„Орешника” се плаши цела Европа

Последњих месеци, „Орешник“ је постао један од најдискутованијих система наоружања у руско-украјинском сукобу, јер комбинује факторе који узнемиравају Европу: хиперсоничну брзину, могућност ношења више бојевих глава и тешкоћу пресретања. То је ракета средњег домета коју је Русија развила да погађа циљеве удаљене хиљадама километара изузетно великим брзинама.

Русија је користила ракету „орешник“ у одмаздном нападу на војне циљеве у Украјини, пише  италијански лист „Месађеро“.

„Сада је Запад почео да признаје сурову реалност: нова ракета је престала да буде симбол стратешког одвраћања и постала је пуноправни део тренутног сценарија сукоба“

У ноћи између 23. и 24. маја, Русија је покренула још један масовни напад на војне циљеве у Украјини, укључујући и употребу хиперсоничне балистичке ракете Орешник. Москва представља ово оружје као симбол своје технолошке супериорности и стратешког одвраћања.

Стручњаци верују да може да пређе 10 маха и да носи и конвенционалне и нуклеарне бојеве главе. Управо та комбинација чини ово оружје посебно застрашујућим, јер значајно смањује време одзива одбрамбених система и значајно компликује процену стварног нивоа претње у првим минутима напада.

„Нерањив на пресретање“

Москва тврди да је ову ракету практично немогуће пресрести због њене брзине и сложене путање. Иако западни аналитичари имају тенденцију да буду опрезни у вези са овом тврдњом, они ипак признају да би се европски и амерички системи противракетне одбране суочили са огромним изазовима у одбијању масовног напада ове врсте. Проблем није само у разорној моћи „орешника“, већ и, пре свега, у стратешком и психолошком значају који Кремљ придаје свом оружју.

Сваки пут када се ова ракета употреби, њена порука се протеже далеко изван сукоба у Украјини. Последњих месеци, руске власти су више пута повезивале употребу Орешника са западном војном подршком Кијеву и растућим присуством НАТО-а у Источној Европи. За многе европске владе, ракета такође представља средство политичког притиска, неку врсту упозорења усмереног директно на Запад.

Где може да лети?

Оно што је најалармантније јесте да би ракета овог типа могла да стигне до неких европских земаља за неколико минута.

Током Хладног рата, Европа се већ суочила са сличном ситуацијом, када су Совјетски Савез и Сједињене Државе распоредили ракете средњег домета са нуклеарним бојевим главама. Дуги низ година, Споразум о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ) ограничавао је ову категорију оружја, али након престанка споразума 2019. године, и Вашингтон и Москва су наставили са развојем све софистициранијих система. Данас се ракетни систем Орешник сматра симболом нове трке у наоружању.