„Krvava šaka” otkida biračko telo opoziciji

Najava mogućih vanrednih parlamentarnih izbora uzburkala je duhove na hamletovskoj opozicionoj sceni Srbije. Ponovo je na površinu izbacila podele koje sve više raspiruju sukobe između opozicionih stranaka i konkurentne im snage u nastajanju – takozvane studentske liste. Peripetija je nastala i zbog velikih neslaganja među pristalicama samih „blokadera”, kako za sada još neimenovanim kandidatima i predstavnicima navodne studentske liste „tepaju” zvaničnici vlasti.

I dalje je otvoreno pitanje da li će samoproklamovani studenti zaista i postati najjača opoziciona snaga, imajući u vidu da se još ne vide čak ni jasne konture budućeg političkog pokreta. Ako ga, i kada, bude. U tom slučaju, verovatno bi za tradicionalnu opoziciju izlazak na glasanje postao „biti ili ne biti”. Upravo zbog svoje uljuljkanosti u postojeće privilegije i nedostatka bilo kakve akcije kojom bi se uzdrmala vlast, pokazujući ambiciju da se i preuzme, postojeća opozicija opravdano je ponela epitet večitih izbornih gubitnika. Ovog puta mesto povlašćenog „fenjeraša” ne garantuje opstanak, pa bi odluke koje će donositi u budućnosti mogle uticati na to da li će mnogi nepovratno ispasti iz vidokruga glasača u Srbiji. Da li je upravo to razlog za sve veći otpor opozicionih stranaka da podrže tzv. studentsku listu, da li su kalkulacije povezane s ličnim interesima nadvladale opšteproklamovane ciljeve, kako će se završiti podela među samim „blokaderima”, kao i kakve će implikacije imati na eventualne izbore i rezultate glasanja, odgovore daju sagovornici „Politike”.

Prethodno, valjalo bi podsetiti kako je najava prevremenog izlaska na glasanje dovela do opšteg meteža u stavovima opozicionih krugova. Tako se, na levoj strani terena Zeleno-levi front usprotivio zbog najave letnjeg termina izbora, dok je Ekološki ustanak oštro protiv izlaska na glasanje zimi. Nešto bliže centru, nekada uticajna Demokratska stranka najavila je apsolutnu podršku tzv. studentskoj listi, a jedan od razloga može biti i spekulacija da su se pojedini bivši kadrovi „žutih” već etablirali kao njeni kandidati. Bezrezervnu podršku najavile su i Dveri, a jedino zajedničko pomenutim opcijama je njihovo upitno uporište u biračkom telu, pa odustanak od izbora kao prikrivanje sopstvene slabosti ima smisla.

Na desnoj strani političkog terena, među prvima je svoju podršku „studentima” otkazala Nova DSS. Predsednik NDSS Miloš Jovanović najavio je da će njegova partija pokušati da osvoji najveći mogući broj glasova desno orijentisanih birača bez kojih, kako je rekao, nema smene vlasti. Najavom izbora, listom su sopstveni politički angažman bez podrške studentskoj listi najavile i već poznate opozicione stranke – Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Srbija centar, Pokret slobodnih građana i Novo lice Srbije. Pokret Kreni-promeni koji zvanično podržava studentske akcije ipak je ostao bez jasno izraženog stava kada je reč o izlasku na izbore.

Valja podsetiti i da je sukob započeo kada su predstavnici tzv. studentske liste koji, za sada, funkcionišu u vidu profila sa nepoznatim administratorima na društvenim mrežama, u više navrata poručili da traže vanredne izbore, ali i da ne žele da se povezuju sa opozicionim strankama. Taj stav bio je samo jedan u nizu postojećih podela, a pojedine javne ličnosti koje su pristalice ove političke opcije zatražile su potpuno povlačenje opozicije u korist studentske liste.

„Niko od lica sa ’studentske liste’ nije demantovao da je na njoj i na indikativan i nelogičan način ne progovara ni na koju temu. Kao da im je zabranjeno da govore u javnosti. Ko im je zabranio? Verovatno onaj ko progovara u njihovo ime kroz tumače, kurire i glasnogovornike u vidu medija koji su još uvek Šolakovi. Tako da javnost o stavovima opozicionara ponešto i zna, ali o tome šta misle ’studenti’ ili ’studentska’ lista, znamo samo ono što njihov tajanstveni mastermajnd i sponzor želi da znamo. A želi da znamo da je postojeća opozicija nepoželjna”, kaže za „Politiku” marketinški stručnjak Nebojša Krstić.

Takođe, nastavlja naš sagovornik, želi da znamo da su izbori, kao takvi, nepoželjni i da se traže samo da bi se proglasili „pokradenim” i da bi se destrukcija Srbije nastavila i posle njih. „Sukob je nastao tek u momentu kad su neki opozicionari shvatili da su im tajanstvene vođe ’krvave šake’ spremile svilen gajtan. Oni koji to nisu razumeli, raduju mu se”, zaključuje Krstić. Kako kaže, razdor među blokaderima je dokaz da nisu ni oni svi spremni da budu marionete u rukama agentima stranog interesa. „Zato taj razdor vidim kao nešto racionalno i pohvalno. Srbiji je potrebna srpska opozicija umesto opozicije Srbiji. Đokić je, to se vidi sve jasnije, bio kandidat Marte Kos, Picule i dela pokreta ’krvave šake’ kojima i rukovode tri strane službe, ali ne i svih blokadera. Naročito ne svih studenata, s obzirom na to da su ’studenti’ koji se pominju u kontekstu obojene revolucije prazan pojam kojim se manipuliše jer dosad niko nije uspeo da proveri šta o svemu što se zbiva misli 220.000 studenata u Srbiji. Par stotina studenata koji su politički ili NVO aktivisti, nisu reprezentativan uzorak”, smatra Krstić.

Profesor Fakulteta političkih nauka Vladimir Vuletić za naš list podseća da sukob među pristalicama opozicije i tzv. studentske liste nije nov, već samo postaje sve vidljiviji kako se bliže izbori. „Osnovni razlog je što se obe grupacije obraćaju istom delu biračkog tela koje ne podržava aktuelnu vlast. Drugim rečima, sukob se vodi oko deobe izbornog kolača. Opozicione stranke su u početku podržale ’studentski protest’, pokušavajući da na tom talasu ojačaju svoje pozicije, odnosno da njegovu energiju usmere na svoju vodenicu. Zaboravili su, međutim, na staru narodnu izreku ’Ko sa decom spava...’”, navodi Vuletić.

Naš sagovornik kaže da među pristalicama tzv. studentske liste postoji razdor od početka i više puta je izbio na površinu oko različitih pitanja. Na primer, koje će se zastave vijoriti na protestima, da li treba ići u Brisel, čestitke za rođendan Republike Srpske itd. „Problem je u tome što blokaderi nemaju svoj politički program, odnosno što imaju malo zajedničkih tačaka o bilo kom društvenom pitanju oko koga bi taj program mogli da naprave. To se samo odražava preko personalnih rešenja. Na okupu ih drži samo zajednički neprijatelj”, zaključuje Vuletić.

Prema rečima našeg sagovornika, Vučić je jednima neprijatelj zato što vodi suviše popustljivu i kompromisnu politiku prema Kosovu i Metohiji, kao i zato što ne sledi doslednije rusku politiku u regionu, a drugima zato što ne žrtvuje južnu srpsku pokrajinu zarad ulaska u EU i što ne uvede sankcije Rusiji. „Jednima je neprijatelj zato što je suviše globalista, a drugima zato što je suviše suverenista. Te podele se zasada prikrivaju kako se ne bi ugrozio front prema zajedničkom neprijatelju. Borba se vodi iza kulisa i u rukavicama, ali svima je jasno da bi u slučaju raspada vladajuće koalicije ta podela postala potpuno ogoljena i dovela do vrlo oštrih sukoba”, smatra Vuletić.

Na pitanje kako će se postojeći sukobi odraziti na rezultate eventualnih izbora, Vuletić kaže da Vučić ima stabilno biračko telo i toga su manje više svi svesni. „Sada je pitanje da li je procena da bi se zajedničkim frontom mogla srušiti aktuelna vlast, a nakon toga nastaviti međusobna borba vezana za pomenute podele ili treba izvršiti uticaj na aktuelnu vlast tako što bi se ona indirektno podržala. O tome se, međutim, manje pitaju sami blokaderi a više njihovi spoljni sponzori”, navodi Vuletić.

Dodaje da je, ukoliko bi protivnici vlasti išli zajednički, vrlo verovatno da bi vladajuća koalicija pobedila sa pet do 10 odsto razlike taj ujedinjeni opozicioni front. „Time bi se postojeća ’agonija’ samo produžila. Ako se formira više logičnih opozicionih grupa, bilo bi jasnije koja opcija ima veću podršku. Kratkoročno bi to bilo olakšanje za vladajuću koaliciju, ali, paradoksalno, srednjoročno bi je to moglo oslabiti zato što bi se deo njenih birača opredelio ka nekoj od grupa koje imaju nedvosmislenije političke ciljeve”, zaključuje VuletićFiktivni junak iz podkast sveta

Na pitanje kako komentariše ideološku podelu među pristalicama „studentske liste”, na proevropske i desničarsku frakcije, najbolje izraženu kroz prizmu sukoba na relaciji profesor Milo Lompar – rektor Vladan Đokić, Nebojša Krstić kaže da je njihova konfrontacija interesantna samo medijima, ali ne i široj populaciji. „Lompar je fiktivni junak iz podkast sveta, potpuno nepoznat širokim narodnim masama i potpuno irelevantan”, kaže Krstić. Kada je reč o eventualnom ishodu glasanja, naš sagovornik dodaje da se na osnovu rekordne izlaznosti na nedavnim lokalnim izborima, može zaključiti da je teror koji Srbija trpi 17 meseci zainteresovao građane da odbrane državu.