Devizne obaveze zvone na uzbunu

Srbija će se ove godine suočiti sa još većom razlikom između potrebnih i raspoloživih deviza nego prošle godine. Taj minus prošle godine bio je 2,3 milijarde dolara. Zato što pre treba da zamolimo MMF da nam odobri maksimalni iznos kredita, oko dve milijarde dolara. Bojim se, međutim, da ni ta suma, čak i da je dobijemo, neće biti dovoljna za sve što nas ove godine čeka – ukupan platni deficit od oko sedam milijardi dolara prema svetu, dospeli strani dugovi oko pet, plus stara devizna štednja prema našim građanima, kaže prof. dr Mlađen Kovačević za naš list.

On podseća da smo 2006. završili sa deviznim suficitom od 5,4, već 2007. sa 1,2, a prošlu godinu sa deficitom od 2,3 milijarde dolara.

– Zato strahujem da ova godina ne bude mnogo rđavija od minule.

Dakle, treba se snaći za najmanje 12 milijardi dolara. Pribojavam se da ćemo biti prinuđeni da u još većoj meri trošimo devizne rezerve. To je najveći razlog zbog čega stalno upozoravam koliko je ekonomski i društveno neracionalna prodaja deviza radi očuvanja stabilnosti valutnog kursa – ukazuje Kovačević.

Pokrenute i najavljene merevlade i NBS, po njemu,za sada ne obećavaju veće rezultate. Njihov kratak domet zvaničnici će pravdati negativnim efektima svetske ekonomske krize. U tom kontekstu su i ocene o značaju sporazuma sa MMF i njegovim, navodno, pozitivnim efektima po deviznu situaciju i privredu zemlje u celini, zašta, apsolutno nema osnove, tvrdi naš sagovornik.

– Svaki sporazum sa MMF, pogotovu ako ga ima zemlja sa takvom ekstremno teškom deviznom perspektivom, kao što je slučaj sa nama, podrazumeva prihvatanje svih „sugestija” te institucije. Problem je, međutim, što model reformi i ekonomske politike koji forsira MMF i koja se zasniva na ekstremnom neoliberalizmu, ima vrlo ozbiljnu konstrukcionu grešku koja je dovela do privrednog sloma Meksika (sredinom devedesetih prošlog veka), Rusije (1998) i Argentine (2001). Taj koncept je nametnut i nama 2001. Uglavnom smo ga dosledno sprovodili, a posledica je ogroman spoljnotrgovinski deficit, velikiminus tekućeg platnog bilansa, visok spoljni dug, anemična, nekonkurentna privreda koja je dramatično povećala svoju uvoznu zavisnost, nezaposlenost, sumorna perspektiva – upozorava ovaj odličan znalac stanja naših ekonomsko-finansijskih odnosa sa inostranstvom.

Srbija se, po Kovačeviću, nalazi između „čekića i nakovnja”. Ako prihvati „sugestije” MMF, samo će upadati u sve dublju ekonomsku i dužničku krizu. Ako ih ih odbaci – prete joj ekonomska i devizna kriza dramatičnih razmera.

Zbog svega navedenog, smatra Kovačević, jasno je da su koncept reformi i mera ekonomske politike, koji se primenjuju od 2001. do danas, morali imatirđave ekonomske i socijalne posledice koje ćemo žestoko osećati u ovoj i narednim godinama. Krajnje je vreme, kaže, da se sadašnji protagonisti ekonomske politike nakon osam godina potpuno povuku i da se na njihovim mestima nađu, ne politički podobni, već zaista stručni ljudi koji imaju neosporan autoritet u svojoj branši i privredi Srbije.

S. Kostić

------------------------------------------------

Mnogo potrošenih para

Od januara 2001, pa zaključno sa krajem decembra 2008. Srbija je uzela novih dugoročnih i kratkoročnih kredita u iznosu od čak 30,7 milijardi dolara. Za glavnicu i kamate dala je 11,3 milijarde dolara. Dakle, neto zaduživanje bilo je 19,4milijarde dolara. Kada se na tu sumu dodaju pristigle doznake naših ljudi iz sveta od 22,8, potom direktne strane investicije od 13,7 i portfolio ulaganja od 1,2 milijarde dolara, dolazimo do neto deviznog priliva od oko 57,2 milijarde dolara. Te smo pare, naglašava dr Kovačević, potrošili a nismo se baš razvili. Da ne spominje, kaže, maksimalno izbegavanje države da servisira svoje obaveze po osnovu neminovne denacionalizacije, osetnijeg vraćanja stare devizne štednje i servisiranja neregulisanog spoljnog duga. Kao posledicu imamo enormnu precenjenost dinara u odnosu na evro ili dolar, ali i druge važnije valute.