Šest predstava na Teatar festu „Petar Kočić”

Ovogodišnja selekcija, 28. Teatar festa „Petar Kočić” u Banjaluci, predstaviće od 4. do 10. juna šest pažljivo odabranih predstava iz zemlje i regiona, prema izboru selektora Željka Stjepanovića. Festival će se odvijati pod sloganom „Od igre do sigurne kuće – i nešto više od toga”. Selekcija stavlja fokus na savremeni dramski tekst i priče o položaju žene: iz različitih perspektiva i životnih uloga. Čine je dela: „Pevanje i ćutanje Sofke Nikolić” Gradskog pozorišta „Semberija” iz Bjeljine „Igra” beogradskog pozorišta „Boško Buha”, kao i „Una” Zvezdara teatar. Predstava „Bolivud” stiže u produkciji Gradskog pozorišta Podgorica, „Gospa Nola” iz novosadskog Srpskog narodnog pozorišta, a „Sigurna kuća” iz zagrebačkom teatra „Gavela”.

– Kriterijum za izbor predstava na ovogodišnjem Teatar festu „Petar Kočić” bio je estetski kvalitet svih segmenata koji čine pozorišni komad kao celinu, sa naglaskom na dramski tekst kao polaznu osnovu u stvaranju predstave. Radeći na ovogodišnjoj selekciji primetio sam da se većina autora bavi pitanjem položaja žene, žena posmatrana iz različitih uglova, tako da je i moj konačan izbor išao u tom pravcu. Gotovo u svakoj od izabranih predstava u osnovi je žena i žensko pitanje – konstatuje selektor Željko Stjepanović.

On dalje obrazlože:

– Komad „Igra”, autorskog tandema Mila Mašović Nikolić i Milica Kralj, u izvođenju pozorišta „Boško Buha”, govori o mladoj devojci koja tek treba da postane žena. Zastala je na trenutak i posmatra svet odraslih u koji treba da uđe. U fragmentarnoj dramaturgiji, rediteljka Milica Kralj, oslanjajući se na sedam mladih glumaca, uspela je da uobliči jako duhovitu predstavu u čijoj osnovi je igra, glumačka igra. Ta razigranost mladosti ublažava svu surovost sveta u koji treba da zakorači devojka koja sve to posmatra dajući joj iluziju da je život igra. A nije.

Već u sledećoj predstavi: „Pevanje i ćutanje Sofke Nikolić” autora Milivoja Mlađenovića u režiji Sonje Petrović, navodi Stjepanović, videćemo ženu kojoj je Bog dao glas, koja je sve podredila svojoj pevačkoj karijeri i želji da dosegne najviše vrhunce te umetnosti. U toj nameri Sofka nesvesno zanemaruje svoju tek rođenu devojčicu, koja posle izvesnog vremena umire. Sofka Nikolić, očajna zbog tog gubitka, prekida sa pevanjem, povlači se u tišinu i ćutanje. Drama zamišljena kao omaž poznatoj umetnici Sofki Nikolić, uz dobro osmišljenu i vođenu režiju i vrlo dobru glumu, postaje više od toga, postaje uzbudljiva i zanimljiva pozorišna predstava.

U predstavi „Una”, rađenoj po motivima romana Mome Kapora, u adaptaciji Stevana Koprivice i režiji Dejana Projkovskog, pratimo, kako kaže selektor, mladu ženu, jednu, jedinu, jedinstvenu, neponovljivu Unu. Komad „Una” zapravo je savremeno čitanje Kaporovog klasika, u kojem se prepliću teme ljubavi, slobode i moralnih dilema. Priča prati sudbine četiri lika kroz priču o ljubavi, politici i slobodi. Savremen, aktuelan, komad kao da je pisan u skladu sa ovim što se danas događa: priča o studentima, profesorima, manipulacijama, a sve začinjeno izvrsnom glumom.

– I u „Bolivudu” Maje Pelević, a u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića, iako ne dominira žensko pitanje, predstava je metafora za krah industrije i krađe društvenog vlasništva u vreme tranzicije. Ipak, izdvajaju se dve žene, žena radnica koja se veša u propaloj i napuštenoj fabrici i žena upravnica pozorišta koja na sve moguće načine pokušava da obezbedi krov nad glavom jednom pozorištu. Sve je to ispričano kroz pesmu, igru i humor u prepoznatljivom rediteljskom rukopisu Kokana Mladenovića. Predstava otvara pitanje naše spremnosti da zaboravimo prošlost i prihvatimo sve što nam se nudi, dovodeći nas u infantilnu situaciju iz koje je teško izaći – kaže Željko Stjepanović i dodaje:

– Predstava „Gospa Nola” nastala po istoimenoj pripoveci Isidore Sekulić, u dramatizaciji Aleksandre Jovanović, a režiji Sonje Petrović, odličan je primer traganja za dobrim dramskim tekstom. Spoj klasične literature, dobre dramatizacije, nadahnute režije i glume čine ovu predstavu jako zanimljivom. I svi ostali elementi kao što su svedena scenografija, kostim, scenski govor, scenski pokret, muzika, svetlo, čine ovu predstavu upečatljivom. Odličan repertoarski potez koji je izrodio i dobru festivalsku predstavu.

Na istom tragu je, primećuje selektor, i predstava „Sigurna kuća”, autorski projekat Anice Tomić i Jelene Kovačić, rađen prema romanu Marine Vujčić. U trenutku kada je nasilje nad ženama postalo svakodnevna tema, ovo mi se čini odličan repertoarski potez. Predstava pokreće mnoga pitanja, kao i ono suštinsko: jesmo li kao društvo spremni razumeti one koji trpe nasilje i osuditi one koji kao paukovu mrežu pletu višegodišnji odnos manipulacije, kontrole, izolacije, psihološkog i fizičkog nasilja oko svoje žrtve.

Dijana Grbić, direktorka Narodnog pozorišta Republike Srpske, najavila je prateći program festivala koji će se odvijati uporedo sa takmičarskim programom, ali će imati i dodatne sadržaje koji će biti realizovani u danima pre i posle glavnog programa. Pored ostalog, biće održana projekcija filma o velikanu srpskog glumišta, Petru Kralju, veče posvećenu dramaturgu Slavku Milanoviću, kao i izložba povodom dve i po decenije rada scenografkinje Dragane Purković Macan. Ljubiša Savanović, umetnički direktor ovog teatra, najavio je program „Narodno sa narodom”, u okviru kojeg će biti realizovano gostovanje predstava iz produkcije NPRS-a i Zvezdara teatra u Mrkonjić Gradu, Kostajnici, Zvorniku, Bratuncu, Foči, Bileći, Gacku, Nevesinju, Trebinju i Istočnom Sarajevu.