Prvakinja na službenom putu

Prvakinja Beogradske opere Suzana Šuvaković-Savić često je na službenom putu. Bila je nedavno u Italiji i Francuskoj, kao Liu u „Turandotu”, a uskoro će ponovo u kolevku opere: sa svojim matičnim ansamblom, kao Tatjana u „Evgeniju Onjeginu”, do Roviga, Ravene i Vićence, a potom solo, na gostovanje na Sardiniji.

Prošla operska godina bila je u znaku Pučinija, a teatar „Ventidio Baso” u Askoli Pićinu odužio se velikom kompozitoru izvođenjem njegove „Turandot”. U grupi renomiranih italijanskih pevača, među kojima je dominirao čuveni tenor Nikola Martinuči (Kalaf), našla se i naša prvakinja, a svirao je nemački orkestar pod dirigentskom palicom Antonija Barezea. Bio je to lep uspeh i ista muzička družina predstavila se i publici u pariskoj Novoj operi. U planu je da jednog (ne dalekog) dana, u istom sastavu, otputuju i do Rusije. Na svojoj italijanskoj turneji Suzana Šuvaković-Savić je u nekoliko gradova učestvovala i u izvođenju poznatog Pergolezijevog dela „StabatMater”, a taj koncert prikazan je i na RAI 3. Isto će uskoro pevati i na Sardiniji, ali biće i Mimi u Pučinijevim „Boemima”.

– Uvek postoji mali strah kad se peva na italijanskom pred Italijanima. Trudim se da u tome budem vrhunska i često me upitaju da li živim u Italiji. Postoji problem otvorenih i zatvorenih vokala, pa se stranac brzo prepozna. Ponekad to iritira domaćine, pevače posebno. Njih tamo puno ima a malo je uloga za sve. Zato nema šale sa jezikom – kaže Suzana Šuvaković-Savić. – Meni je drago što pozivi nisu retki. Češće vas stranci zovu nego ovde u mojoj Srbiji. Već 11 godina sam solista u Beogradu, pevam glavne uloge, ali nagrada nema. Tek dve pohvale, utešne. Zato ove pozive iz sveta doživljavam i kao neku vrstu priznanja za ono što radim. Nagrada je i to što se od izuzetnih kolega ne uči samo na sceni, već i kroz dragocene operske razgovore pre i posle predstava.

U tom smislu ona, ipak, najviše pohvala ima za svoju profesorku Radmilu Bakočević. Od nje je naučila da na premijeru treba ići baš kao što vrhunski sportisti idu na svoje najvažnije utakmice. Zavuci se u sobu, čitaj, štrikaj, heklaj, radi bilo šta slično... samo da koncentrisana, sa svežim, zdravim glasom, izađeš na pozornicu!

–Na kritičare, i ovdašnje i one u svetu, ne mogu se požaliti. Ipak, profesorku Bakočević smatram svojim najboljim i najvažnijim kritičarem. Zna izvanredno da posavetuje i oko izbora repertoara. Još kad sam počinjala, rekla mi je da se u vezi repertoara orijentišem ka onome što peva Mirela Freni i ja to sledim kao nekakve „zlatne reči”. Predlažu mi neke uloge, ali za dramski sopran. Pošto sam ja lirski spinto, želim da se krećem u tom krugu.

Ona podseća da se ne samo u Italiji, koja ima puno operskih scena, već i ovde na uloge dugo čeka. Kod nas je scena malo, a puno je pevača, pogotovu mladih, koji čekaju svoju priliku. I premalo je uloga za sve. S obzirom na to da je sala na operskim predstavama po pravilu puna, za našu prvakinju to je znak da je ovom gradu potrebno više operskih dešavanja. Kao najbolje rešenje vidi da Opera dobije svoju zgradu (ili grad još jednu opersku kuću): predstava bi bilo više a „redovi” za ulogu postali bi znatno kraći.

Upitasmo još: Šta vam je najvažnije u pevačkoj 2009. godini?

– Da snimim svoj prvi kompakt-disk. To je ono što sam sebi zadala. Prava je sramota nemati ga! Na njemu će biti operske arije i – neka iznenađenja. U planu imam i koncert sa gošćom iz Italije.