Mali odgovorio Šoškiću: Srbija više nije zemlja dvocifrene inflacije i rekordne nezaposlenosti

BEOGRAD – Ministar finansija Siniša Mali odgovorio je na „Fejsbuku” ekonomisti i nekadašnjem guverneru Narodne banke Srbije Dejanu Šoškiću, posle njegovih ocena o makroekonomskoj politici, kursu, platama i konkurentnosti srpske privrede.

Mali je naveo da je više nego legitimno postaviti pitanje kredibiliteta onih koji danas govore o, kako je rekao, nestručnoj makroekonomskoj politici, a u čije vreme je Srbija, prema njegovim rečima, imala dvocifrenu inflaciju, recesiju, nezaposlenost od skoro 26 odsto, slabljenje dinara za trećinu, suspendovan aranžman sa MMF-om i kolaps više državnih banaka.

„Kada o ’nestručnoj makroekonomskoj politici’ govore ljudi pod čijim je upravljanjem Srbija imala dvocifrenu inflaciju, recesiju, nezaposlenost od skoro 26 odsto, slabljenje dinara za trećinu, suspendovan MMF aranžman i kolaps više državnih banaka, onda je više nego legitimno reći da je kredibilitet kategorija sa kojom se nikada nisu susreli, a kamoli da imaju pravo da se na nju pozivaju”, napisao je Mali.

On je ocenio da je Šoškić zaboravio da je Srbija u periodu od 2008. do 2012. godine imala, kako je naveo, prosečnu inflaciju među najvišima u Evropi, dramatično slabljenje dinara, rast javnog duga, recesiju i nezaposlenost koja je dostigla 25,9 odsto. Mali je podsetio da je Šoškić u tom periodu bio na čelu Narodne banke Srbije.

Prema njegovim rečima, u to vreme prosečna plata bila je oko 360 evra, minimalna zarada oko 170 evra, dok su problematični krediti dostigli skoro 20 odsto.

„To su rezultati politike koju su vodili isti ljudi koji danas dele lekcije o ’održivom razvoju’”, naveo je ministar finansija.

Osvrćući se na Šoškićevu tezu da Srbija ima problem jer plate rastu brže od produktivnosti, Mali je ocenio da takva postavka u suštini znači da bi građani trebalo da ostanu jeftina radna snaga kako bi neko statistički bio konkurentan.

„To nije razvojna politika, već ekonomija niskih očekivanja”, poručio je Mali, dodajući da je upravo u vreme kada su, kako je naveo, takve politike vođene Srbija imala masovno zatvaranje preduzeća, rekordnu nezaposlenost i odlazak radne snage.

Ministar je ocenio da se iz Šoškićeve teze može zaključiti da bi oni koji je zastupaju, ukoliko bi ponovo došli na vlast, smanjivali plate zaposlenih.

„Plate za čiji rast, u realnom iznosu, se konstantno zalažemo i borimo, uprkos svim izazovima koji nas prate prethodnih godina”, napisao je Mali.

On je naveo da je prosečna plata u Srbiji u decembru prošle godine, prvi put u istoriji, prešla hiljadu evra, dok je minimalna zarada od 1. januara dostigla 551 evro. Za vreme Šoškića, dodao je, prosečna plata od hiljadu evra bila je samo misaona imenica, a za mnoge otpuštene radnike misaona imenica je bila bilo kakva plata.

Mali je odbacio i ocene o gašenju izvoznog potencijala, ističući da je izvoz robe i usluga, kako je naveo, više nego učetvorostručen u odnosu na 2012. godinu.

„Sa 11,5 milijardi evra u 2012. stigli smo do 47,7 milijardi u 2025. godini. Da je politika stabilnog kursa i rasta plata uništila konkurentnost, izvoz ne bi porastao preko 315 odsto, niti bi Srbija postala jedna od vodećih investicionih destinacija u regionu”, naveo je ministar.

Govoreći o tekućem deficitu, Mali je ocenio da je potpuno ekonomski nepismeno predstavljati ga kao dokaz propasti u uslovima snažnog investicionog ciklusa. Kako je naveo, Srbija danas uvozi opremu, tehnologiju, infrastrukturu i kapitalna dobra zato što se gradi i investira.

On je dodao da Srbija, kako je naveo, godinama u potpunosti pokriva deficit tekućeg računa stranim direktnim investicijama, izuzev 2025. godine, za koju, prema njegovim rečima, postoje razlozi odlaganja investicija.

Mali je posebno kritikovao tvrdnje o padu investicija, navodeći da je paradoksalno govoriti o tome, a istovremeno relativizovati blokade puteva, škola i institucija.

„Prošle godine je deo privredne aktivnosti bukvalno bio fizički blokiran. Turizam, usluge i transport su to direktno osetili. Uprkos tome, Srbija je već u prvom kvartalu ove godine ponovo među najbrže rastućim ekonomijama Evrope”, napisao je ministar finansija.

On je ocenio i da teza prema kojoj je ključ ekonomije u 21. veku u poljoprivredi i jeftinoj radnoj snazi zvuči kao ekonomska politika iz prošlog veka. Prema njegovim rečima, u većini razvijenih evropskih zemalja poljoprivreda učestvuje sa 1,5 do tri odsto u BDP-u, dok savremeni rast nose industrija više dodate vrednosti, IKT, usluge, infrastruktura, inovacije i investicije.

„I upravo u tim oblastima Srbija poslednjih godina beleži najveći napredak”, naveo je Mali.

Na kraju objave, ministar finansija je poručio da Srbija danas ima makroekonomsku i finansijsku stabilnost kakvu, kako je naveo, nije imala decenijama.

„Investicioni kreditni rejting, javni dug daleko ispod nivoa Mastrihta, rekordne devizne rezerve i rezerve zlata, istorijski najnižu nezaposlenost. To nisu politički stavovi, već merljivi rezultati, koje građani jasno vide”, zaključio je Mali.