maloletnicima čiji roditelji jure za karijerom i novcem, zbog čega roditeljsku dužnost ne ispunjavaju na adekvatan način, a zbog toga brigu o deci preuzimaju babe, dede, stričevi. Nekada se to pokaže kao dobro, a nekada ni ta njihova ljubav i podrška nisu dovoljne da bi se dete usmerilo na pravi put. Stereotip da će se ako se otac bavi ili se bavio kriminalom i dete baviti nezakonitim radnjama više ne stoji. Čak naprotiv. Otac zna kako se ulazi u taj svet, šta on podrazumeva, kakve su posledice, pa čini sve da dete ne krene njegovim stopama. Često roditelji koji su iskusili to budu bolji korektiv od bilo koje ustanove. Veoma je bitno kakvim će društvom maloletnik biti okružen i da roditelji budu upućeni u to – kaže u razgovoru za „Politiku” sudija Rabrenović.

Maloletnici se u kriminal, objašnjava naš sagovornik, „uvlače” na različite načine. Nekada oni iskusniji u tom svetu motre sa strane, uočavaju „potencijal” i „pogodnost” tinejdžera, polako mu prilaze, nude laku zaradu.

– Vrbovanje maloletnika etabliranim kriminalcima može da bude višestruko isplativo. Najpre, oni ne rade prljave poslove, nego ih za njih odrađuje neko drugi. Postoje odrasli koji nadgledaju „posao” sa strane i ubiraju plodove. Ako se i otkrije krivično delo, zbog specifičnosti postupka, maloletnici su u privilegovanom položaju, u smislu da ne mogu da budu sankcionisani na način kao punoletni učinioci. Ovakvi primeri su najčešći kada je reč o prodaji droge. Maloletnici često nisu ni svesni šta se zaista dešava, u šta su uvučeni. Obično prihvataju ovakve stvari zbog lake zarade, a kada maloletnik „zagrize udicu”, kriminalci iz njega izvlače maksimum – objašnjava naš sagovornik.

Kao što nema pravila iz koje sredine dolaze maloletni izvršioci krivičnih dela, pravila nema ni kada je u pitanju njihova vrsta. Maloletnici čine sva krivična dela. Sudija Rabrenović, kako kaže, u šali često komentariše da ne čine jedino zloupotrebu službenog položaja i krivična dela iz oblasti privrede. Poslednjih godina, prema njegovim rečima, sve je više nasilja. Tu su i druga krivična dela poput teškog ubistva, pokušaja ubistva, silovanja, posredovanja u vršenju prostitucije…

– Zanimljivo je da maloletnici sve češće vrše dela koja se ranije nisu vezivala za njih, a to su ona iz oblasti visokotehnološkog kriminala, najčešće prevare putem interneta. Nezgodna je stvar što su deca tehnološki mnogo pismenija od svojih roditelja, zbog čega ne mogu da ih prate i kontrolišu. Motiv za izvršenje ovakvih krivičnih dela je uglavnom novac, ponekada zabava, a kod visoko inteligentnih maloletnika i izazov. Izazov u smislu da vide dokle mogu, šta mogu, koje su im granice – objašnjava sudija Rabrenović.

Na pitanje da li među maloletnim izvršiocima krivičnog dela ima zavisnika od alkohola i narkotika, naš sagovornik potvrdno odgovara, ali navodi da to nisu česti slučajevi. Nisu retki slučajevi, dodaje, da maloletnik kojem je već izrečena neka od krivičnih sankcija, ponovo učini neko delo.

– Postupci prema maloletnicima su, da tako kažem, neprestana borba i nikada se ne zna kakav će ishod biti. Dešava se da se pred sudijom nađu maloletni prestupnici za koje bi pomislili da nema šanse da se izvuku, ali se oni „poprave” i nikada više ne učine krivično delo. Ima i onih drugih, koji izgledaju naivno, „bebasto” i za koje pomislite da im se situaciono dogodilo da izvrše krivično delo. Međutim, iz najrazličitijih razloga, isti maloletnici počnu da vrše mnogo teža krivična dela od inicijalnih. Suštinski, pravila ne postoje – kaže naš sagovornik.

Za sud je, kaže sudija Rabrenović, najvažnije da maloletni učinilac krivičnog dela, ali i njegovi roditelji, budu „otvoreni” prema onome što se dogodilo. Ukoliko pak ni maloletnik ni njegovi roditelji ne žele da se suoče sa onim što se dogodilo, teže je naći odgovarajući način da se utiče na njega i da se stvari poprave. Sud će tokom postupka, prema rečima našeg sagovornika, na osnovu dokaza, pre ili kasnije utvrditi okolnosti izvršenja dela, što je uslov da bi se išlo dalje, ali primarna stvar je kako nakon ovog utvrđivanja naći najbolji način za pozitivan uticaj na maloletnika.

– Suština je da se oseti maloletnik, njegovo okruženje, da se utvrdi šta bi bilo to što bi na najbolji način moglo da utiče na njega kako se ubuduće ne bi našao u istoj situaciji. Izuzetno je važna i uloga organa starateljstva koji ima stručne timove u kojima su pedagog, socijalni radnik, psiholog, koji su stalno „u priči”, ne samo za maloletnike već i šire. Oni nam daju dragocene podatke. Koliko je maloletnika koji priznaju šta su uradili i shvate značaj toga i roditelja koji žele da ih „čupaju” iz takvih stvari? Veliki je procenat takvih. Moram da kažem i da je izuzetno bitno kako će se sudija postaviti tokom postupka, kako će prići maloletniku. Takođe, izuzetno je bitna i uloga branioca. Njegova uloga u postupku prema maloletnicima je mnogo zahtevnija i slojevitija od one u postupcima protiv punoletnih učinioca. Ostvarivanje najboljeg interesa maloletnika kao primarni interes može se u odbrani kositi sa potrebom da maloletnik formalno pravno prođe što bolje. Nije sve pitanje struke, već ljudskosti, sistema vrednosti – objašnjava predsednik Odeljenja za maloletnike beogradskog Višeg suda.

Na pitanje da li se tokom postupka prema maloletnicima obavljaju veštačenja kao u postupcima prema punoletnim učiniocima, naš sagovornik potvrdno odgovara. Navodi da se psihološka i psihijatrijska veštačenja u postupcima prema maloletnicima nalažu mnogo češće nego u onima koji se vode protiv punoletnih učinilaca krivičnih dela. Objašnjava da je to, praktično, neophodno zbog uzrasta u kojem se maloletnik nalazi. U tom smislu, navodi, ona mogu da budu pokazatelj za određene stvari, poput kako mu prići, uticati na njega da više ne vrši krivična dela.

Obaveza je suda da u javnost ne izlazi sa podacima o maloletniku, načinu izvršenja dela, kazni, sudija Rabrenović objašnjava zaštitom njegovih interesa.

– Primarni je interes društva da se zaštiti posebno osetljiv sloj društva kakvi su, svakako, maloletnici. Kakva bi to zaštita bila ako bi posle objavljivanja vesti svi u njegovom školskom odeljenju ili kraju u kojem živi znali šta je maloletnik uradio? Da li bi bilo moguće socijalno upodobljavanje? Odmah se „nalepi” bilo pozitivna, bilo negativna etiketa koju maloletnik nosi do kraja života. Zato ćemo najbolje zaštititi maloletnika, ako ništa u vezi sa njim ne bude pušteno u javnost. I ne samo da ćemo zaštititi njega nego je to i najbolji način borbe protiv maloletničkog kriminala, a ujedno i onemogućavanje da se popularizuje takva vrsta ponašanja – zaključuje naš sagovornik.

Kaznena politika

Maloletnicima za učinjena krivična dela mogu se izreći vaspitne mere upozorenja i usmeravanja, među kojima su najčešće ukor i posebne obaveze, poput upućivanja u savetovalište, da redovno pohađaju školu, da se osposobljavaju za zanimanja koja odgovaraju njihovim sposobnostima i sklonostima… Takođe, mogu da im budu izrečene mere pojačanog nadzora i zavodske mere, a može im se izreći i kazna maloletničkog zatvora. Mlađim maloletnicima mogu se izreći samo vaspitne mere, dok starijim maloletnicima mogu da se izreknu vaspitne mere, a izuzetno može se izreći kazna maloletničkog zatvora. Pod uslovima predviđenim zakonom maloletnicima se mogu izreći mere bezbednosti. Važno je napomenuti da nijedno od dela koje neko izvrši kao maloletnik ne ulazi u njegovu kaznenu evidenciju kada napuni 18 godina.

– Kazna maloletničkog zatvora može da se izrekne starijim maloletnicima, odnosno onima koji imaju 16 ili 17 godina i to za dela za koja je Krivičnim zakonikom zaprećena minimalna kazna od pet godina i ako zbog visokog stepena krivice, prirode, težine krivičnog dela ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru. Za mlađe maloletnika može da se izrekne i upućivanje u vaspitno-popravni dom – kaže sudija Rabrenović.

Broj golobradih dilera droge raste iz godine u godinu

Zbog sumnje da je 5. januara ove godine u beogradskom naselju Borča, nakon svađe, hicima iz babinog pištolja u stomak ustrelio jedva punoletnog mladića, beogradska policija je dan kasnije uhapsila sedamnaestogodišnjaka zbog ubistva u pokušaju, kako je navedeno u krivičnoj prijavi.

Prema podacima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, on je jedini maloletnik protiv koga je u ovoj godini pokrenut postupak zbog pokušaja ubistva. U istom periodu Odeljenje za maloletnike Višeg tužilaštva u Beogradu pokrenulo je postupke protiv jednog osumnjičenog za teško ubistvo, protiv 32 za razbojništvo i čak 57 za tešku krađu. Iako se prema zakonu maloletnicima pritvor određuje samo u izuzetnim slučajevima, u prva četiri meseca 2026. ova mera je izrečena u čak deset slučajeva.

Nataša Dubak, rukovodilac Odeljenja za maloletnike u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, u razgovoru za „Politiku” kaže da pravila nema kada je reč o uzrastu maloletnika koji vrše krivična dela. Čine ih oni tek krivično odgovorni, koji su napunili 14 godina, ali i oni na pragu 18. rođendana.

Prema podacima odeljenja kojim rukovodite, koja krivična dela najčešće vrše maloletnici?

Najbrojnije su krađe i teške krađe, a po učestalosti za njima sledi neovlašćeno držanje opojnih droga. Na spisku krivičnih dela zbog kojih su u Beogradu pokretani postupci nalaze se i nanošenje teških telesnih povreda, nasilničko ponašanje, silovanje, nasilje u porodici i otmica. Podaci Višeg javnog tužilaštva pokazuju i da se broj maloletnika koji odgovaraju zbog neovlašćenog držanja opojnih droga iz godine u godinu povećava. Zabrinjavajuće je da se broj maloletnih učinilaca krivičnih dela iz godine u godinu povećava, kao i da su oni koji ih čine sve brutalniji.

Koji su najčešći razlozi koji tinejdžere navode da prekorače granice zakona?

Razlozi su različiti – nizak stepen samokontrole, bes, pripadnost nasilničkim navijačkim i vršnjačkim grupama, osećaj poniženosti, uvređenosti, kao i neutaživa želja za osvetom. Posrednici i pokušaji mirenja često ne pomažu, a ako izvršenje krivičnog dela iz nekog razloga ne uspe, pokušaji se ponavljaju i po nekoliko puta.

Ima li povratnika među maloletnim učiniocima krivičnih dela?

Iako to nije očekivano s obzirom na starosnu dob, veliki je broj povratnika. Najviše je onih koji čine krivična dela protiv imovine: teška krađa, krađa, razbojništvo, razbojnička krađa...

Mladi su, pokazuju istraživanja, sve brutalniji u izvršenju krivičnih dela. Da li takav stepen agresije iskazuju i kada se nađu pred tužiocem?

Pred tužiocem su u većini slučajeva „kao bubice”. Korektni su i prema sudiji i prema tužiocu.

Postupak protiv maloletnika se u velikoj meri razlikuje od onih koji se pokreću protiv starijih od 18 godina. Kako oni izgledaju?

Na osnovu podnete krivične prijave, Odeljenje za maloletnike Višeg javnog tužilaštva u Beogradu podnosi zahtev za pokretanje pripremnog postupka sudiji za maloletnike Višeg suda u kojem predlaže da preduzme određene dokazne radnje. To podrazumeva saslušanje maloletnika, ispitivanje svedoka, pribavljanje materijalnih dokaza i izveštaja Gradskog centra za socijalni rad o ličnim i porodičnim prilikama maloletnika. Nakon sprovedenog pripremnog postupka, sud dostavlja spise tužilaštvu, koje donosi odluku da se podnese predlog za izricanje krivične sankcije ili predlog da se obustavi pripremni postupak. Konačnu odluku donosi sud.

Koje okolnosti tužilaštvo uzima u obzir kada predlaže sankcije za maloletnike?

To uglavnom zavisi od ličnih i porodičnih prilika maloletnog učinioca i težine krivičnog dela. Tužilaštvo najčešće predlaže pojačan roditeljski nadzor, pojačan nadzor organa starateljstva, vaspitno-popravni dom, kao i posebne obaveze – osposobljavanje za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i upućivanje na tretman u savetovalište, mahom zbog zloupotrebe opojnih droga.

Između ekrana i delinkvencije

Prema zvaničnoj statistici, u Srbiji je broj krivičnih dela maloletnika u padu ili stagnaciji u poslednjih 15 godina. Međutim, suštinski problem je u promeni strukture krivičnih dela i u pojavi novih oblika problema u ponašanju. U Srbiji, kao i u regionu, beleži se porast nasilja kod mladih, uključujući vršnjačko i digitalno nasilje. Takođe, uočljivo je širenje rizičnih ponašanja na društvenim mrežama, kao što su digitalna zavisnost, govor mržnje, uvredljivi komentari, agresivna komunikacija, zloupotreba fotografija, performativni autodestruktivni izazovi itd.

Nakon epidemije virusa korone u regionu se povećavaju psihički problemi i kod mladih, poput anksioznosti i depresivnosti. Društva regiona ulaze u fazu u kojoj se problemi u ponašanju sve manje mogu posmatrati samo kroz krivična dela, a sve više kroz socijalno-psihološke i digitalne okvire.

Naravno, moramo konstatovati i da smo u Srbiji i regionu imali i pojedinačne primere ekstremno teških krivičnih dela čiji su počinioci mladi, odnosno deca, poput masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu, a potom i u Duboni i Malom Orašju, pre tri godine. To ukazuje i na specifične rizike kod ranjivih osoba u vremenu „globalne uznemirenosti”, porodičnih kriza i negativnih uticaja digitalnog okruženja.

Sve zemlje regiona dele slično iskustvo duge tranzicije, širenja socijalnih razlika, slabljenja poverenja u institucije i vrednosnih kriza. Zbog toga su i obrasci nastanka problema u ponašanju mladih u velikoj meri slični. Tradicionalni oblici maloletničke delinkvencije nisu nestali, ali se sve češće javljaju u drugačijim socijalnim okolnostima odrastanja, uz prisustvo porodičnih disfunkcionalnosti i efekata života mladih u digitalnom svetu.

Istraživanja pokazuju da je u Srbiji posebno izražen izazov saradnje između različitih sistema koji se bave mladima u riziku. Rekao bih da je u celom našem regionu snažno izražen „hibridni model” reagovanja na probleme u ponašanju koji se kreće između tradicionalnih i modernih obrazaca socijalne kontrole. Dok mladi žive u digitalizovanom svetu, sistemi obrazovanja i socijalne podrške ostaju u institucionalnim obrascima 20. veka. Između ta dva sveta nastaje prostor u kojem rizici postaju složeniji i nekada kasno prepoznati.

U Srbiji postoji razvijena institucionalna mreža podrške za decu, ali ona u praksi nije dovoljno integrisana. Sistem svakako postoji, ali ne funkcioniše uvek dovoljno povezano. Pre svega, problem je nedovoljna međusektorska veza na relacijama centri za socijalni rad – škola – policija – zdravstvo. U praksi, to dovodi do toga da se složeni slučajevi prepoznaju kasnije nego što bi trebalo, jer nedostaje brza i koordinisana razmena informacija između institucija. U tom smislu, problem nije u odsustvu sistema, već u njegovoj fragmentiranosti. Potrebne su bolja koordinacija i veća specijalizacija za složene slučajeve, kako se ne bi stvarao „efekat prebacivanja odgovornosti”. U Srbiji je prisutna preopterećenost sistema „administracijom kriza”, a manje je izražen pristup prevencije rizika. Zbog toga savremeni odgovor na probleme u ponašanju sve manje treba da bude zasnovan na „klasičnom” reaktivnom pristupu, nego na ranom prepoznavanju rizika i boljoj koordinaciji različitih sistema. Ključno je da socijalne teškoće dece ne postanu i bezbednosni rizik, kako za njih, tako i za društvo.

Postoje modeli koji pokazuju da bolji rezultati nastaju tamo gde institucije deluju integrisano. Na primer, multidisciplinarni timovi za rad sa mladima u riziku, modeli restorativne pravde kod maloletničkog kriminaliteta, školski sistemi rane intervencije i razvoj lokalnih zajednica kao primarnih tačaka prevencije.

Srbija, sa druge strane, ima snažne kapacitete, posebno u oblasti zaštite porodice i dece, koji se često potcenjuju. Pored velikog broja vrsnih stručnjaka iz oblasti socijalnog rada, defektologije i psihologije, mi imamo razvijenu mrežu centara za socijalni rad, dobru ekspertizu u oblasti porodične zaštite i pojedine inovativne projekte u radu sa mladima u riziku. Posebno bih izdvojio program dnevnog boravka za decu sa problemima u ponašanju „Uključi se”, koji sprovodi Centar za nestalu i zlostavljanu decu iz Novog Sada koji može da bude regionalno prepoznat kao jedan nov model u pristupu i sadržaju rada.

Nameće se zaključak da se region nalazi u fazi u kojoj se klasični modeli kontrole problema u ponašanju dece više ne mogu smatrati dovoljnim. Srbija ima istovremeno i institucionalne kapacitete, ali i strukturne slabosti. Ključni izazov u narednom periodu nije samo „borba protiv problema”, već izgradnja integrisanog sistema prevencije koji „razume” da su savremeni problemi u ponašanju kod mladih pre svega socijalni, digitalni i kulturalni, a tek potom pravni i bezbednosni fenomeni.

Kada je reč o organizovanom kriminalu u regionu, važno je izbeći pojednostavljene slike. Te mreže funkcionišu po „logici” interesa i profita, a ne po nacionalnim ili etničkim linijama. Maloletnici znatno ređe učestvuju u klasičnom organizovanom kriminalu nego odrasle osobe, ali vidimo i da se neki od njih uključuju u njegove strukture, kao što su dilerske mreže. Takođe, uočava se i činjenje nasilja od strane maloletnika kao statusnog simbola za sticanje pozicije u kriminalnoj grupi. Postoje i ekstremni slučajevi, gde su maloletnici za potrebe kriminalne grupe planirali ili izvršavali ubistva.

No, ključni izazov za društvo je problem normalizacije rizičnih ponašanja mladih u digitalnom prostoru, gde granice između igre, potvrđivanja statusa i krivičnih delikata postaju nejasne. To se posebno odnosi na različite forme agresije koje se legitimizuju kroz digitalnu kulturu.

*Redovni profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i Fakulteta političkih nauka UB, na predmetima Socijalna patologija i Socijalna politika Srbije

Problematično ponašanje dece je neverbalna poruka

Ponašanje, prema definiciji, predstavlja spoljašnju reakciju osobe na okolinu. Kao takvo, može biti pozitivno ili negativno usmereno u odnosu na socijalnu sredinu ili samu tu osobu. Kako u knjizi „Deca sa problemima u ponašanju i sukobu sa zakonom” (izdanje Centra za nestalu i zlostavljanu decu) objašnjavaju njeni autori prof. dr Aleksandar Jugović i dr Nada Šarac, problemi u ponašanju obuhvataju različite oblike neprilagođenosti dece na zahteve socijalne sredine, što ukazuje da postoje manje ili više izražene teškoće u psihosocijalnom razvoju i procesu socijalizacije.

„Kada govorimo o deci sa problemima u ponašanju, uglavnom se misli na ponašanja koja izlaze iz okvira tipičnih i očekivanih za uzrast deteta, kao i na ponašanja koja otežavaju svakodnevno funkcionisanje u školi, porodici i zajednici. Dakle, to su ponašanja koja se ponavljaju tokom izvesnog perioda i imaju realne posledice po samo dete ili njegovo okruženje”, kaže za naš list prof. dr Jovana Škorić, vanredni profesor Filozofskog fakulteta (Odsek za socijalni rad) Univerziteta u Novom Sadu.

Prema njenim rečima, dečji nestašluci jesu deo zdravog razvoja, jer mališani u određenim razvojnim fazama istražuju, opipavaju granice u odnosu na odrasle, greše i uče iz svojih grešaka.

„Međutim, ukoliko se neželjeno ponašanje ponavlja ili čak eskalira, uprkos reakcijama roditelja i okruženja, onda tu više nije reč o nestašlucima. Ako uz to dete gubi prijatelje, postiže znatno lošije rezultate u školi, a konflikti se množe, to su signali koji zahtevaju pažnju, ali je izuzetno važno da decu ne etiketiramo olako kao problematičnu”, istakla je Škorićeva. A na pitanje kako se pristupa detetu s problematičnim ponašanjem, kaže da je neophodno razumeti šta se takvim ponašanjem poručuje, jer dete često nije u stanju da izvesna osećanja iskaže rečima.

„Probleme u ponašanju mogu da generišu rđavi porodični odnosi, vršnjačko nasilje ili kombinacija nekoliko faktora. Ukoliko dete počne da se vlada znatno drugačije od uobičajenog, potrebno je pažljivo pristupiti otkrivanju uzroka, u čemu je komunikacija od presudne važnosti. Pristup mora da bude dosledan i predvidiv, ali topao. Strogo kažnjavanje uglavnom će pogoršati situaciju, iako odrasli često veruju da je ključ u kažnjavanju. Dakle, dete bi trebalo da zna da je voljeno i kad se ne ponaša na način koji se od njega očekuje”, savetuje dr Jovana Škorić.

Na osnovu bogatog iskustva u radu s maloletnicima, ona naglašava da je za uspeh u tom procesu podrška neophodna i deci i roditeljima. Takav širi pristup, koji može da obuhvati i druge osobe koje su značajne u životu deteta, daje mnogo bolje rezultate. Naravno, od velike pomoći je i doprinos školskih psihologa i pedagoga, naročito ako im se učenici obrate samoinicijativno i s punim poverenjem, a ne „po kazni” zbog nekog ogrešenja o školsku disciplinu, kako se to u praksi mnogo češće dešava.

„Što se ranije reaguje, manji je rizik da problemi u ponašanju prerastu u poremećaje u ponašanju i ozbiljne teškoće u funkcionisanju u periodu adolescencije i odraslom dobu”, zaključuje naša sagovornica.

Slučajevi iz tinejdžerske crne hronike

28. april 2025 – Maloletnik je u parku u beogradskom naselju Konjarnik, posle rasprave, nožem nasmrt izbo Aleksandra S. (34). Zbog teškog ubistva maloletnik je pravnosnažno osuđen na pet godina zatvora.

30. jul 2025 – Uhapšen je sedamnaestogodišnjak zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo, odnosno da je ispred jednog kafića u Novom Pazaru nožem izbo sedamnaestogodišnjaka iz Tutina, koji je od zadobijenih povreda preminuo u Opštoj bolnici u Novom Pazaru.

14. avgust 2025 – U parku kod „Američkih zgrada” u Pančevu, dok je u kasnim večernjim satima sedeo s vršnjacima, šesnaestogodišnjaka je nožem izbo dve godine stariji tinejdžer. Dečak je hitno hospitalizovan i zahvaljujući izuzetnim naporima lekara preživeo je teške telesne povrede.

10. oktobar 2025 – Policija je uhapsila maloletnika zbog sumnje da je sa još četvoricom osumnjičenih učestvovao u tuči ispred poznatog prestoničkog splava i osamnaestogodišnjaku naneo teške telesne povrede.

16. oktobar 2025 – U Vrbasu je uhapšen maloletnik zbog sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Pretresom prostorija koje koristi osumnjičeni policija je pronašla marihuanu, vagicu za precizno merenje i novac, za koji se sumnja da potiče od prodaje narkotika.

6. april 2026 – Maloletnik (16) u Obrenovcu naočigled prolaznika mačetom je usmrtio Mirelu M. (51) i ranio svog dedu Milana P. (77). Osumnjičeni je nakon izvršenog zločina sa mesta događaja pobegao na motoru, ali se ubrzo vratio, kada je i uhapšen. Prema nezvaničnim informacijama, maloletnik je zločin učinio kada je saznao da je deda svoju imovinu ostavio emotivnoj partnerki, a ne njemu.

30. april 2026 – Niška policija je po nalogu Osnovnog tužilaštva u Požarevcu uhapsila osamnaestogodišnjaka zbog sumnje da je sa još jednim osumnjičenim u Nišu ušao u otključan automobil marke „folksvagen”, u kojem su se nalazili ključevi, posle čega su vozilo pokrenuli i odvezli se do Velikog Gradišta, gde ih je policijska patrola pronašla i zaustavila.

1. maj 2026 – U Beogradu je uhapšen šesnaestogodišnjak zbog sumnje da je sa dve odrasle osobe planirao ubistvo jednog muškarca. Pretresom stanova i drugih prostorija koje je maloletnik koristio pronađena su dva pištolja, od kojih je jedan sa okvirom, i 11 metaka odgovarajućeg kalibra, dok su kod K. M. pronađene instrukcije za izvršenje teškog ubistva.