Amerikanci ali i Afrikanci

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, februara – Niko od nas nije samo odavde, svi smo mi pomalo zemaljski vanzemaljci, kaže prolaznik strancu koji mu se predstavio kao zbunjeni došljak kome je potrebna pomoć da bi se orijentisao po vašingtonskim ulicama. Molbu za putokaz starosedelac je iskoristio kao priliku da svoju prošlost poveže s današnjicom pridošlice, da mu kaže kako su maltene „istorijski sunarodnici”, tojest – da su i njemu, ovdašnjem, koreni porodičnog stabla u dalekim krajevima iz koji je gost doputovao.

Razgovori tog tipa uzeli su maha i među samim stanovnicima SAD, koje se definišu kao zemlja imigranata. Nema, praktično, došljaka kome ovde nema zemljaka – engleskog, nemačkog, francuskog, italijanskog, jevrejskog, ruskog, poljskog, srpskog, meksičkog, kubanskog, kineskog, japanskog, indijskog, egipatskog, iranskog, etiopskog ili nekog drugog porekla.

Ovih dana je naročito aktuelna – kenijska loza, iz koje po očevoj strani potiče i novi predsednik Barak Obama, prvi crnac na čelu Bele kuće. „Slučaj” mu je specifičan i po tome što je jedan od ređih Amerikanaca njegove rase koji tačno zna svoje korene.

Većina ostalih ovdašnjih crnaca zna samo da im koreni sežu do Afrike, ali ne, bar ne pouzdano, i iz kog njenog kraja. Potraga za takvim preciziranjem znatno je povećana posle Obaminog trijumfalnog izbornog pohoda, posvedočili su poznavaoci istraživaču „Los Anđeles tajmsa”.

Firme specijalizovane za DNK testove, ukazuje se, prosto su zatrpane zahtevima za lociranje afričkog porekla. Dosad smo obradili 15.000 takvih porudžbina, kaže Džina Pejdž iz jedne takve ustanove u prestonici u kojoj, uzgred budi rečeno, većinu stanovništva čine crnci.

Podseća se, ujedno, da je težnja potomaka ovamo dovedenih robova za kompletiranjem identiteta počela još pre nekoliko godina kad su se poznati afrički Amerikanci– među kojima televizijska voditeljka Opra Vinfri i filmski režiser Spajk Li– podvrgli DNK testovima s ciljem da lociraju korene na Crnom kontinentu.

Glumac Ajzeja Vašington otišao je korak dalje. Tragom medicinski utvrđenih korena– dobio je, uz američko, i državljanstvo Sijera Leonea. Tamo je u jednoj naseobini proglašen za poglavicu i uložio milion dolara za izgradnju škole, popravku bolnice…

Vreme je, kaže, da se potomci robova vrate postojbinama i pomognu njihovom napretku. Da se iskažu i kao Amerikanci i kao Afrikanci. 

Kalifornijski politikolog Entoni Arčer se sa istomišljenicima trudi da afričke zemlje olakšaju uslove za davanje državljanstva afričkim Amerikancima „koji su i najbogatiji crnci na svetu”. Tako bi mogla, smatra, da se ostvari obostrana korist: tamo investicije, ovamo etnički identitet.

Među afričkim zemljama, dodaje, samo Gana izričito nudi državljanstvo ovdašnjim crncima. Ambasador Sijera Leonea u Vašingtonu Bokari Kortu Stivens vidi mogućnosti za davanje dvojnog državljanstva kao pozitivnu stvar, bar kad se radi o slavnima. Poznate ličnosti su nam potrebne – izjavio je „Tajmsu” – da potvrde da je naš donedavni građanski rat završen i da nudimo povoljnosti za preduzetnička ulaganja.

Čitaoce dužeg pamćenja ova priča će podsetiti na televizijski hit „Koreni” od pre tri decenije, o transferima robova iz zapadne Afrike u Ameriku, čiji je junak bio lik pod imenom Kunta Kinte. Stvari su, u međuvremenu, poodmakle tako da se sada Amerika ponosi što je jedina među silama izabrala pripadnika rasne manjine za šefa države.

Ali time nije sve sređeno u rasnim odnosima, istakao je prošle srede prvi crnac na funkciji ministra pravosuđa SAD Erik Holder. „Mi smo, u suštini, još nacija kukavica kad se govori o međurasnim odnosima.” Na poslu još kojekako, ali vikendom nema dovoljno spoja, primetio je i založio se za otvoreniji dijalog, s prihvatanjem kritika i novih pogleda o „tome što nas još razdvaja”.

Aktivisti za građanska prava pozdravili su njegov apel kao dobrodošao. Pojedinci iz konzervativističkih krugova doživeli su ga, međutim, kao govor koji može da „zaoštri polarizaciju”.  Analitičari slute da Holder govori ono što Obama misli, ali da, kao predsednik s pripisanim mu svojstvom lidera postrasnog društva, ne dozvoljava sebi da kaže, bar ne na početku mandata.

U danu kad je ministar izazvao preispitivanja, dnevnik „Njujork post” je objavio karikaturu koja je, po svemu sudeći, razgnevila veći deo javnosti. Na njoj su prikazana dva policajca koji su ubili šimpanza, uz komentar „Naći će oni nekog drugog da napiše novi stimulativni plan”.

Crtež je protumačen, mahom, kao aluzija na Obamin program ekonomskog oporavka, uz slutnje da karikatura oživljava na pogrde prošlosti kad su crnci poistovećivani s majmunima. Urednik se brani da je ilustracija za povod imala događaj u kome su snage reda likvidirale šimpanza koji je ozledio jednu ženu.

Prevladalo je, čini se, ogorčenje. Telefon „Posta” bio je opsednut pozivima gnevnih čitalaca. Pred zgradom lista demonstranti su pozivali na bojkot novina i tražili da se redakcija izvini za akt koji su doživeli kao izrazito „zlokobno” rasistički.

Odnosi u „loncu za topljenje” mnogostrukih razlika, kako Amerika definiše svoje socijalno tkivo, nalaze se sada u novoj fazi. Izborom Obame za predsednika načinila je značajan iskorak u udaljavanju od istrajnih predrasuda koje postoje ne samo ovde nego i širom planete. Ali vrhunsko dostignuće ne znače da je sve sređeno.

Na ovdašnjem Univerzitetu Hauard čulo se, na primer, i to da se Vašington prema „ostatku sveta” ponašao kao „dugo prema crncima”, što će reći, u najblažem vidu, kao prema „statistima”. Pa da bi bilo vreme i da se odrekne „crno-belog pristupa” – i prema drugim zemljama.