Treba nam uticajno udruženje

Intervju Slobodan Milosavljević
ministar trgovine i usluga

U Srbiji još mnogo toga mora da se uradi da bi potrošači uživali zaštitu poput građana razvijenijih evropskih zemalja. Značajan napredak bio bi usvajanje novog zakona o zaštiti potrošača, koji će, prema najavama, biti usklađen sa regulativom Evropske unije. Novi zakon će bliže definisati nadležnosti svih institucija u sistemu zaštite potrošača i obezbediti osnove za korišćenje posebnih instrumenata zaštite po uzoru na razvijene zemlje Evropske unije, kaže u intervjuu za „Politiku” Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga.

Srbija je na začelju Evrope u ovoj oblasti. Zašto?

Ne slažem se s tom ocenom, mislim da je najmanje desetak zemalja iza nas. Problem je i u funkcionisanju institucija sistema zaštite potrošača u našoj zemlji. Nedostaje jača koordinacija i administrativno jačanje institucija vlade u ovoj oblasti, dok organizacija potrošača i njihova udruženja karakteriše nizak nivo stručnosti i saradnje kao i izostanak usmerenosti na konkretne potrošačke probleme.

Srbija ima oko 60 potrošačkih organizacija, samo u Beogradu ih je deset. Mnoge funkcionišu jedino na papiru, i to im je samo način za dobru zaradu. Kako ćete unaprediti zaštitu potrošača?

Reaktivirali smo i rad Saveta ministra za zaštitu potrošača. Insistiraćemo na saradnji između institucija vladinog i nevladinog sektora. Finansiraćemo projekte organizacija potrošača, a ne njihovo postojanje. U Skupštini je i Predlog zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, koji je takođe od velike važnosti za unapređenje sistema zaštite potrošača.

Zašto su izmene i dopune Zakona o zaštiti potrošača povučene iz procedure i šta očekujete od novog zakona koji je u pripremi?

Uvek kada se izabere nova vlada povlače se svi zakoni koje je prethodni saziv uputio u skupštinsku proceduru. Budući da je u izbornom ciklusu prošlo više od šest meseci i da su se u tom periodu dešavale promene i u ovoj oblasti, ministarstvo se opredelilo za izradu novog zakona. Na takav stav uticala je i preporuka delegacije Evropske komisije da se novim zakonom obuhvati kompletna regulativa Evropske unije u oblasti zaštite potrošača.

Bilo je pritužbi potrošačkih organizacija na način raspodele prošlogodišnjih bespovratnih sredstava. Javnost nema uvid u to kako su upotrebljena ova sredstva i da li su potrošači imali koristi od toga.

Najveći iskorak u finansiranju organizacija potrošača načinjen je upravo u 2008. godini. Prešlo se sa takozvanog linearnog na projektno finansiranje, koje pre svega treba da stimuliše i podrži najkvalitetnije i najaktivnije asocijacije potrošača. Linearno finansiranje nije imalo konkretnog i vidljivog pozitivnog uticaja na zaštitu potrošača. Prema izveštajima organizacija potrošača dobijena sredstva u 2007. godini, uglavnom su bila utrošena za tehničko opremanje i režijske troškove, kao minimum uslova potreban za njihovo funkcionisanje.

Šta očekujete od novog načina finansiranja potrošačkih organizacija?

Procenjujemo da će finansiranje projekata dati bolje rezultate. Ovo rešenje su podržali i eksperti EU. Definisali smo kriterijume kako bismo na bazi kvaliteta projekata raspodelili sredstva i pri tome smo vodili računa da podstičemo i regionalni razvoj organizacija potrošača.

Koliko sredstava imate na raspolaganju u ovoj godini?

(/slika2)Budžetom je predviđeno četiri miliona dinara i nismo zadovoljni iznosom tih sredstava. Lično ne mislim da budžet treba da bude jedini izvor finansiranja potrošačkih organizacija. To bi trebalo da budu i IPA fondovi EU i naš glavni zadatak je što pre doći u poziciju da više desetina miliona evra koristimo za razvoj asocijacija potrošača u Srbiji.

Evropska unija je u poslednjem izveštaju „Progres riport 2008“ skrenula pažnju na nedostatak jedne krovne ili kišobran organizacije potrošača u Srbiji. Da li će biti promena u načinu udruživanja asocijacija potrošača?

Praksa razvijenih zemalja Evropske unije pokazala je da efikasan sistem zaštite potrošača podrazumeva saradnju institucija vladinog i nevladinog sektora. I preporuka eksperata EU jeste da se efikasnija zaštita potrošača obezbeđuje postojanjem jedne krovne organizacije potrošača u koju se dobrovoljno učlanjuju ostale organizacije.

Ivana Albunović - Jelica Antelj

-------------------------------------------------------

Važan politički uticaj

U svetu se broj organizacija za zaštitu potrošača naglo širi, a zbog uticaja koji imaju – mnoge političke partije trude se da pridobiju njihovu pažnju. One su, dakle, postale i važan politički činilac, osnivaju svoje klubove i lobiraju protiv korporativnih zloupotreba, nebezbednih proizvoda i lažnog oglašavanja.

Evropska unija je razvila niz mehanizama za zaštitu potrošača. One koji odstupaju od propisa moguće je sankcionisati preko Rapeksa – sistema za brzo upozoravanje na nebezbedne proizvode, ali i merama Generalnog direktorata za zdravlje i zaštitu potrošača.

Politika jednake zaštite potrošača deo je šire strategije EU i ona je ugrađena u zakonodavstvo Unije. Prvi u nizu takvih propisa donet je 1975. godine. Posebnim propisima regulisana je briga o bezbednoj i „zdravoj” (organski proizvedenoj) hrani, a zaštita interesa potrošača u EU proširena je i na oblast reklamiranja, putničkih, transportnih, turističkih i ostalih usluga (kao što su, recimo, kupovina preko Interneta i kataloga). Jedan od propisa odnosi se na obavezu avio-kompanija koje posluju na tržištu EU da daju nadoknadu putnicima u slučaju velikih kašnjenja.

----------------------------------------------------------------

Petar Bogosavljević: Đinđić konsultovao potrošačke organizacije

U vreme kada je premijer Srbije bio Zoran Đinđić Pokret potrošača Beograda je u dogovoru sa njim na pisarnici vlade ostavljao svoje mišljenje o gorućim problemima, uglavnom poskupljenjima.

Ako je uopšte postojao zlatni period zaštite potrošača u Srbiji, ističe Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda, to je bilo u vreme Đinđićeve vlade.

– Razumeo je značaj i ulogu potrošačkih organizacija. Ostaće zapamćeno da je 2001. godine, u jeku najave dramatičnog poskupljenja struje od čak 50 odsto, između ostalog, konsultovao i potrošačke organizacije. To je ostala praksa i kasnije kada je od Pokreta potrošača Beograda tražio mišljenje svaki put kada je bilo promena cena na tržištu. Ne kažem da je naše mišljenje bilo ključno, ali je imalo velikog uticaja – kaže Bogosavljević.