Spajanje privrednika i supružnika

Pune ruke posla na funkciji počasnog konzula ima Verica Milaković, karijerni diplomata,koja je do 1992. bila otpravnik poslova jugoslovenske ambasade na Filipinima.

„Posle zatvaranjanašeg predstavništva iz finansijskih razloga, dugo sam čekala imenovanje za počasnog konzula Jugoslavije na Filipinima, ali pošto se to nije ostvarilo ni posle nekoliko godina, 2003. sam imenovana, na predlog filipinske strane, za njihovog počasnog konzula u Srbiji (i Crnoj Gori)”, kaže gđa Milaković.

Svojim najvećim uspehom u diplomatskoj karijeri ona smatra tošto su Filipini bili jedna od prvih pet zemalja koje su 1992. priznale tadašnju smanjenu Jugoslaviju, iako je u tom trenutku u ovoj zemlji bilo šest američkih vojnih baza.

Danas joj je zadovoljstvo da spaja privrednike iz dve zemlje. Jedan od prvih poslova koje je gđa Milaković inicirala jeste primena naše tehnologije u građevinarstvu, za šta i sada postoji interes, kao i vojna saradnja.

„Ljudi iz Srbije se interesuju za ekonomsku saradnju sa filipinskim firmama, bilo je čak i pokušaja privatnog investiranja u tamošnja polja kafe”, navodi ona.

Za poslednje dve godine njen konzulat je izdao 300 viza. Osim toga, ženidba srpskih građana filipinskim državljankama je u stalnom usponu i trenutno u Srbiji živi 40–50 takvih parovau nekoliko gradova Srbije.

Ni Verica Milaković nema diplomatski pasoš, ima pravo na diplomatske tablice, ali ih u ovom momentu ne poseduje.

„Kao lični problem,a ujedno i problem drugih počasnih konzula, istakla bih to što, iako praktično radim o svom trošku (nadoknada koju dobijam od filipinske vlade ne pokriva često ni troškove komunikacije),nisam oslobođena PDV-a na uvoz automobila, mada jesam oslobođena carine, i to samo na jedna kola za počasni konzulat, a ne i za lično vozilo”, kaže gđa Milaković i dodaje da je još veći problem obezbediti izvore finansiranja, jer firme iz Srbije, „suprotno uobičajenoj praksi, izbegavaju plaćanje provizije počasnom konzulu ili doprinosa za rad počasnog konzulata”.

Ljiljana Miljanić-Kasim, po obrazovanju diplomirani pravnik, ponosna je što joj teče treći petogodišnji mandat počasnog konzula Šri Lanke.

„Posle tragične smrtni mog supruga Mohameda Adžvada Kasima, počasnog generalnog konzula Šri Lanke u Beogradu, njihovo ministarstvo spoljnih poslova me je imenovalo za počasnog konzula te zemlje u Beogradu”, kaže gđa Kasim.

Ona redovno službeno putuje u Kolombo na konsultacije u Ministarstvu inostranih poslova Šri Lanke i na poziv predstavnika velikih firmi, uglavnom u Kolombo.

„Nemam finansijske beneficije za to što radim, ali uvek nailazim na predusretljivost osoblja na aerodromima i graničnim prelazima”, ističe ona.

Gđa Kasim aktivno učestvuje u humanitarnim akcijama koje organizuju strane diplomate, a posebno Međunarodni klub žena.

Kada je ovu južnoazijsku zemlju u decembru 2004. pogodio katastrofalni cunami, organizovala je prikupljanje pomoći, što je obavljeno veoma uspešno: „Zahvaljujući saradnji sa vladom i narodom Srbije i ličnom angažovanju predsednika Borisa Tadića, prikupljena je značajna materijalna pomoć za žrtve cunamija.”

Jelena Kavaja

------------------------------------------------------

Dugotrajna procedura

Srbija ima 55 počasnih konzulata u u svetu: u Evropi devet, Rusiji i Evroaziji jedno, Severnoj, Srednjoj i Južnoj Americi 25, na Bliskom istoku i Africi 13, u Aziji šest i jednog u bivšim republikama SFRJ (Makedonija).

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije podržava otvaranje konzularnih predstavništava sa počasnim konzularnim funkcionerima na čelu, imajući u vidu i da za to nisu potrebna posebna finansijska sredstva, izuzev opremanja tih predstavništva državnim simbolima, kažu u ministarstvu.

Kraljevina Jugoslavija je imala oko 100 počasnih konzula u inostranstvu (većina je otkazala funkcije posle Drugog svetskog rata), a SFRJ, pre početka jugoslovenske krize 1990, 26 počasnih konzularnih funkcionera u inostranstvu.

Sama procedura predlaganja i imenovanja je složena i dugotrajna i može da potraje mesecima. Za postavljenje počasnog konzularnog funkcionera Srbije u nekoj zemlji potrebna je saglasnost čak pet državnih resora i, naravno, prethodna saglasnost vlade strane države u kojoj se takvo konzularno predstavništvo otvara. Inicijativa mora doći od strane naše nadležne ambasade akreditovane u toj zemlji.