Prva pobeda „izbrisanih” u Sloveniji

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, 20. februara – Posle višegodišnje borbe da dokaže da je pravni sistem u Sloveniji nepravičan prema ljudima poreklom iz drugih republika nekadašnje SFRJ koje je država 26. februara 1992. nezakonito izbrisala, Aleksandar Todorović, najpoznatiji predstavnik „izbrisanih”, postigao je važnu sudsku pobedu. Okružni sud u Ptuju dosudio mu je 17 hiljada evra na ime odštete zbog nezakonito uskraćene radne dozvole.

„Osećam se kao da smo na pijaci”, ogorčen je Todorović. Za „Politiku” objašnjava da su ovdašnji dnevnici zlonamerno napumpali vest da mu je „dosuđena odšteta”, pri čemu površan čitalac stiče utisak da se radi o obeštećenju zbog „izbrisa”, a ne zbog drugih oduzetih prava.

Tako je u javnosti ponovo pokrenuta debata da li je ministarka policije izdala nacionalni interes kada je utvrdila, „pročešljavši” arhive, da je „izbrisanih” upola više (25 hiljada) nego što je to proteklih decenija tvrdila zvanična politika (18.305). Desnica upozorava izbornu bazu da će zemlja pasti na prosjački štap ako svi „izbrisani” zatraže odštete, dok liberali podsećaju da su „izbrisani”, kao i njihove porodice, pretrpeli golgotu pa su sudovi dužni da presuđuju po pravu.

Todorović otkriva da mu je Slovenija 1996, posle teških pravnih bitki, vratila stalno prebivalište. Dobio je status stranca sa stalnim boravkom. Hteo je da se zaposli, imao je ponude za posao, ali saznaje da za njega, kao i druge „izbrisane” sa prostora eks-Jugoslavije, država ima posebnu klauzulu pa radnu dozvolu mogu da steknu tek posle 10 godina stalnog boravka na tlu Slovenije. Uzalud je Aleksandar dokazivao da u Sloveniji živi neprekidno već 15 godina. Žalbene instance nisu priznavale da je „prekid” nastao zbog neustavnog brisanja iz knjiga stalnih stanovnika 1992, već su kao relevantan datum smatrale onaj iz 1996, kada je Todorovića država ponovo „registrovala”.

Posle pet mukotrpnih godina vođenja postupaka na svim mogućim instancama, Todorović je stigao do domaćeg ustavnog suda koji 2001. odlučuje da Aleksandar ima pravo i proglašava zakon o zapošljavanju stranaca diskriminatornim. Promenjen je, a Aleksandar presavija tabak i tuži Sloveniju jer mu je 1996. nezakonito poništila pravo da radi. Zahtevao je odštetu od 55 hiljada evra za period od 1996. do 2001. U prilog tužbi svedočili su poslodavci koji su želeli da zaposle Todorovića, ali nisu smeli zbog naopakog zakona. Uprkos tome, sudsko veće Todoroviću nije dosudilo ni trećinu tražene svote, što ga ispunjava jedom, ali ne odustaje. Kaže da ga je sud u jednoj fazi procesa poslao čak i na psihijatrijsko veštačenje i to u stotinak kilometara udaljene Ravne na Koroškem. Veštak je, međutim, izdao pozitivno mišljenje, takvo koje ne poriče da je Todorović mentalno zdrav ali potvrđuje da je pretrpeo traumu jer nije mogao da radi u vreme kada je imao trogodišnju ćerkicu i da je zato pao u depresiju.

Aleksandar tvrdi da će ići do kraja, a od države će tražiti da mu isplati obeštećenje i za pretrpljene duševne muke osim uskraćenog prava na rad u doba kada je bio na vrhuncu životne snage. Saznajemo da je i državno pravobranilaštvo nezadovoljno presudom, te će pokušati da poništi Todorovićev napor da dođe do pravde. Presuda je prvi slučaj dosuđene odštete ikome od „izbrisanih”, iako nije dosuđena zbog brisanja iz registra stalnog prebivališta, već zbog posledica tog čina.

Svetlana Vasović-Mekina