Mitić zatražio najstrožu kaznu za sebe

Vranje – Pred sudskim veće kojem predsedava sudija Goran Despotović u Okružnom sudu u Vranju juče je nastavljeno suđenje Bobanu Mitiću (34), iz sela Rataja kod Vranja. On je u selu Krševica, kod Bujanovca, u kući svog tasta Blagoja 16. marta prošle godine, oko 20.45 časova, na svirep način iz neposredne blizine pucajući iz pištolja, prvo ubio suprugu Suzanu (25), taštu Sunčicu (48) i svoje dvoje dece – četvorogodišnjeg Lazara i dvogodišnju Anđelu, a zatim teško ranio petogodišnju Kristinu ćerku iz prvog braka svoje supruge. Prilikom napuštanja prostorije pucao je i u tasta Blagoja Ristića, ali ga je promašio.

Suđenje su pratile velike mere bezbednosti i nezapamćeno interesovanje rodbine ali i žitelja Krševice i Rataja. Pojavljivanje Bobana Mitića, prisutni, među kojima je bila i njegova majka Mira, rođaci, poznanici i građani su propratili malo glasnijim šapatom: „Zašto ubi Lazara i Anđelu?”

U nastavku saslušanja višestruki ubica iz Rataja je pojasnio kako se ubistvo dogodilo:

– Prvo sam pucao u suprugu Suzanu, a iza nje je bila Anđela, samo sam video kad su pale, a zatim u taštu Sunčicu, a potom sam video kako pada i sin Lazar koji je bio iza nje. Sve se tako dogodilo da mi je to kao u nekom magnovenju.

Boban Mitić je i juče ponovio da Suzana nije htela da kuva i sprema. Kada sam bio sa stadom daleko od kuće često je odsustvovala i negde odlazila. Pokušao sam da razgovaram sa njom, ali je ona uvek nalazila neke izgovore. Nije htela da čuva decu već ih je ostavlja i zaključavala same u kući. Kasnije ih je odvela kod roditelja u Krševici i tamo ostavljala i po nekoliko dana bila odsutna od kuće. Pokušao sam da joj ispunim sve želje, da je udovoljim, kaže ubica i dodaje:

– Suzana je nastavila po starom i nakon jedne svađe pobegla je kod svojih. Kada sam otišao u Krševicu da vidim decu došlo je do rasprave i počeli su da me tuku, a tast Blagoje me je udarao motkom. Cela stvar je bila prijavljena Centru za socijalni rad i policiji pa je Suzana sa decom bila smeštena u „Sigurnu kuću”. Tu je provela jedno vreme, pa izašla. Onda je ponovo došlo do svađe jer je Suzana potpuno zapostavila decu i stalno bila negde odsutna od kuće. Ponovo je intervenisala policija i onda je ona opet bila smeštena tri meseca u „Sigurnu kuću”. Kad je izašla i otišla kod svojih u Krševicu, nekako u isto vreme od suda sam dobio tužbu u kojoj Suzana traži razvod braka, a ročište je bilo zakazano za 17. mart. Otišao sam kod nje u Krševicu, ali nije htela da razgovara. Stalno se javljala na mobilni telefon i razgovarala u drugoj sobi. Čuo sam kako se dogovara da izađe i da se vidi sa nekim. Nije mi dozvoljavala da viđam decu. Tog 16. marta kada sam pošao za Krševicu, prvo sam svratio u prodavnicu, popio pivo i kupio za decu sok i slatkiše. Oko pola devet sam stigao u kuću tasta u Krševici. U sobi su bili Suzana, tašta Sunčica, sin Lazar, ćerka Anđela i Suzanina ćerka Kristina. Stavio sam slatkiše i sok na stočić i rekao: „Suzana, došao sam da uzmem decu da ih ja malo čuvam jer si ih ti zapustila. Ona mi je tada odgovorila da ih nikada više neću videti i da se gubim. Zatim me je gađala tepsijom...

Tu je četvorostruki ubica zaplakao:

– Kriv sam, znam šta sam uradio, tražim da me kaznite najstrožom kaznom. Da me streljate za ovo što sam uradio.

Na suočenju sa Blagojem Ristićem, oči u oči, objasnio je kako je pucao u njega, i promašio ga, a zatim stavio pištolj na slepoočnicu i opalio sebi u glavu. Međutim nije bilo metka. – Tada me je Blagoje napao sečivom i evo gde me na dva mesto duboko prerezao. Samo sam ga gurnuo i udaljio se. Pobegao. Bežao sam, ni sa kim se nisam družio. Krio sam se po pećinama i dubokim jamama. Hteo sam da se obesim – rekao je četvorostruki ubica.

Suđenje je prekinuto, a sudija Goran Despotović je nastavak suđenja zakazao za 3. april 2009. godine.

Aleksandar Davinić