Ljubavnici sa velikim snovima

Dobro de, niste ni prvi ni jedini koji smatraju da je bestseler „Čitač” Bernharda Šlinka mnogo bolji nego što je istoimeni film Stivena Daldrija. Pridružili ste se tako armiji onih koji misle da ni Kejt Vinslet u ulozi Hane Šmic, bivše nacističke stražarke u Aušvicu, nije mogla da spasi film od Daldrijeve plitke adaptacije Šlinkovog romana o doslovnoj i moralnoj nepismenosti počinitelja holokausta, dilemi može li se voleti neko ko je počinio zločin i generacijama koje su je stasavale i stasavaju sa grehom predhodnika.

Ukratko, u Daldrijevom filmu ispod omamljujuće teme i visokih produkcijskih standarda, nažalost, kriju se i doze naivnosti, prividne lepote i želja za što većim uspehom i na američkim boks ofisima. Što se htelo, to se i dobilo: tako je hteo Šlink, a kada on nema primedbe na filmsku verziju svoje knjige, zašto bi ih imala Festova publika?

I dok Kejt Vinslet u „Čitaču”, iako dobra, povremeno deluje kao da radi u skladu sa onim „kako Holivud zamišlja Britance u ulogama nacista”, u filmu „Revolucionarni put” Sema Mendesa, takođe filmskoj adaptaciji romana ali onog sa potpisom slavnog Ričarda Jejtsa, očaravajuća je. Njen srčani perfomans, kreiranje asimetričnih emocija, njeno lice u krupnom planu sa nagoveštajima straha i besa, dominiraju ovim tragičnim filmskim portretom američkog braka, ljubavnika sa velikim snovima i optužbom protiv sveopšte žudnje za konformizmom. „Revolucionarni put” posle mnogo godina ponovo ujedinjuje Leonarda di Kaprija i Kejt Vinslet, nezaboravne zvezde Kamerunovog „Titanika”, a takođe se nalazi među nominovanima za Oskare.

Prvi Festovi dani ponudili su i crnu krimi-komediju braće Koen „Posle čitanja spaliti”, film otvaranja prošlogodišnjeg Venecijanskog festivala. Film pripoveda o dvojici ljudi koji slučajno nailaze na memoare penzionisanog agenta CIA i pokušavaju da ih dobro unovče. Iako spada u takozvanu tanku filmsku literaturu, reč je o prilično inteligentnom filmskom miksu špijunske priče, drame o prijateljstvu i razdragane satire, sa Džordžom Klunijem, Bredom Pitom, Tildom Svinton i Džonom Malkovičem u glavnim ulogama.

Obilje akcije, ali ne i originalnosti, doneo je žestoki brazilski film „Elitna jedinica” Žozea Padilje, koji je nešto slabija i svakako brutalnija varijacija Meireljesovog „Božjeg grada”. Film se bavi specijalcima iz brazilske policije, crnokošuljašima sa znakom lobanje na rukavu, koji razbijaju kriminal u favelama ponašajući se poput horde osvetnika, nemilosrdno i krvavo, dok iz pozadine isplivava birokratski haos, korupcija i tehnička zaostalost Brazila. Ovaj film osvojio je „Zlatnog medveda” na prošlogodišnjem Berlinskom festivalu, a piratska kopija je cirkulisala Srbijom tokom 2008. godine, pa ne bi bilo prevelike štete da ga je Fest zaobišao i tako uštedeo koji dinar, koji je ovako platio lokalnom distributeru.

I film „Gomora” koji je večeras na repertoaru, je od onih za koje filmski festivali plaćaju bioskopskim distributerima više puta, pa je njima i na ovogodišnjem Festu i lepo i finansijski ugodno. Nastao prema bestseleru Roberta Savijana, Garoneov film nije poput svojih holivudskih uzora, pokazao tendenciju da glorifikuje mafijašku kulturu zbog atrakcije na velikom platnu, niti da gledalištu otvori popkulturni apetit za organizovanim kriminalom čiji su članovi, a naročito lideri, najčešće simpatični filmski antiheroji. Kod Garonea nema podele na dobre i loše momke, nema „glancanja” gangsterskih biografija, romansiranja. Sve je čist realizam i onako kako zaista jeste u napuljskoj regiji kojom vlada kamora.

Verčeras na Festu je i svetska premijera srpskog filma „Zona mrtvih” Milana Todorovića i Milana Konjevića. Radnja priče smeštena je u Pančevo u kojem je, usled nesrećnog sticaja okolnosti, došlo do ispuštanja eksperimentalnog i veoma opasnog biohemijskog otrova u vazduh, usled čega će se stanivnici pretvarati u bezumna bića željna krvi. Međutim, željna i svega onog što su smislili ambiciozni autori kako bi u filmsku istoriju ušli kao tvorci „prvog srpskog zombi filma”, pošto nam je takav, jel'te, jedino još nedostajao. Uz naše glumce, u „Zoni mrtvih” igra legenda zombi filmova Ken Fori, Emilio Roso i Kristina Klebe.