Да ли је рецесија неизбежна

По мишљењу проф. др Јурија Бајеца, премијеровог економског саветника,после сагледавања дубине кризе и до сада познатих економских кретањарампа је спуштена на много нижи ниво.

–Треба реалистички прићи приликама у економији и направити нове пројекције. Наравно да се у новим околностима поставља и захтев за великим средствима ММФ-а и додатним новцем из извора ЕУ и Светске банке за покриће буџетског дефицита како он не би био извор додатних инфлаторних притисака.

Бајец сматра да када је реч о буџетским проблемиматреба применити комбиновани приступ – штедња (у границама могућег), мало већи дефицит уз договор са ММФ-ом и проналажење реалних извора покрића тог дефицита.

За економске аналитичаре, били мањи или већи оптимисти, кориговање првобитно са ММФ-ом усаглашених процена, које је премијер јуче јавно изговорио, само је неминовност.

Биће солидно ако Србија не падне испод нуле, указују најновије анализе Економист интелиџенс јунита, чије резултате је у прошлонедељном разговору за „Политику” саопштио Лаза Кекић, регионални директор за Централну и Источну Европу.

А по мишљењу ВладимираГлигорова, истраживача у Бечком институту, реалније је говорити о негативној стопи раста, чак и до минус два-три одсто. Можда и горе од тога.

– Одавно све указује на то да је рецесија практично неизбежна, мада на проценте, које бих изговорио са већом сигурношћу, ваља сачекати док сви подаци не буду познати и од којих су неки вероватно већ из статистике стигли у владу. То умногомезависи и од спољашњих фактора, као што су проблеми са банкама – указује Глигоров.

На питање има ли ипак наде да се рецесија спречи и да се раст српске економије задржи у оквирима које је премијер јуче проценио, Глигоров каже да је један од начина да се нађе новац за повећање јавне потрошње и да се он не потроши за увоз стране робе.

Најављена могућност да се од ЕУ добије 400 милиона евра за покриће буџетског дефицита није реална, напомиње, јер је цео фонд за све кандидате и потенцијалне кандидате тежак око милијарду евра. Реалније је, каже, очекивати 150, можда и 200 милиона евра, и то на јесен, али под условом да Србија прва стане у ред и да аранжман са ММФ-ом финансијског типа пре тога постане оперативан.

А и ако и кад те паре дођу, најважније је, указује Глигоров, нашта се троше.

– Ако би отишле у увоз, повећао би се бруто домаћи производ земље из које би то увезли, а не оне која их користи. Због тога се говори о улагањима у инфраструктуру и другим инвестицијама које би упослиле људе у Србији – објашњава Глигоров. А што се тиче додатног новаца, односно две милијарде евра од ММФ-а, то је најављено и раније, подсећа он, послужиће за јачање девизних резерви, односно одбрану динара.

По мишљењу професора др Данице Поповић, прави је тренутак да се траже средства од ММФ-а.

– Јер заиста у ситуацији када је тражња прегрејана, а приходи од приватизације изостају, нема другог начина да се значајније умири девизни курс и колико-толико очува макроекономска стабилност. Колико ће криза бити дубока и хоће ли ова средства бити довољна, остаје да се види. У сваком случају, то је далеко од тражених 16 милијарди у случају Мађарске или 17 милијарди у случају Украјине, те има простора за извесни оптимизам да криза овде неће бити тешка као у тим земљама. Но, очекивати да је неће бити, када је цео свет проживљава, било би стварно нереално – упозорава Даница Поповић.