Љубавници са великим сновима

Добро де, нисте ни први ни једини који сматрају да је бестселер „Читач” Бернхарда Шлинка много бољи него што је истоимени филм Стивена Далдрија. Придружили сте се тако армији оних који мисле да ни Кејт Винслет у улози Хане Шмиц, бивше нацистичке стражарке у Аушвицу, није могла да спаси филм од Далдријеве плитке адаптације Шлинковог романа о дословној и моралној неписмености починитеља холокауста, дилеми може ли се волети неко ко је починио злочин и генерацијама које су је стасавале и стасавају са грехом предходника.

Укратко, у Далдријевом филму испод омамљујуће теме и високих продукцијских стандарда, нажалост, крију се и дозе наивности, привидне лепоте и жеља за што већим успехом и на америчким бокс офисима. Што се хтело, то се и добило: тако је хтео Шлинк, а када он нема примедбе на филмску верзију своје књиге, зашто би их имала Фестова публика?

И док Кејт Винслет у „Читачу”, иако добра, повремено делује као да ради у складу са оним „како Холивуд замишља Британце у улогама нациста”, у филму „Револуционарни пут” Сема Мендеса, такође филмској адаптацији романа али оног са потписом славног Ричарда Јејтса, очаравајућа је. Њен срчани перфоманс, креирање асиметричних емоција, њено лице у крупном плану са наговештајима страха и беса, доминирају овим трагичним филмским портретом америчког брака, љубавника са великим сновима и оптужбом против свеопште жудње за конформизмом. „Револуционарни пут” после много година поново уједињује Леонарда ди Каприја и Кејт Винслет, незаборавне звезде Камеруновог „Титаника”, а такође се налази међу номинованима за Оскаре.

Први Фестови дани понудили су и црну крими-комедију браће Коен „После читања спалити”, филм отварања прошлогодишњег Венецијанског фестивала. Филм приповеда о двојици људи који случајно наилазе на мемоаре пензионисаног агента ЦИА и покушавају да их добро уновче. Иако спада у такозвану танку филмску литературу, реч је о прилично интелигентном филмском миксу шпијунске приче, драме о пријатељству и раздрагане сатире, са Џорџом Клунијем, Бредом Питом, Тилдом Свинтон и Џоном Малковичем у главним улогама.

Обиље акције, али не и оригиналности, донео је жестоки бразилски филм „Елитна јединица” Жозеа Падиље, који је нешто слабија и свакако бруталнија варијација Меирељесовог „Божјег града”. Филм се бави специјалцима из бразилске полиције, црнокошуљашима са знаком лобање на рукаву, који разбијају криминал у фавелама понашајући се попут хорде осветника, немилосрдно и крваво, док из позадине испливава бирократски хаос, корупција и техничка заосталост Бразила. Овај филм освојио је „Златног медведа” на прошлогодишњем Берлинском фестивалу, а пиратска копија је циркулисала Србијом током 2008. године, па не би било превелике штете да га је Фест заобишао и тако уштедео који динар, који је овако платио локалном дистрибутеру.

И филм „Гомора” који је вечерас на репертоару, је од оних за које филмски фестивали плаћају биоскопским дистрибутерима више пута, па је њима и на овогодишњем Фесту и лепо и финансијски угодно. Настао према бестселеру Роберта Савиjана, Гаронеов филм није попут својих холивудских узора, показао тенденцију да глорификује мафијашку културу због атракције на великом платну, нити да гледалишту отвори попкултурни апетит за организованим криминалом чији су чланови, а нарочито лидери, најчешће симпатични филмски антихероји. Код Гаронеа нема поделе на добре и лоше момке, нема „гланцања” гангстерских биографија, романсирања. Све је чист реализам и онако како заиста јесте у напуљској регији којом влада камора.

Верчерас на Фесту је и светска премијера српског филма „Зона мртвих” Милана Тодоровића и Милана Коњевића. Радња приче смештена је у Панчево у којем је, услед несрећног стицаја околности, дошло до испуштања експерименталног и веома опасног биохемијског отрова у ваздух, услед чега ће се станивници претварати у безумна бића жељна крви. Међутим, жељна и свега оног што су смислили амбициозни аутори како би у филмску историју ушли као творци „првог српског зомби филма”, пошто нам је такав, јел'те, једино још недостајао. Уз наше глумце, у „Зони мртвих” игра легенда зомби филмова Кен Фори, Емилио Росо и Кристина Клебе.