До стента за четири месеца

ИНТЕРВЈУ
На уградњу стента у Србији пацијенти чекају око четири месеца, дакле пет пута краће него пре само две године. Листа чекања на уградњу стента, вештачког крвног суда, којим се шири сужени крвни суд и човеку спасава живот била је донедавно дуга и непрегледна. На иницијативу академика Миодрага Остојића и његових сарадника, у салама за катетеризацију посебни тимови лекара почели су да раде и викендом, за то добили више него добру плату и тако мотивисани скресали су дугу листу чекања, читај умирања. Професор др Милан Недељковић, интервентни кардиолог, начелник пријема Дневне болнице Института за кардиоваскуларне болести КЦС, од Светог Луке, 31. октобра 2005. године до првих јесењих дана ове године са својим тимом урадио је 1.043 интервенције уградње стентова у акутном инфаркту

Колико заостајемо за светом? Да ли је истинит податак да смо у неким областима и 30 година у заостатку за светом, на пример у технологији, знању, опреми...?

- Интервентна кардиологија не заостаје ниједан дан за светом. Имамо врхунске сале за катетеризацију, рендген апарат вредан пола милиона евра, стентови који коштају од 600 евра обезбеђени су за све, као и коронарне жице или балони од 300 евра. Интервентна кардиологија је медицинска грана кроз чију се опремљеност, утренираност тимова да спасавају живот пацијената са инфарктом, огледа стање медицине једне земље. То је жила куцавица једне медицине.

Какви су наши резултати?

- Само ове године урађене су 504 овакве сложене интервенције на срцу, до краја године биће их 700... Од троје пацијената код којих је почео инфаркт двоје би умрло када не бисмо користили наше потенцијале, имамо врхунски обучене и утрениране људе, а сада и опрему. Сваке суботе и недеље, онда када сви спавају и одмарају, урадимо по 16 или 17 пацијената, тридесетак за викенд... Поређења ради, у Медицинском центру у Милану од 600 случајева, годишње у акутном инфаркту буде збринуто тек 300 пацијената.

Ако не заостајемо ни дан за сличним клиникама којима је интервентна кардиологија приоритет, попут Презбитеријанског медицинског универзитета у Питсбургу, где сте и Ви учили, зашто ниједан наш центар нема хелидром, да болесници стижу најбрже могуће - хеликоптером?

- Ова чувена клиника са које нам стижу лекари на ворк-шопове, односно радионице и од којих учимо, имају хелидром, али они покривају много већу територију, а Србија је мала. И са овим што имамо, с тимовима у КЦС, на Институту "Дедиње", у Сремској Каменици, на ВМА, Нишу и Крагујевцу, а ускоро и клиничко-болничким центрима на Бежанијској коси и у Земуну, интервентна кардиологија је најбоља у региону.