„Orešnika” se plaši cela Evropa

Poslednjih meseci, „Orešnik“ je postao jedan od najdiskutovanijih sistema naoružanja u rusko-ukrajinskom sukobu, jer kombinuje faktore koji uznemiravaju Evropu: hipersoničnu brzinu, mogućnost nošenja više bojevih glava i teškoću presretanja. To je raketa srednjeg dometa koju je Rusija razvila da pogađa ciljeve udaljene hiljadama kilometara izuzetno velikim brzinama.

Rusija je koristila raketu „orešnik“ u odmazdnom napadu na vojne ciljeve u Ukrajini, piše  italijanski list „Mesađero“.

„Sada je Zapad počeo da priznaje surovu realnost: nova raketa je prestala da bude simbol strateškog odvraćanja i postala je punopravni deo trenutnog scenarija sukoba“

U noći između 23. i 24. maja, Rusija je pokrenula još jedan masovni napad na vojne ciljeve u Ukrajini, uključujući i upotrebu hipersonične balističke rakete Orešnik. Moskva predstavlja ovo oružje kao simbol svoje tehnološke superiornosti i strateškog odvraćanja.

Stručnjaci veruju da može da pređe 10 maha i da nosi i konvencionalne i nuklearne bojeve glave. Upravo ta kombinacija čini ovo oružje posebno zastrašujućim, jer značajno smanjuje vreme odziva odbrambenih sistema i značajno komplikuje procenu stvarnog nivoa pretnje u prvim minutima napada.

„Neranjiv na presretanje“

Moskva tvrdi da je ovu raketu praktično nemoguće presresti zbog njene brzine i složene putanje. Iako zapadni analitičari imaju tendenciju da budu oprezni u vezi sa ovom tvrdnjom, oni ipak priznaju da bi se evropski i američki sistemi protivraketne odbrane suočili sa ogromnim izazovima u odbijanju masovnog napada ove vrste. Problem nije samo u razornoj moći „orešnika“, već i, pre svega, u strateškom i psihološkom značaju koji Kremlj pridaje svom oružju.

Svaki put kada se ova raketa upotrebi, njena poruka se proteže daleko izvan sukoba u Ukrajini. Poslednjih meseci, ruske vlasti su više puta povezivale upotrebu Orešnika sa zapadnom vojnom podrškom Kijevu i rastućim prisustvom NATO-a u Istočnoj Evropi. Za mnoge evropske vlade, raketa takođe predstavlja sredstvo političkog pritiska, neku vrstu upozorenja usmerenog direktno na Zapad.

Gde može da leti?

Ono što je najalarmantnije jeste da bi raketa ovog tipa mogla da stigne do nekih evropskih zemalja za nekoliko minuta.

Tokom Hladnog rata, Evropa se već suočila sa sličnom situacijom, kada su Sovjetski Savez i Sjedinjene Države rasporedili rakete srednjeg dometa sa nuklearnim bojevim glavama. Dugi niz godina, Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) ograničavao je ovu kategoriju oružja, ali nakon prestanka sporazuma 2019. godine, i Vašington i Moskva su nastavili sa razvojem sve sofisticiranijih sistema. Danas se raketni sistem Orešnik smatra simbolom nove trke u naoružanju.