Треба нам утицајно удружење

Интервју Слободан Милосављевић
министар трговине и услуга

У Србији још много тога мора да се уради да би потрошачи уживали заштиту попут грађана развијенијих европских земаља. Значајан напредак био би усвајање новог закона о заштити потрошача, који ће, према најавама, бити усклађен са регулативом Европске уније. Нови закон ће ближе дефинисати надлежности свих институција у систему заштите потрошача и обезбедити основе за коришћење посебних инструмената заштите по узору на развијене земље Европске уније, каже у интервјуу за „Политику” Слободан Милосављевић, министар трговине и услуга.

Србија је на зачељу Европе у овој области. Зашто?

Не слажем се с том оценом, мислим да је најмање десетак земаља иза нас. Проблем је и у функционисању институција система заштите потрошача у нашој земљи. Недостаје јача координација и административно јачање институција владе у овој области, док организација потрошача и њихова удружења карактерише низак ниво стручности и сарадње као и изостанак усмерености на конкретне потрошачке проблеме.

Србија има око 60 потрошачких организација, само у Београду их је десет. Многе функционишу једино на папиру, и то им је само начин за добру зараду. Како ћете унапредити заштиту потрошача?

Реактивирали смо и рад Савета министра за заштиту потрошача. Инсистираћемо на сарадњи између институција владиног и невладиног сектора. Финансираћемо пројекте организација потрошача, а не њихово постојање. У Скупштини је и Предлог закона о општој безбедности производа, који је такође од велике важности за унапређење система заштите потрошача.

Зашто су измене и допуне Закона о заштити потрошача повучене из процедуре и шта очекујете од новог закона који је у припреми?

Увек када се изабере нова влада повлаче се сви закони које је претходни сазив упутио у скупштинску процедуру. Будући да је у изборном циклусу прошло више од шест месеци и да су се у том периоду дешавале промене и у овој области, министарство се определило за израду новог закона. На такав став утицала је и препорука делегације Европске комисије да се новим законом обухвати комплетна регулатива Европске уније у области заштите потрошача.

Било је притужби потрошачких организација на начин расподеле прошлогодишњих бесповратних средстава. Јавност нема увид у то како су употребљена ова средства и да ли су потрошачи имали користи од тога.

Највећи искорак у финансирању организација потрошача начињен је управо у 2008. години. Прешло се са такозваног линеарног на пројектно финансирање, које пре свега треба да стимулише и подржи најквалитетније и најактивније асоцијације потрошача. Линеарно финансирање није имало конкретног и видљивог позитивног утицаја на заштиту потрошача. Према извештајима организација потрошача добијена средства у 2007. години, углавном су била утрошена за техничко опремање и режијске трошкове, као минимум услова потребан за њихово функционисање.

Шта очекујете од новог начина финансирања потрошачких организација?

Процењујемо да ће финансирање пројеката дати боље резултате. Ово решење су подржали и експерти ЕУ. Дефинисали смо критеријуме како бисмо на бази квалитета пројеката расподелили средства и при томе смо водили рачуна да подстичемо и регионални развој организација потрошача.

Колико средстава имате на располагању у овој години?

(/slika2)Буџетом је предвиђено четири милиона динара и нисмо задовољни износом тих средстава. Лично не мислим да буџет треба да буде једини извор финансирања потрошачких организација. То би требало да буду и ИПА фондови ЕУ и наш главни задатак је што пре доћи у позицију да више десетина милиона евра користимо за развој асоцијација потрошача у Србији.

Европска унија је у последњем извештају „Прогрес рипорт 2008“ скренула пажњу на недостатак једне кровне или кишобран организације потрошача у Србији. Да ли ће бити промена у начину удруживања асоцијација потрошача?

Пракса развијених земаља Европске уније показала је да ефикасан систем заштите потрошача подразумева сарадњу институција владиног и невладиног сектора. И препорука експерата ЕУ јесте да се ефикаснија заштита потрошача обезбеђује постојањем једне кровне организације потрошача у коју се добровољно учлањују остале организације.

Ивана Албуновић - Јелица Антељ

-------------------------------------------------------

Важан политички утицај

У свету се број организација за заштиту потрошача нагло шири, а због утицаја који имају – многе политичке партије труде се да придобију њихову пажњу. Оне су, дакле, постале и важан политички чинилац, оснивају своје клубове и лобирају против корпоративних злоупотреба, небезбедних производа и лажног оглашавања.

Европска унија је развила низ механизама за заштиту потрошача. Оне који одступају од прописа могуће је санкционисати преко Рапекса – система за брзо упозоравање на небезбедне производе, али и мерама Генералног директората за здравље и заштиту потрошача.

Политика једнаке заштите потрошача део је шире стратегије ЕУ и она је уграђена у законодавство Уније. Први у низу таквих прописа донет је 1975. године. Посебним прописима регулисана је брига о безбедној и „здравој” (органски произведеној) храни, а заштита интереса потрошача у ЕУ проширена је и на област рекламирања, путничких, транспортних, туристичких и осталих услуга (као што су, рецимо, куповина преко Интернета и каталога). Један од прописа односи се на обавезу авио-компанија које послују на тржишту ЕУ да дају надокнаду путницима у случају великих кашњења.

----------------------------------------------------------------

Петар Богосављевић: Ђинђић консултовао потрошачке организације

У време када је премијер Србије био Зоран Ђинђић Покрет потрошача Београда је у договору са њим на писарници владе остављао своје мишљење о горућим проблемима, углавном поскупљењима.

Ако је уопште постојао златни период заштите потрошача у Србији, истиче Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача Београда, то је било у време Ђинђићеве владе.

– Разумео је значај и улогу потрошачких организација. Остаће запамћено да је 2001. године, у јеку најаве драматичног поскупљења струје од чак 50 одсто, између осталог, консултовао и потрошачке организације. То је остала пракса и касније када је од Покрета потрошача Београда тражио мишљење сваки пут када је било промена цена на тржишту. Не кажем да је наше мишљење било кључно, али је имало великог утицаја – каже Богосављевић.