SDA napravila zaokret

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Predsedništvo Stranke demokratske akcije odbacilo je preksinoć predlog premijera Republike Srpske Milorada Dodika da Bosna i Hercegovina bude organizovana kao savez tri federalne države. Rukovodstvo vodeće bošnjačke stranke izjasnilo se i protiv toga da BiH bude podeljena na tri entiteta sa Sarajevom, koje bi kao glavni grad, imalo status distrikta, za šta se zalažu hrvatske stranke.

U platformi za buduće pregovore o promenama Ustava BiH, koju je u utorak usvojilo Predsedništvo SDA navedeno je, pored ostalog, da unutrašnje uređenje zemlje treba da bude na principu ekonomskih regiona, da se redukuje princip entitetskog glasanja, da se Savet ministara BiH transformiše u klasičnu „državnu vladu” i ukine Predsedništvo BiH koje bi zamenio predsednik i dva potpredsednika... Suštinski, sadašnji stavovi SDA su uglavnom podudarni sa unutrašnjim uređenjem BiH koji zagovara Stranka za BiH, njen najveći rival među bošnjačkim partijama.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske i potpredsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Igor Radojičić je za naš list rekao da su pozicije potpisnika Prudskog sporazuma „sada toliko udaljene da se o srednjem nivou vlasti uopšte neće razgovarati na sastanku zakazanom za 23. februar u Mostaru”. Prudski, a zatim i Banjalučki sporazum, prema kojem bi na srednjem nivou vlasti u BiH trebalo da budu četiri teritorijalne jedinice, potpisali su lideri Saveza nezavisnih socijaldemokrata, SDA i Hrvatske demokratske zajednice – Milorad Dodik, Sulejman Tihić i Dragan Čović.

 „Stav SDA je očekivan, jer je zajednička izjava o četiri teritorijalne jedinice na srednjem nivou vlasti izazvala veliku buru u javnosti. Reakcija javnosti na sve tri strane je dovela do toga da su, uprkos dobroj volji da idu napred u dogovorima, Dodik, Tihić i Čović morali da reteriraju i vrate se na mnogo tvrđe pozicije. SDA se vraća na svoju platformu koju je i ranije zvanično zastupala o ekonomskim regionima u BiH. SNSD je na poziciji neospornosti Republike Srpske, pri čemu se Federacija može menjati, odnosno transformisati”, izjavio nam je Radojičić.

Govoreći o zahtevu SDA da se redukuje princip entitetskog glasanja, Radojičić je istakao da to ne dolazi u obzir. „Entitetsko glasanje je jedini mehanizam za zaštitu Republike Srpske i njenih interesa u BiH. U oba doma Parlamentarne skupštine BiH, mi imao po jednu, a Federacija BiH po dve trećine poslanika. Dakle, kao manjina ništa ne možemo izglasati, ali se principom enitetskog glasanja možemo odbraniti od preglasavanja većine. Mi smo i protiv toga da Savet ministara postane klasična vlada sa centralnim nadležnostima”, istakao je Radojičić.

Komentarišući zaokret SDA, zamenik predsednika Hrvatske demokratske zajednice 1990. Martin Raguž je našem listu rekao: „Nije dobro što se kada se otvori mogućnost postizanja određenih kvalitetnih rešenja jave neke snage koje bi da održe status kvo. Šest najznačajnijih hrvatskih stranaka je za federalno uređenje BiH, koja je, trenutno, i federacija i konfederacija. Kad jedna Nemačka, kao jednonacionalna država, može da bude federacija, zašto to ne bi mogla i BiH u kojoj žive tri naroda – Hrvati, Srbi i Bošnjaci. Za hrvatske stranke je neprihvatljiva i sadašnja podela BiH na dva entiteta. Mi ne možemo pristati da entiteti, Republika Srpska i Federacija BiH, budu ukinuti i da ih zamene četiri ili pet ekonomskih regiona”, izričit je Martin Raguž.

Boro Marić

-----------------------------------------------------------------

Hrvati za švajcarski model

Upravni odbor Hrvatskog intelektualnog zbora BiH saopštio je juče da buduće bosanskohercegovačko ustavno uređenje mora biti zasnovano na načelima demokratije, po uzoru na švajcarski model, javile su agencije. Hrvatski intelektualni zbor je podržao stavove hrvatskih političkih stranaka sadržane u Kreševskoj deklaraciji. Ovu deklaraciju je 21. septembra prošle godine u Kreševu potpisalo šest hrvatskih stranaka, a njenu okosnicu čine stavovi da BiH, umesto dva, treba da ima tri entiteta ili federalne jedinice, a da Sarajevo treba da bude distrikt.

B. M.