Првакиња на службеном путу

Првакиња Београдске опере Сузана Шуваковић-Савић често је на службеном путу. Била је недавно у Италији и Француској, као Лиу у „Турандоту”, а ускоро ће поново у колевку опере: са својим матичним ансамблом, као Татјана у „Евгенију Оњегину”, до Ровига, Равене и Вићенце, а потом соло, на гостовање на Сардинији.

Прошла оперска година била је у знаку Пучинија, а театар „Вентидио Басо” у Асколи Пићину одужио се великом композитору извођењем његове „Турандот”. У групи реномираних италијанских певача, међу којима је доминирао чувени тенор Никола Мартинучи (Калаф), нашла се и наша првакиња, а свирао је немачки оркестар под диригентском палицом Антонија Барезеа. Био је то леп успех и иста музичка дружина представила се и публици у париској Новој опери. У плану је да једног (не далеког) дана, у истом саставу, отпутују и до Русије. На својој италијанској турнеји Сузана Шуваковић-Савић је у неколико градова учествовала и у извођењу познатог Перголезијевог дела „СтабатМатер”, а тај концерт приказан је и на РАИ 3. Исто ће ускоро певати и на Сардинији, али биће и Мими у Пучинијевим „Боемима”.

– Увек постоји мали страх кад се пева на италијанском пред Италијанима. Трудим се да у томе будем врхунска и често ме упитају да ли живим у Италији. Постоји проблем отворених и затворених вокала, па се странац брзо препозна. Понекад то иритира домаћине, певаче посебно. Њих тамо пуно има а мало је улога за све. Зато нема шале са језиком – каже Сузана Шуваковић-Савић. – Мени је драго што позиви нису ретки. Чешће вас странци зову него овде у мојој Србији. Већ 11 година сам солиста у Београду, певам главне улоге, али награда нема. Тек две похвале, утешне. Зато ове позиве из света доживљавам и као неку врсту признања за оно што радим. Награда је и то што се од изузетних колега не учи само на сцени, већ и кроз драгоцене оперске разговоре пре и после представа.

У том смислу она, ипак, највише похвала има за своју професорку Радмилу Бакочевић. Од ње је научила да на премијеру треба ићи баш као што врхунски спортисти иду на своје најважније утакмице. Завуци се у собу, читај, штрикај, хеклај, ради било шта слично... само да концентрисана, са свежим, здравим гласом, изађеш на позорницу!

–На критичаре, и овдашње и оне у свету, не могу се пожалити. Ипак, професорку Бакочевић сматрам својим најбољим и најважнијим критичарем. Зна изванредно да посаветује и око избора репертоара. Још кад сам почињала, рекла ми је да се у вези репертоара оријентишем ка ономе што пева Мирела Френи и ја то следим као некакве „златне речи”. Предлажу ми неке улоге, али за драмски сопран. Пошто сам ја лирски спинто, желим да се крећем у том кругу.

Она подсећа да се не само у Италији, која има пуно оперских сцена, већ и овде на улоге дуго чека. Код нас је сцена мало, а пуно је певача, поготову младих, који чекају своју прилику. И премало је улога за све. С обзиром на то да је сала на оперским представама по правилу пуна, за нашу првакињу то је знак да је овом граду потребно више оперских дешавања. Као најбоље решење види да Опера добије своју зграду (или град још једну оперску кућу): представа би било више а „редови” за улогу постали би знатно краћи.

Упитасмо још: Шта вам је најважније у певачкој 2009. години?

– Да снимим свој први компакт-диск. То је оно што сам себи задала. Права је срамота немати га! На њему ће бити оперске арије и – нека изненађења. У плану имам и концерт са гошћом из Италије.