Шпијун под рефлектором

"Што се тиче директора Спољне обавештајне службе, ви врло добро знате тог човека. Михаил Фратков", рекао је председник Русије Путин – новинарима у Душанбеу.

Био је почетак октобра. У Таџикистану је требало да крене скуп лидера руског комонвелта (ЗНД). Међутим, још није јењавала знатижеља штампе да сазна појединости о руским кадровским променама, уочи думских и председничких избора. Шеф Русије фиксира фигуре на сцени, потребне за завршни чин.

Политичке врачаре "бацале су зрна", не би ли прорекле ко ће "наследити Путина". Именовање Зупкова, једног релативно непознатог прегаоца финансијске полиције за председника владе изненадило је све редом. Али, изненађење је изгледа тек следило. Шеф шпијуна – Фратков? Тај "невидљиви" добричина, онижег раста и тихог гласа?

Фратков је безмало прототип политички непретенциозног, спокојног и лојалног чиновника "царства". Искорачио је под рефлектор јавности тек 2004, када га је Путин позвао да прихвати премијерску столицу Касјанова, човека "јељциновске олигархије" удаљеног из власти. Изненађење ни тада није било мање. Чинило се да је кабинет предат у руке анонимусу с укупно три реда каријерне биографије: министар трговине, шеф пореске полиције, (и врло кратко) заменик шефа Савета безбедности.

Као председник владе Фратков је урадио важне ствари. Предводио је тим, обележен успешном активношћу економских либерала Грефом, Кудрином и другима. Заслужан је за владино чекмече "под појасом", с више од сто милијарди долара у тзв. резервном фонду (за не дај боже с ценом нафте). Ипак, ту и тамо, називали су га "техничким премијером". Нимало злурадо. Просто, због неког подразумевања да је Фратков ту где јесте, само зато да би у неком тренутку уступио место "наследнику Путина".

Баш тако је и схваћен Фратковљев гест шефу државе, недавно – када је премијер "бануо" у Кремљ, да господару Русије спусти на сто оставку на дужност, објашњену свешћу да "у земљи предстоје важни догађаји" (избори ) и да је ред да председник има одрешене руке, како би компоновао кадровску слику прикладно потребама.

Путин није оспорио. Фратков је у праву, одговорио је. "…Сви ми, заједнички морамо размислити о изградњи структуре власти, која ће боље одговарати предизборном периоду и припремити земљу за време после парламентарних и после председничких избора", цитиран је.

Мањкавост "упућених посматрача" је у недовољној упућености. Сви су помислили готово је. Још један добри војник чиновништва одлази у своју трпељиво заслуживану мировину. Нико није очекивао да Фратков заправо узима предах, пре него што ће сести на важно место шефа руских шпијуна.

Можда због тога што, под утицајем "шпијунских ликова" које нам бира моћна филмска индустрија, сваки другачији "кандидат" делује неубедљиво. Но, на крају крајева, није ни реч о неком Зоргеу чије се крсно име крије шифром, већ о координатору активности спољне агентуре. Мада, опет – пристижућем на ту дужност када се чује да је руска шпијунажа у иностранству активнија него икада досад после хладног рата.

"Нестанку" бившег премијера из јавности погодовао је његов спокојни одмор у Подмосковљу. "Изронио" је одатле тек када га је лимузина довезла прошлог месеца у Кремљ, као Путиновог госта на прослави рођендана. После тога објављено је именовање, а с вешћу је почела и потера за евентуално тајним појединостима каријере. Не долази се у шпијунажу из кројачке радионице.

Одмах ваља рећи, у томе се није одмакло. Приспело се до оног "ах, да" – а не беше ли Фратков и шеф економског одељења амбасаде СССР у Њу Делхију (1973)? Беше. Па, значи...? Значи. Чим га председник Путин познаје лично, вероватно је да "значи".