Digitalni nomadi sve duže ostaju kod nas

Dok klasični turisti u Beogradu uglavnom ostaju nekoliko dana i najveći deo novca troše na hotele i restorane, nova generacija stranaca u Srbiji živi mesecima. Digitalni nomadi danas menjaju način na koji se troši, izdaju stanovi i formiraju cene, pa pitanje više nije da li donose novac, već kome njihov dolazak najviše koristi, a kome pravi problem.

Beograd je poslednjih godina postao jedna od poželjnijih adresa za ljude koji rade na daljinu, posebno među IT stručnjacima, frilenserima i zaposlenima stranih kompanija koji posao mogu da obavljaju iz bilo kog dela sveta. Ono što je nekada bio samo kratkotrajan trend danas se pretvara u ozbiljnu ekonomsku pojavu koja menja svakodnevni život u gradu. Dok klasični turista dolazi da obiđe znamenitosti, potroši novac i ode posle nekoliko dana, digitalni nomad u Beogradu praktično privremeno živi – iznajmljuje stan, radi iz kafića, koristi teretane, naručuje hranu, putuje po Srbiji i troši novac mnogo duže i kontinuiranije.

Zbog toga ih deo ekonomista vidi kao novu vrstu „nevidljivog izvoza”, jer novac zarađen u inostranstvu troše u Srbiji. Međutim, paralelno sa rastom njihove potrošnje rastu i cene kratkoročnog zakupa, posebno u centralnim gradskim opštinama, pa se sve češće postavlja pitanje da li korist od nekoliko hiljada dobrostojećih stranaca istovremeno znači i skuplji život za domaće stanovništvo. Posebno za mlade ljude i podstanare koji sve teže mogu da priušte stan u delovima grada koji su do pre samo nekoliko godina bili dostupni.

Ne postoje precizni podaci o broju digitalnih nomada kod nas, ali se pominje u javnosti da su to uglavnom mlađi ljudi koji kod nas dolaze iz Severne Amerike, Rusije i Evrope i ovde borave i rade na daljinu najviše šest meseci.

Miloš Turinski iz Infostuda kaže za „Politiku” da u Srbiji još ne postoje precizne brojke o broju digitalnih nomada, ali da su oni poslednjih godina postali veoma vidljivi, posebno u Beogradu. Kako objašnjava, Srbija im je privlačna zbog dobre internet infrastrukture, nižih troškova života u odnosu na zapadne zemlje, ali i zbog načina života koji nudi prestonica.

– Beograd ima razvijen društveni život, mnogo kafića, dobru atmosferu i kulturu dobrodošlice, što je mladim ljudima koji rade na daljinu veoma važno. Za strane radnike to i dalje nije preskupa destinacija, a istovremeno nudi sadržaj i dinamiku koju traže – navodi Turinski. On podseća da Srbija još nema posebnu vizu za digitalne nomade, iako mnoge države već razvijaju takve modele kako bi privukle ovu kategoriju stranaca, ali da postoje drugi modeli preko kojih oni obezbeđuju sebi rad iz Srbije.

– Oni ovde dolaze sa prihodima koje zarađuju radeći za kompanije sa Zapada ili kroz frilens poslove, pa su često platežniji i od lokalnog stanovništva. Taj novac troše u Srbiji i na taj način značajno doprinose lokalnoj ekonomiji – kaže Turinski. On dodaje da iskustva drugih država pokazuju da veći priliv digitalnih nomada vremenom može da utiče i na rast troškova života, pre svega cena zakupa stanova u atraktivnim delovima gradova, za lokalno stanovništvo, ali da je ta tako u većini zemalja. Srbija ima kulturu dobrodošlice i sve ono što što im je potrebno da bi se baš ovde privremeno skrasili.

Sa druge strane, ugostitelji smatraju da su digitalni nomadi doneli novu vrstu gostiju koja Beogradu i drugim gradovima ne donosi samo zaradu, već i dodatnu promociju u inostranstvu. Prema njihovim ocenama, upravo su društvene mreže i iskustva stranaca koji mesecima borave u Srbiji pomogli da Beograd postane vidljiviji na mapi poželjnih destinacija za život i rad na daljinu.

Mladen Stojanović iz Udruženja ugostitelja Srbije ocenjuje da su digitalni nomadi danas mnogo vidljiviji nego ranije, pre svega zahvaljujući društvenim mrežama, preko kojih se iskustva o životu u Beogradu veoma brzo šire i dodatno promovišu Srbiju kao destinaciju.

Oni sami prave publicitet koji im odgovara, a to je zapravo i dobra reklama za zemlju. Kada neko ko radi na daljinu objavljuje iz Beograda, kafića, restorana ili sa putovanja po Srbiji, to postaje marketing koji privlači nove ljude. Dobar marketing na kraju donosi i dobru zaradu – kaže Stojanović.

Prema njegovim rečima, Srbija je na vreme prepoznala značaj ove grupe stranaca i izdvojila se gostoprimstvom.

– Važimo za gostoprimljiv narod i ljudi koji ovde dođu to prepoznaju. Često se pitam da li bi naši ljudi negde u inostranstvu umeli tako da se snađu i imaju takav prijem kakav stranci imaju kod nas. To je nešto što nas izdvaja – navodi on i dodaje da su digitalni nomadi uglavnom ljudi koji su i po načinu života okrenuti većoj slobodi, putovanjima i upoznavanju novih kultura.

– Bio sam u Španiji i video sam da postoje određene sličnosti u načinu života i atmosferi, ali oni imaju prednost velikog španskog govornog područja. Kod nas su možda brojevi manji, ali je svaki dolazak stranaca uočljiviji. To su ljudi koji su navikli da menjaju zemlje, lakše stupaju u kontakt, saradljiviji su i otvoreniji za nova iskustva. Uz to su i platežniji i troše više novca na usluge – ističe on.