Дигитални номади све дуже остају код нас

Док класични туристи у Београду углавном остају неколико дана и највећи део новца троше на хотеле и ресторане, нова генерација странаца у Србији живи месецима. Дигитални номади данас мењају начин на који се троши, издају станови и формирају цене, па питање више није да ли доносе новац, већ коме њихов долазак највише користи, а коме прави проблем.

Београд је последњих година постао једна од пожељнијих адреса за људе који раде на даљину, посебно међу ИТ стручњацима, фриленсерима и запосленима страних компанија који посао могу да обављају из било ког дела света. Оно што је некада био само краткотрајан тренд данас се претвара у озбиљну економску појаву која мења свакодневни живот у граду. Док класични туриста долази да обиђе знаменитости, потроши новац и оде после неколико дана, дигитални номад у Београду практично привремено живи – изнајмљује стан, ради из кафића, користи теретане, наручује храну, путује по Србији и троши новац много дуже и континуираније.

Због тога их део економиста види као нову врсту „невидљивог извоза”, јер новац зарађен у иностранству троше у Србији. Међутим, паралелно са растом њихове потрошње расту и цене краткорочног закупа, посебно у централним градским општинама, па се све чешће поставља питање да ли корист од неколико хиљада добростојећих странаца истовремено значи и скупљи живот за домаће становништво. Посебно за младе људе и подстанаре који све теже могу да приуште стан у деловима града који су до пре само неколико година били доступни.

Не постоје прецизни подаци о броју дигиталних номада код нас, али се помиње у јавности да су то углавном млађи људи који код нас долазе из Северне Америке, Русије и Европе и овде бораве и раде на даљину највише шест месеци.

Милош Турински из Инфостуда каже за „Политику” да у Србији још не постоје прецизне бројке о броју дигиталних номада, али да су они последњих година постали веома видљиви, посебно у Београду. Како објашњава, Србија им је привлачна због добре интернет инфраструктуре, нижих трошкова живота у односу на западне земље, али и због начина живота који нуди престоница.

– Београд има развијен друштвени живот, много кафића, добру атмосферу и културу добродошлице, што је младим људима који раде на даљину веома важно. За стране раднике то и даље није прескупа дестинација, а истовремено нуди садржај и динамику коју траже – наводи Турински. Он подсећа да Србија још нема посебну визу за дигиталне номаде, иако многе државе већ развијају такве моделе како би привукле ову категорију странаца, али да постоје други модели преко којих они обезбеђују себи рад из Србије.

– Они овде долазе са приходима које зарађују радећи за компаније са Запада или кроз фриленс послове, па су често платежнији и од локалног становништва. Тај новац троше у Србији и на тај начин значајно доприносе локалној економији – каже Турински. Он додаје да искуства других држава показују да већи прилив дигиталних номада временом може да утиче и на раст трошкова живота, пре свега цена закупа станова у атрактивним деловима градова, за локално становништво, али да је та тако у већини земаља. Србија има културу добродошлице и све оно што што им је потребно да би се баш овде привремено скрасили.

Са друге стране, угоститељи сматрају да су дигитални номади донели нову врсту гостију која Београду и другим градовима не доноси само зараду, већ и додатну промоцију у иностранству. Према њиховим оценама, управо су друштвене мреже и искуства странаца који месецима бораве у Србији помогли да Београд постане видљивији на мапи пожељних дестинација за живот и рад на даљину.

Младен Стојановић из Удружења угоститеља Србије оцењује да су дигитални номади данас много видљивији него раније, пре свега захваљујући друштвеним мрежама, преко којих се искуства о животу у Београду веома брзо шире и додатно промовишу Србију као дестинацију.

Они сами праве публицитет који им одговара, а то је заправо и добра реклама за земљу. Када неко ко ради на даљину објављује из Београда, кафића, ресторана или са путовања по Србији, то постаје маркетинг који привлачи нове људе. Добар маркетинг на крају доноси и добру зараду – каже Стојановић.

Према његовим речима, Србија је на време препознала значај ове групе странаца и издвојила се гостопримством.

– Важимо за гостопримљив народ и људи који овде дођу то препознају. Често се питам да ли би наши људи негде у иностранству умели тако да се снађу и имају такав пријем какав странци имају код нас. То је нешто што нас издваја – наводи он и додаје да су дигитални номади углавном људи који су и по начину живота окренути већој слободи, путовањима и упознавању нових култура.

– Био сам у Шпанији и видео сам да постоје одређене сличности у начину живота и атмосфери, али они имају предност великог шпанског говорног подручја. Код нас су можда бројеви мањи, али је сваки долазак странаца уочљивији. То су људи који су навикли да мењају земље, лакше ступају у контакт, сарадљивији су и отворенији за нова искуства. Уз то су и платежнији и троше више новца на услуге – истиче он.