Uz „lagom” do zdravijeg načina života U Švedskoj

Od našeg specijalnog izveštača

Stokholm – U zemlji u kojoj se svakodnevni život često objašnjava jednom rečju –lagom, što na švedskom znači „upravo koliko treba”, i pristup zdravlju oblikovan je sličnom filozofijom. Nema naglih rezova, striktnih zabrana niti kratkoročnih rešenja.

Umesto toga, švedski model počiva na balansu, doslednosti i dugoročnom razumevanju načina na koji ljudi zaista žive. To se vidi već u osnovnim navikama. Ishrana se ne zasniva na restrikcijama, već na umerenosti – dominiraju riba, integralne žitarice, povrće i zdrave masti, ali je podjednako važno i kako se jede: sporije, svesno, bez preterivanja. Fizička aktivnost deo je svakodnevice, a ne izuzetak, od vožnje bicikla do boravka u prirodi, male navike se neguju od detinjstva i održavaju tokom života.

Ova logika preneta je i na zdravstveni sistem, koji nije fokusiran isključivo na lečenje, već, pre svega, na prevenciju. Rizici se prate kontinuirano, a odluke donose na osnovu detaljnih populacionih podataka, zahvaljujući jednim od najrazvijenijih nacionalnih registara u svetu.

Švedska se često navodi kao primer uređenog društva – ne samo zbog visokog standarda već zbog sistema koji funkcioniše gotovo neprimetno, ali izuzetno efikasno. Od zdravstvenog sistema zasnovanog na bogatim i preciznim medicinskim registrima, koji omogućavaju kontinuirano unapređenje ishoda lečenja, do kulture koja neguje balans između rada i privatnog života, ova zemlja nudi model koji mnogi pokušavaju da razumeju i primene. Upravo u takvom okruženju održava se „Tećnovation”, skup koji podstiče razvoj rešenja za globalne izazove kroz tehnologije.

Zdravlje se ovde posmatra kao rezultat kombinacije ličnih izbora i sistemske podrške – ne kao trenutni ishod, već kao proces. Upravo u tom kontekstu treba razumeti i jedno od najzanimljivijih pitanja savremenog javnog zdravlja u Švedskoj – pušenje. Zemlja koja danas beleži jednu od najnižih stopa pušenja u Evropi do tog rezultata nije došla isključivo kroz zabrane, već kroz promene u navikama i načinu konzumacije nikotina.

Jer, kako pokazuje švedsko iskustvo, razlika često nije samo u supstanci već u načinu na koji se ona koristi. Prema najnovijim podacima, prevalencija pušenja među odraslima u Švedskoj danas iznosi oko 5,3 odsto (smanjena je sa 35 odsto), što je najniži nivo u Evropskoj uniji i veoma blizu praga koji Svetska zdravstvena organizacija definiše kao „bezdimno društvo”.

Ovakav rezultat nije posledica jedne mere, već kombinacije politika, društvenih promena i dugoročnog praćenja zdravstvenih ishoda. Regulatorni okvir omogućava punoletnim korisnicima pristup proizvodima bez sagorevanja, poput snusa i drugih nikotinskih alternativa, uz istovremeno kontinuirano smanjenje upotrebe cigareta. Upravo ova promena ponašanja smatra se jednim od ključnih faktora u padu prevalencije pušenja.

Istovremeno, Švedska beleži značajno niže stope obolevanja i smrtnosti povezanih sa pušenjem u poređenju sa ostatkom Evropske unije. Smrtnost od raka pluća kod muškaraca niža je za više od 60 odsto u odnosu na evropski prosek, dok su ukupni zdravstveni ishodi dosledno povoljniji. Istovremeno, beleži se i pad smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.

Posebnost švedskog modela ogleda se i u snažnoj infrastrukturi za praćenje podataka. Nacionalni registri omogućavaju dugoročno praćenje populacije, povezujući informacije o navikama i zdravstvenim ishodima. Zahvaljujući tome, javnozdravstvene politike ne zasnivaju se na pretpostavkama, već na višedecenijskim podacima.

U okviru studijske posete Švedskoj boravi i mlada naučnica iz Srbije, Nikolina Kastratović, magistar farmacije i asistent na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu. Dobitnica priznanja „Najbolji mladi talenat” je u svom radu o štetnosti pušenja istraživala i poredila efekate različitih nikotinskih proizvoda.

U izjavi za „Politiku” ona naglašava da se rezultati rada naučnog tima čiji je ona deo u velikoj meri uklapaju u ono što danas vidimo na primeru Švedske, uz važnu napomenu da je reč o različitim nivoima naučnih dokaza koji se međusobno dopunjuju.

– Naša istraživanja se sprovode u kontrolisanim laboratorijskim uslovima. Ovakva pretklinička istraživanja, posebno studije na ćelijskim kulturama, pružaju dragocene uvide u mehanizme nastanka i intenzitet biološkog odgovora koji se javlja kada je grupa ćelija izložena određenom štetnom agensu. Epidemiološke studije omogućavaju sveobuhvatniji i realniji uvid, jer uzimaju u obzir integrativnu i dinamičnu prirodu ljudskog organizma. Podaci iz Švedske se smatraju jednim od najviših nivoa evidencije, jer reflektuju realne ishode na nivou populacije kroz duži vremenski period. Upravo ti podaci pokazuju da su promene u obrascima upotrebe, posebno udaljavanje od sagorevanja, praćene nižim stopama pušenja i povoljnijim javnozdravstvenim indikatorima. Zbog toga možemo govoriti o svojevrsnoj saglasnosti između laboratorijskih nalaza i epidemioloških podataka – gde eksperimentalni rezultati ukazuju na mehanizme i razlike na nivou izloženosti, dok populacioni podaci potvrđuju da se takvi obrasci mogu odraziti i na realne zdravstvene ishode. Naravno, važno je naglasiti da su ovi rezultati uvek posledica kombinacije više faktora, uključujući regulatorni okvir, dostupnost proizvoda i ponašanje populacije – naglasila je Kastratovićeva.

Ona je pojasnila da u kontekstu zdravlja ne postoje apsolutno bezbedne izloženosti, jer čak ni vazduh koji udišemo, ukoliko je zagađen, nije „bez rizika”.

– Upravo zato je cilj naših istraživanja da kvantifikujemo i uporedimo nivoe izloženosti različitim štetnim supstancama između različitih kategorija, kako bismo bolje razumeli njihove relativne uticaje na zdravlje. Rezultati naših dosadašnjih istraživanja dosledno ukazuju na jasne razlike između proizvoda koji podrazumevaju sagorevanje i onih koji funkcionišu bez tog procesa (elektronski uređaji za isporuku nikotina). Cigarete, kao dominantan predstavnik prve kategorije, povezane su sa najvišim nivoima izloženosti štetnim materijama i, posledično, najvećim zdravstvenim rizicima. S druge strane, alternativni proizvodi bez sagorevanja pokazuju drugačiji profil izloženosti, što ukazuje na postojanje značajnih razlika u mehanizmima delovanja i potencijalnim zdravstvenim ishodima. Ipak, važno je naglasiti da nijedan nikotinski proizvod nije bez rizika, te da potpuno odsustvo njihove upotrebe ostaje optimalan izbor iz perspektive javnog zdravlja – stav je ove naučnice.

Dva ključna principa švedskog pristupa zdravlju su ta da oni nisu isključivi –već pragmatično realni u vezi sa ponašanjem ljudi. Za razliku od mnogih javnozdravstvenih pristupa koji su „crno-beli”, švedski model je više fokusiran na realno ponašanje ljudi, jer su uvideli da ljudi ne menjaju navike preko noći, a često ne žele ili ne mogu potpuno da eliminišu određene navike. Zato se ide ka – postepenim promenama. Drugi važni princip je izuzetna kredibilnost podataka u čemu se nalazi snaga švedskih registara bolesti. U suštini, ključna poruka sa skupa je da Švedska ne nudi savršen model već  primenjiv.