Шест представа на Театар фесту „Петар Кочић”

Овогодишња селекција, 28. Театар феста „Петар Кочић” у Бањалуци, представиће од 4. до 10. јуна шест пажљиво одабраних представа из земље и региона, према избору селектора Жељка Стјепановића. Фестивал ће се одвијати под слоганом „Од игре до сигурне куће – и нешто више од тога”. Селекција ставља фокус на савремени драмски текст и приче о положају жене: из различитих перспектива и животних улога. Чине је дела: „Певање и ћутање Софке Николић” Градског позоришта „Семберија” из Бјељине „Игра” београдског позоришта „Бошко Буха”, као и „Уна” Звездара театар. Представа „Боливуд” стиже у продукцији Градског позоришта Подгорица, „Госпа Нола” из новосадског Српског народног позоришта, а „Сигурна кућа” из загребачком театра „Гавела”.

– Критеријум за избор представа на овогодишњем Театар фесту „Петар Кочић” био је естетски квалитет свих сегмената који чине позоришни комад као целину, са нагласком на драмски текст као полазну основу у стварању представе. Радећи на овогодишњој селекцији приметио сам да се већина аутора бави питањем положаја жене, жена посматрана из различитих углова, тако да је и мој коначан избор ишао у том правцу. Готово у свакој од изабраних представа у основи је жена и женско питање – констатује селектор Жељко Стјепановић.

Он даље образложе:

– Комад „Игра”, ауторског тандема Мила Машовић Николић и Милица Краљ, у извођењу позоришта „Бошко Буха”, говори о младој девојци која тек треба да постане жена. Застала је на тренутак и посматра свет одраслих у који треба да уђе. У фрагментарној драматургији, редитељка Милица Краљ, ослањајући се на седам младих глумаца, успела је да уобличи јако духовиту представу у чијој основи је игра, глумачка игра. Та разиграност младости ублажава сву суровост света у који треба да закорачи девојка која све то посматра дајући јој илузију да је живот игра. А није.

Већ у следећој представи: „Певање и ћутање Софке Николић” аутора Миливоја Млађеновића у режији Соње Петровић, наводи Стјепановић, видећемо жену којој је Бог дао глас, која је све подредила својој певачкој каријери и жељи да досегне највише врхунце те уметности. У тој намери Софка несвесно занемарује своју тек рођену девојчицу, која после извесног времена умире. Софка Николић, очајна због тог губитка, прекида са певањем, повлачи се у тишину и ћутање. Драма замишљена као омаж познатој уметници Софки Николић, уз добро осмишљену и вођену режију и врло добру глуму, постаје више од тога, постаје узбудљива и занимљива позоришна представа.

У представи „Уна”, рађеној по мотивима романа Моме Капора, у адаптацији Стевана Копривице и режији Дејана Пројковског, пратимо, како каже селектор, младу жену, једну, једину, јединствену, непоновљиву Уну. Комад „Уна” заправо је савремено читање Капоровог класика, у којем се преплићу теме љубави, слободе и моралних дилема. Прича прати судбине четири лика кроз причу о љубави, политици и слободи. Савремен, актуелан, комад као да је писан у складу са овим што се данас догађа: прича о студентима, професорима, манипулацијама, а све зачињено изврсном глумом.

– И у „Боливуду” Маје Пелевић, а у адаптацији и режији Кокана Младеновића, иако не доминира женско питање, представа је метафора за крах индустрије и крађе друштвеног власништва у време транзиције. Ипак, издвајају се две жене, жена радница која се веша у пропалој и напуштеној фабрици и жена управница позоришта која на све могуће начине покушава да обезбеди кров над главом једном позоришту. Све је то испричано кроз песму, игру и хумор у препознатљивом редитељском рукопису Кокана Младеновића. Представа отвара питање наше спремности да заборавимо прошлост и прихватимо све што нам се нуди, доводећи нас у инфантилну ситуацију из које је тешко изаћи – каже Жељко Стјепановић и додаје:

– Представа „Госпа Нола” настала по истоименој приповеци Исидоре Секулић, у драматизацији Александре Јовановић, а режији Соње Петровић, одличан је пример трагања за добрим драмским текстом. Спој класичне литературе, добре драматизације, надахнуте режије и глуме чине ову представу јако занимљивом. И сви остали елементи као што су сведена сценографија, костим, сценски говор, сценски покрет, музика, светло, чине ову представу упечатљивом. Одличан репертоарски потез који је изродио и добру фестивалску представу.

На истом трагу је, примећује селектор, и представа „Сигурна кућа”, ауторски пројекат Анице Томић и Јелене Ковачић, рађен према роману Марине Вујчић. У тренутку када је насиље над женама постало свакодневна тема, ово ми се чини одличан репертоарски потез. Представа покреће многа питања, као и оно суштинско: јесмо ли као друштво спремни разумети оне који трпе насиље и осудити оне који као паукову мрежу плету вишегодишњи однос манипулације, контроле, изолације, психолошког и физичког насиља око своје жртве.

Дијана Грбић, директорка Народног позоришта Републике Српске, најавила је пратећи програм фестивала који ће се одвијати упоредо са такмичарским програмом, али ће имати и додатне садржаје који ће бити реализовани у данима пре и после главног програма. Поред осталог, биће одржана пројекција филма о великану српског глумишта, Петру Краљу, вече посвећену драматургу Славку Милановићу, као и изложба поводом две и по деценије рада сценографкиње Драгане Пурковић Мацан. Љубиша Савановић, уметнички директор овог театра, најавио је програм „Народно са народом”, у оквиру којег ће бити реализовано гостовање представа из продукције НПРС-а и Звездара театра у Мркоњић Граду, Костајници, Зворнику, Братунцу, Фочи, Билећи, Гацку, Невесињу, Требињу и Источном Сарајеву.