Špijun pod reflektorom

"Što se tiče direktora Spoljne obaveštajne službe, vi vrlo dobro znate tog čoveka. Mihail Fratkov", rekao je predsednik Rusije Putin – novinarima u Dušanbeu.

Bio je početak oktobra. U Tadžikistanu je trebalo da krene skup lidera ruskog komonvelta (ZND). Međutim, još nije jenjavala znatiželja štampe da sazna pojedinosti o ruskim kadrovskim promenama, uoči dumskih i predsedničkih izbora. Šef Rusije fiksira figure na sceni, potrebne za završni čin.

Političke vračare "bacale su zrna", ne bi li prorekle ko će "naslediti Putina". Imenovanje Zupkova, jednog relativno nepoznatog pregaoca finansijske policije za predsednika vlade iznenadilo je sve redom. Ali, iznenađenje je izgleda tek sledilo. Šef špijuna – Fratkov? Taj "nevidljivi" dobričina, onižeg rasta i tihog glasa?

Fratkov je bezmalo prototip politički nepretencioznog, spokojnog i lojalnog činovnika "carstva". Iskoračio je pod reflektor javnosti tek 2004, kada ga je Putin pozvao da prihvati premijersku stolicu Kasjanova, čoveka "jeljcinovske oligarhije" udaljenog iz vlasti. Iznenađenje ni tada nije bilo manje. Činilo se da je kabinet predat u ruke anonimusu s ukupno tri reda karijerne biografije: ministar trgovine, šef poreske policije, (i vrlo kratko) zamenik šefa Saveta bezbednosti.

Kao predsednik vlade Fratkov je uradio važne stvari. Predvodio je tim, obeležen uspešnom aktivnošću ekonomskih liberala Grefom, Kudrinom i drugima. Zaslužan je za vladino čekmeče "pod pojasom", s više od sto milijardi dolara u tzv. rezervnom fondu (za ne daj bože s cenom nafte). Ipak, tu i tamo, nazivali su ga "tehničkim premijerom". Nimalo zlurado. Prosto, zbog nekog podrazumevanja da je Fratkov tu gde jeste, samo zato da bi u nekom trenutku ustupio mesto "nasledniku Putina".

Baš tako je i shvaćen Fratkovljev gest šefu države, nedavno – kada je premijer "banuo" u Kremlj, da gospodaru Rusije spusti na sto ostavku na dužnost, objašnjenu svešću da "u zemlji predstoje važni događaji" (izbori ) i da je red da predsednik ima odrešene ruke, kako bi komponovao kadrovsku sliku prikladno potrebama.

Putin nije osporio. Fratkov je u pravu, odgovorio je. "…Svi mi, zajednički moramo razmisliti o izgradnji strukture vlasti, koja će bolje odgovarati predizbornom periodu i pripremiti zemlju za vreme posle parlamentarnih i posle predsedničkih izbora", citiran je.

Manjkavost "upućenih posmatrača" je u nedovoljnoj upućenosti. Svi su pomislili gotovo je. Još jedan dobri vojnik činovništva odlazi u svoju trpeljivo zasluživanu mirovinu. Niko nije očekivao da Fratkov zapravo uzima predah, pre nego što će sesti na važno mesto šefa ruskih špijuna.

Možda zbog toga što, pod uticajem "špijunskih likova" koje nam bira moćna filmska industrija, svaki drugačiji "kandidat" deluje neubedljivo. No, na kraju krajeva, nije ni reč o nekom Zorgeu čije se krsno ime krije šifrom, već o koordinatoru aktivnosti spoljne agenture. Mada, opet – pristižućem na tu dužnost kada se čuje da je ruska špijunaža u inostranstvu aktivnija nego ikada dosad posle hladnog rata.

"Nestanku" bivšeg premijera iz javnosti pogodovao je njegov spokojni odmor u Podmoskovlju. "Izronio" je odatle tek kada ga je limuzina dovezla prošlog meseca u Kremlj, kao Putinovog gosta na proslavi rođendana. Posle toga objavljeno je imenovanje, a s vešću je počela i potera za eventualno tajnim pojedinostima karijere. Ne dolazi se u špijunažu iz krojačke radionice.

Odmah valja reći, u tome se nije odmaklo. Prispelo se do onog "ah, da" – a ne beše li Fratkov i šef ekonomskog odeljenja ambasade SSSR u Nju Delhiju (1973)? Beše. Pa, znači...? Znači. Čim ga predsednik Putin poznaje lično, verovatno je da "znači".