Posrtanje crnogorskog bankarstva

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Mere Vlade Crne Gore, Centralne banke pa i eventualna pomoć od međunarodnih finansijskih institucija teško da će u skorije vreme podići makar na „slabašne noge” pokleklo crnogorsko bankarstvo, nakon udara prvog talasa međunarodne ekonomske krize.

Podaci o poslovanju crnogorskih banaka nerado saopštavaju bankari, pa i vlada. Udruženje bankara saopštilo je da su minus uknjižile četiri banke – „Hipo Alpe Adrija”, koja je u Crnu Goru pre četiri godine ušla sa 50 miliona evra vlastitog kapitala, „First fajnenšel” banka sa Kipra, „IBM” banka iz „Atlasmont grupe” i „Prva banka”, kojoj je vlada, pre dva meseca, dala pomoć od 44 miliona evra kredita za spasavanje likvidnosti.

Posledice prvog udara „ekonomskog cunamija” primorale su Vladu Crne Gore na vanredne mere za očuvanje stabilnosti bankarskog sistema.

„Primarni interes crnogorske vlade je očuvanje stabilnosti bankarskog sistema” ocenio je premijer Milo Đukanović. „U narednom periodu moramo puno raditi na obnovi poverenja klijenata banaka, kako bi depoziti izašli iz sefova i slamarica, vratili se u bankarski sistem i na račune i bili u funkciji obnove dinamičnog rasta crnogorske ekonomije”, dodao je.

On ističe da „ako deponenti iznose depozite iz banaka i kada im oni nisu neophodni, i ako procenjujemo da mnogo više novca ima kod međunarodnih banaka i privatnih investitora nego što su spremni da ulože, onda imamo krizu poverenja”.

Udruženje banaka nedavno je predložilo da se polovina obaveznih rezervi iz inostranstva drži kod domaćih banaka. Takav predlog CNB ne prihvata i saopštava da „obavezne rezerve koje CNB drži u inostranstvu ne mogu biti deponovane kod domaćih banaka, jer bi to bilo kršenje zakona”.

Zanimljivo je da prema preliminarnim podacima, dobit Centralne banke Crne Gore biće 29 miliona evra za prošlu godinu. To je, kako tvrde „majstori za pare”, znatno više nego ukupna dobit svih 11 crnogorskih poslovnih banaka.

Crnogorske poslovne banke u obaveznoj rezervi kod CBCG imaju trenutno 240 miliona evra. Kamata koju im isplaćuje CBCG je jedan odsto. Ukoliko posegnu za svojim novcem iz obavezne rezerve, Centralnoj banci su dužni da plate pet puta veću kamatu nego što ova daje njima.

Vest koja je upravo „doprla” u Crnu Goru je da će Nemačka razvojna banka, odobriti u prvoj polovini godine za tri crnogorske banke kredit vredan 50 miliona evra, za koji će država dati neophodne garancije.

Iz Ministarstva finansija najavljeno je da će vlada ove godine, kroz garancije stranim finansijskim institucijama, obezbediti podršku bankarskom sektoru vrednu 150 miliona evra. Načelnik Odseka za upravljanje dugom i gotovinom u Ministarstvu finansija Nemanja Pavličić, saopštio da bi ugovor sa Nemcima mogao biti zaključen u martu.

Budžetom za ovu godinu planirano je da iznos vladinih garancija bude 215 miliona evra, a ne kako je prvobitno najavljeno 65,5 miliona evra. Pokret za promjene predložio je da se za državne depozite ubuduće raspisuje konkurs, kako ne bi bili kocentrisani u jednoj banci.

„Na taj način depoziti neće moći biti skrivani, kao što je pokazao izveštaj Državne revizorske institucije”, tvrdi poslanik PzP-a Zarija Pejović.

Izvor blizak vladi nam je rekao da je kabinet Đukanovića odbio da, za sada, traži pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, ističući kako su „iskustva nekih zemalja pokazala da se država može lakše razvijati ako se ne pridržava procedura i kontrolnih mehanizama koje nameću ove međunarodne finansijske organizacije”. Vlada će gledati, tvrdi ovaj izvor, da se zaduži kod Evropske investicione i Nemačke razvojne banke, a ako se pokaže da je to nedovoljno za pokrivanje budžetskog deficita, u krajnjoj će se liniji obratiti MMF-u i Svetskoj banci.