Митић затражио најстрожу казну за себе

Врање – Пред судским веће којем председава судија Горан Деспотовић у Окружном суду у Врању јуче је настављено суђење Бобану Митићу (34), из села Ратаја код Врања. Он је у селу Кршевица, код Бујановца, у кући свог таста Благоја 16. марта прошле године, око 20.45 часова, на свиреп начин из непосредне близине пуцајући из пиштоља, прво убио супругу Сузану (25), ташту Сунчицу (48) и своје двоје деце – четворогодишњег Лазара и двогодишњу Анђелу, а затим тешко ранио петогодишњу Кристину ћерку из првог брака своје супруге. Приликом напуштања просторије пуцао је и у таста Благоја Ристића, али га је промашио.

Суђење су пратиле велике мере безбедности и незапамћено интересовање родбине али и житеља Кршевице и Ратаја. Појављивање Бобана Митића, присутни, међу којима је била и његова мајка Мира, рођаци, познаници и грађани су пропратили мало гласнијим шапатом: „Зашто уби Лазара и Анђелу?”

У наставку саслушања вишеструки убица из Ратаја је појаснио како се убиство догодило:

– Прво сам пуцао у супругу Сузану, а иза ње је била Анђела, само сам видео кад су пале, а затим у ташту Сунчицу, а потом сам видео како пада и син Лазар који је био иза ње. Све се тако догодило да ми је то као у неком магновењу.

Бобан Митић је и јуче поновио да Сузана није хтела да кува и спрема. Када сам био са стадом далеко од куће често је одсуствовала и негде одлазила. Покушао сам да разговарам са њом, али је она увек налазила неке изговоре. Није хтела да чува децу већ их је оставља и закључавала саме у кући. Касније их је одвела код родитеља у Кршевици и тамо остављала и по неколико дана била одсутна од куће. Покушао сам да јој испуним све жеље, да је удовољим, каже убица и додаје:

– Сузана је наставила по старом и након једне свађе побегла је код својих. Када сам отишао у Кршевицу да видим децу дошло је до расправе и почели су да ме туку, а таст Благоје ме је ударао мотком. Цела ствар је била пријављена Центру за социјални рад и полицији па је Сузана са децом била смештена у „Сигурну кућу”. Ту је провела једно време, па изашла. Онда је поново дошло до свађе јер је Сузана потпуно запоставила децу и стално била негде одсутна од куће. Поново је интервенисала полиција и онда је она опет била смештена три месеца у „Сигурну кућу”. Кад је изашла и отишла код својих у Кршевицу, некако у исто време од суда сам добио тужбу у којој Сузана тражи развод брака, а рочиште је било заказано за 17. март. Отишао сам код ње у Кршевицу, али није хтела да разговара. Стално се јављала на мобилни телефон и разговарала у другој соби. Чуо сам како се договара да изађе и да се види са неким. Није ми дозвољавала да виђам децу. Тог 16. марта када сам пошао за Кршевицу, прво сам свратио у продавницу, попио пиво и купио за децу сок и слаткише. Око пола девет сам стигао у кућу таста у Кршевици. У соби су били Сузана, ташта Сунчица, син Лазар, ћерка Анђела и Сузанина ћерка Кристина. Ставио сам слаткише и сок на сточић и рекао: „Сузана, дошао сам да узмем децу да их ја мало чувам јер си их ти запустила. Она ми је тада одговорила да их никада више нећу видети и да се губим. Затим ме је гађала тепсијом...

Ту је четвороструки убица заплакао:

– Крив сам, знам шта сам урадио, тражим да ме казните најстрожом казном. Да ме стрељате за ово што сам урадио.

На суочењу са Благојем Ристићем, очи у очи, објаснио је како је пуцао у њега, и промашио га, а затим ставио пиштољ на слепоочницу и опалио себи у главу. Међутим није било метка. – Тада ме је Благоје напао сечивом и ево где ме на два место дубоко пререзао. Само сам га гурнуо и удаљио се. Побегао. Бежао сам, ни са ким се нисам дружио. Крио сам се по пећинама и дубоким јамама. Хтео сам да се обесим – рекао је четвороструки убица.

Суђење је прекинуто, а судија Горан Деспотовић је наставак суђења заказао за 3. април 2009. године.

Александар Давинић