Do stenta za četiri meseca

INTERVJU
Na ugradnju stenta u Srbiji pacijenti čekaju oko četiri meseca, dakle pet puta kraće nego pre samo dve godine. Lista čekanja na ugradnju stenta, veštačkog krvnog suda, kojim se širi suženi krvni sud i čoveku spasava život bila je donedavno duga i nepregledna. Na inicijativu akademika Miodraga Ostojića i njegovih saradnika, u salama za kateterizaciju posebni timovi lekara počeli su da rade i vikendom, za to dobili više nego dobru platu i tako motivisani skresali su dugu listu čekanja, čitaj umiranja. Profesor dr Milan Nedeljković, interventni kardiolog, načelnik prijema Dnevne bolnice Instituta za kardiovaskularne bolesti KCS, od Svetog Luke, 31. oktobra 2005. godine do prvih jesenjih dana ove godine sa svojim timom uradio je 1.043 intervencije ugradnje stentova u akutnom infarktu

Koliko zaostajemo za svetom? Da li je istinit podatak da smo u nekim oblastima i 30 godina u zaostatku za svetom, na primer u tehnologiji, znanju, opremi...?

- Interventna kardiologija ne zaostaje nijedan dan za svetom. Imamo vrhunske sale za kateterizaciju, rendgen aparat vredan pola miliona evra, stentovi koji koštaju od 600 evra obezbeđeni su za sve, kao i koronarne žice ili baloni od 300 evra. Interventna kardiologija je medicinska grana kroz čiju se opremljenost, utreniranost timova da spasavaju život pacijenata sa infarktom, ogleda stanje medicine jedne zemlje. To je žila kucavica jedne medicine.

Kakvi su naši rezultati?

- Samo ove godine urađene su 504 ovakve složene intervencije na srcu, do kraja godine biće ih 700... Od troje pacijenata kod kojih je počeo infarkt dvoje bi umrlo kada ne bismo koristili naše potencijale, imamo vrhunski obučene i utrenirane ljude, a sada i opremu. Svake subote i nedelje, onda kada svi spavaju i odmaraju, uradimo po 16 ili 17 pacijenata, tridesetak za vikend... Poređenja radi, u Medicinskom centru u Milanu od 600 slučajeva, godišnje u akutnom infarktu bude zbrinuto tek 300 pacijenata.

Ako ne zaostajemo ni dan za sličnim klinikama kojima je interventna kardiologija prioritet, poput Prezbiterijanskog medicinskog univerziteta u Pitsburgu, gde ste i Vi učili, zašto nijedan naš centar nema helidrom, da bolesnici stižu najbrže moguće - helikopterom?

- Ova čuvena klinika sa koje nam stižu lekari na vork-šopove, odnosno radionice i od kojih učimo, imaju helidrom, ali oni pokrivaju mnogo veću teritoriju, a Srbija je mala. I sa ovim što imamo, s timovima u KCS, na Institutu "Dedinje", u Sremskoj Kamenici, na VMA, Nišu i Kragujevcu, a uskoro i kliničko-bolničkim centrima na Bežanijskoj kosi i u Zemunu, interventna kardiologija je najbolja u regionu.