Da li je recesija neizbežna

Po mišljenju prof. dr Jurija Bajeca, premijerovog ekonomskog savetnika,posle sagledavanja dubine krize i do sada poznatih ekonomskih kretanjarampa je spuštena na mnogo niži nivo.

–Treba realistički prići prilikama u ekonomiji i napraviti nove projekcije. Naravno da se u novim okolnostima postavlja i zahtev za velikim sredstvima MMF-a i dodatnim novcem iz izvora EU i Svetske banke za pokriće budžetskog deficita kako on ne bi bio izvor dodatnih inflatornih pritisaka.

Bajec smatra da kada je reč o budžetskim problemimatreba primeniti kombinovani pristup – štednja (u granicama mogućeg), malo veći deficit uz dogovor sa MMF-om i pronalaženje realnih izvora pokrića tog deficita.

Za ekonomske analitičare, bili manji ili veći optimisti, korigovanje prvobitno sa MMF-om usaglašenih procena, koje je premijer juče javno izgovorio, samo je neminovnost.

Biće solidno ako Srbija ne padne ispod nule, ukazuju najnovije analize Ekonomist intelidžens junita, čije rezultate je u prošlonedeljnom razgovoru za „Politiku” saopštio Laza Kekić, regionalni direktor za Centralnu i Istočnu Evropu.

A po mišljenju VladimiraGligorova, istraživača u Bečkom institutu, realnije je govoriti o negativnoj stopi rasta, čak i do minus dva-tri odsto. Možda i gore od toga.

– Odavno sve ukazuje na to da je recesija praktično neizbežna, mada na procente, koje bih izgovorio sa većom sigurnošću, valja sačekati dok svi podaci ne budu poznati i od kojih su neki verovatno već iz statistike stigli u vladu. To umnogomezavisi i od spoljašnjih faktora, kao što su problemi sa bankama – ukazuje Gligorov.

Na pitanje ima li ipak nade da se recesija spreči i da se rast srpske ekonomije zadrži u okvirima koje je premijer juče procenio, Gligorov kaže da je jedan od načina da se nađe novac za povećanje javne potrošnje i da se on ne potroši za uvoz strane robe.

Najavljena mogućnost da se od EU dobije 400 miliona evra za pokriće budžetskog deficita nije realna, napominje, jer je ceo fond za sve kandidate i potencijalne kandidate težak oko milijardu evra. Realnije je, kaže, očekivati 150, možda i 200 miliona evra, i to na jesen, ali pod uslovom da Srbija prva stane u red i da aranžman sa MMF-om finansijskog tipa pre toga postane operativan.

A i ako i kad te pare dođu, najvažnije je, ukazuje Gligorov, našta se troše.

– Ako bi otišle u uvoz, povećao bi se bruto domaći proizvod zemlje iz koje bi to uvezli, a ne one koja ih koristi. Zbog toga se govori o ulaganjima u infrastrukturu i drugim investicijama koje bi uposlile ljude u Srbiji – objašnjava Gligorov. A što se tiče dodatnog novaca, odnosno dve milijarde evra od MMF-a, to je najavljeno i ranije, podseća on, poslužiće za jačanje deviznih rezervi, odnosno odbranu dinara.

Po mišljenju profesora dr Danice Popović, pravi je trenutak da se traže sredstva od MMF-a.

– Jer zaista u situaciji kada je tražnja pregrejana, a prihodi od privatizacije izostaju, nema drugog načina da se značajnije umiri devizni kurs i koliko-toliko očuva makroekonomska stabilnost. Koliko će kriza biti duboka i hoće li ova sredstva biti dovoljna, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, to je daleko od traženih 16 milijardi u slučaju Mađarske ili 17 milijardi u slučaju Ukrajine, te ima prostora za izvesni optimizam da kriza ovde neće biti teška kao u tim zemljama. No, očekivati da je neće biti, kada je ceo svet proživljava, bilo bi stvarno nerealno – upozorava Danica Popović.