Po želji umetnika džentlmena

Ovih dana su se iz pojedinih muzejskih institucija čuli glasovi da gotovo nigde u Srbiji ne postoji postavka slika čuvenog Paje Jovanovića, čija će se 50-godišnjica smrti navršiti 30. novembra. Kao izuzetak navodi se primer vršačkog legata, "omanje zbirke" smeštene u zgradi poznatoj kao Apoteka na stepeništu, vlasništvo Gradskog muzeja u Vršcu. Pavle Paja Jovanović (Vršac, 1859 – Beč, 1957) poklonio je deo svoje zaostavštine i Muzeju grada Beograda, a glasine da je taj legat zatvoren i nedostupan javnosti nisu utemeljene.

Na beogradskoj adresi u Ulici kralja Milana 21, na četvrtom spratu u stanu od stotinu kvadrata, nalazi se legat Paje Jovanovića. Na ulaznim vratima stoji tabla sa natpisom, radnim vremenom, a na interfonu upisan je Muzej grada Beograda. U vodičima dnevnih novina, u "Politici", kao i u drugim medijima, legat Paje Jovanovića nalazi se na spisku muzejskih institucija koje je moguće posetiti uz prethodnu najavu Muzeju grada. Tada dolazi kustos, sa obezbeđenjem i detaljnom i zanimljivom pričom vezanom za život i stvaralaštvo našeg velikog umetnika. Niko nikada nije odbijen, legat je otvaran i nedeljom. Samo u narednih nekoliko dana, iz ličnih razloga kustosa, neće biti moguća poseta ovom legatu.

Salonski razgovori

Vrhunski poznavalac lika i dela Paje Jovanovića je Jasna Marković, kustos Muzeja grada, koja je bila i naš vodič kroz ovu zbirku.

Muzej, odnosno legat Paje Jovanovića otvoren je na ovoj adresi 1969. godine, budući da je ovaj slikar direktno poklonio gradu Beogradu oko 600 predmeta, uključujući 88 slika. Deo se nalazi u Muzeju grada, a 45 slika u ovom legatu. Veliki salonski stan je u vrlo dobrom stanju. U njemu vidimo portrete i kompozicije velikog formata, kao i poslednji umetnikov rad "Cveće". U vitrinama su izložene Pajine palete, studentski indeks, diploma, ordenje, a na policama knjige.

Uglavnom francuske. Tu su i umetnikove beleške, kao i nedovršena autobiografija koju je započeo da piše na nagovor Milutina Milankovića, ali je zbog bolesti katarakte nije dovršio. Pomagala mu je njegova supruga Hermina Muni Dauber, njegova inspiracija i model.

Paja Jovanović je boravio u Beogradu između 1939. i 1946. godine. Ovde mu je bila porodica, a on je i za vreme okupacije bio aktivan i naslikao mnoge portrete.

Legat Paje Jovanovića, sa nameštajem iz 19. veka uređen je baš onako kako je ovaj slikar – intelektualac i poliglota (govorio je pet jezika), želeo. Njegova zamisao bila je da ovo bude mesto za opuštanje uz razgovor gde bi se okupljali beogradski intelektualci.

U prostoru ovog lepog stana, delimično rekonstruisanog bečkog ateljea, Paja Jovanović naslikao je portrete mnogih grofica i baronica onog vremena, kao i portret kraljice Marije (1925 – 1927).

"Paja nikada nije slikao u belom mantilu. Štaviše, presvlačio se po pet, šest puta na dan, jer tako je nalagao i protokol. Bio je poznat i kao istinski džentlmen. Svaku portretisanu ženu bi uvek malo ulepšao", kaže Jasna Marković.

U okruženju autentičnih fotelja u kojima je radio mnogobrojne portrete, i kopija antičkih skulptura poređanih na kaminu, vidimo i mitološke kompozicije, kao i poznatu sliku "Proglašenje Dušanovog zakonika", delo sa šest replika različitih dimenzija. Najveća je izlagana na Svetskoj izložbi u Parizu, kada je naš slikar dobio zlatnu medalju, a jedna je izgorela u požaru u Hilandaru.

Neostvarena ideja

Kada je 1969. godine otvoren ovaj legat, namera je bila da se cela, inače stambena zgrada u Ulici kralja Milana, pretvori u kuću legata. Zbog političkih prilika neke stanove nije bilo moguće otkupiti, a kada je 1991. počeo otkup svih društvenih stanova, ova ideja postala je i potpuno neostvariva. Osim privatnih stanova, u ovoj zgradi nalazi se na prvom spratu i legat Flegl, koji je zatvoren budući da je Skupština grada u sporu sa naslednicima. Za ideju o kući legata u ovoj zgradi svojevremeno se vezivao i plan da se dvorište zgrade sa zelenilom pretvori u prijatnu baštu-restoran. To su sada samo puste želje.

Jasna Marković kaže da u legat Paje Jovanovića često dolaze stranci i da je poseta bila velika za vreme septembarskih Dana kulturne baštine, kada su ovde angažovana četiri radnika obezbeđenja.

Likovna zaostavština Paje Jovanovića koja se nalazi u beogradskom legatu nije ono najvrednije iz umetnikovog opusa. Najvrednija dela nalaze se u Matici srpskoj u Novom Sadu i Narodnom muzeju u Beogradu. Povodom 150 godina od rođenja Paje Jovanovića, 2009, priprema se obimna monografija koja će pokazati šta je sačuvano za proteklih 50 godina, uzimajući u obzir i činjenicu da su dela Paje Jovanovića rasuta na četiri kontinenta.