По жељи уметника џентлмена

Ових дана су се из појединих музејских институција чули гласови да готово нигде у Србији не постоји поставка слика чувеног Паје Јовановића, чија ће се 50-годишњица смрти навршити 30. новембра. Као изузетак наводи се пример вршачког легата, "омање збирке" смештене у згради познатој као Апотека на степеништу, власништво Градског музеја у Вршцу. Павле Паја Јовановић (Вршац, 1859 – Беч, 1957) поклонио је део своје заоставштине и Музеју града Београда, а гласине да је тај легат затворен и недоступан јавности нису утемељене.

На београдској адреси у Улици краља Милана 21, на четвртом спрату у стану од стотину квадрата, налази се легат Паје Јовановића. На улазним вратима стоји табла са натписом, радним временом, а на интерфону уписан је Музеј града Београда. У водичима дневних новина, у "Политици", као и у другим медијима, легат Паје Јовановића налази се на списку музејских институција које је могуће посетити уз претходну најаву Музеју града. Тада долази кустос, са обезбеђењем и детаљном и занимљивом причом везаном за живот и стваралаштво нашег великог уметника. Нико никада није одбијен, легат је отваран и недељом. Само у наредних неколико дана, из личних разлога кустоса, неће бити могућа посета овом легату.

Салонски разговори

Врхунски познавалац лика и дела Паје Јовановића је Јасна Марковић, кустос Музеја града, која је била и наш водич кроз ову збирку.

Музеј, односно легат Паје Јовановића отворен је на овој адреси 1969. године, будући да је овај сликар директно поклонио граду Београду око 600 предмета, укључујући 88 слика. Део се налази у Музеју града, а 45 слика у овом легату. Велики салонски стан је у врло добром стању. У њему видимо портрете и композиције великог формата, као и последњи уметников рад "Цвеће". У витринама су изложене Пајине палете, студентски индекс, диплома, ордење, а на полицама књиге.

Углавном француске. Ту су и уметникове белешке, као и недовршена аутобиографија коју је започео да пише на наговор Милутина Миланковића, али је због болести катаракте није довршио. Помагала му је његова супруга Хермина Муни Даубер, његова инспирација и модел.

Паја Јовановић је боравио у Београду између 1939. и 1946. године. Овде му је била породица, а он је и за време окупације био активан и насликао многе портрете.

Легат Паје Јовановића, са намештајем из 19. века уређен је баш онако како је овај сликар – интелектуалац и полиглота (говорио је пет језика), желео. Његова замисао била је да ово буде место за опуштање уз разговор где би се окупљали београдски интелектуалци.

У простору овог лепог стана, делимично реконструисаног бечког атељеа, Паја Јовановић насликао је портрете многих грофица и бароница оног времена, као и портрет краљице Марије (1925 – 1927).

"Паја никада није сликао у белом мантилу. Штавише, пресвлачио се по пет, шест пута на дан, јер тако је налагао и протокол. Био је познат и као истински џентлмен. Сваку портретисану жену би увек мало улепшао", каже Јасна Марковић.

У окружењу аутентичних фотеља у којима је радио многобројне портрете, и копија античких скулптура поређаних на камину, видимо и митолошке композиције, као и познату слику "Проглашење Душановог законика", дело са шест реплика различитих димензија. Највећа је излагана на Светској изложби у Паризу, када је наш сликар добио златну медаљу, а једна је изгорела у пожару у Хиландару.

Неостварена идеја

Када је 1969. године отворен овај легат, намера је била да се цела, иначе стамбена зграда у Улици краља Милана, претвори у кућу легата. Због политичких прилика неке станове није било могуће откупити, а када је 1991. почео откуп свих друштвених станова, ова идеја постала је и потпуно неостварива. Осим приватних станова, у овој згради налази се на првом спрату и легат Флегл, који је затворен будући да је Скупштина града у спору са наследницима. За идеју о кући легата у овој згради својевремено се везивао и план да се двориште зграде са зеленилом претвори у пријатну башту-ресторан. То су сада само пусте жеље.

Јасна Марковић каже да у легат Паје Јовановића често долазе странци и да је посета била велика за време септембарских Дана културне баштине, када су овде ангажована четири радника обезбеђења.

Ликовна заоставштина Паје Јовановића која се налази у београдском легату није оно највредније из уметниковог опуса. Највреднија дела налазе се у Матици српској у Новом Саду и Народном музеју у Београду. Поводом 150 година од рођења Паје Јовановића, 2009, припрема се обимна монографија која ће показати шта је сачувано за протеклих 50 година, узимајући у обзир и чињеницу да су дела Паје Јовановића расута на четири континента.