Dodik napustio skup o ustavnim reformama BiH

Od našeg dopisnika
Mostar, 21. februara – Lider bosanskih Srba Milorad Dodik demonstrativno je danas napustio sastanak posvećen ustavnim reformama Bosne i Hercegovine pošto su tužioci saopštili da bi protiv njega mogli da podignu optužnicu zbog korupcije.

Premijer Republike Srpske i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata je odlazak sa mostarskog skupa posle samo pola sata objasnio odbijanjem lidera bosanskih muslimana i Stranke demokratske akcije, Sulejmana Tihića, i bosanskih Hrvata i Stranke demokratske akcije Dragana Čovića, da Republiku Srpsku prihvate kao „državotvorni entitet u sadašnjem teritorijalnom kapacitetu i nadležnostima koje ima po Dejtonskom sporazumu”.

Reagujući ljutito na najavu tužilaca da bi mogli da pokrenu proces zbog optužbi o ilegalnim poslovima za koje se tvrdi da su budžet RS koštali 145 miliona konvertibilnih maraka, Dodik je rekao da su optužbe politički motivisane.

Tihić i Čović su posle Dodikovog odlaska iz Centrale HDZ-a u Mostaru novinarima rekli da je sastanak prekinut zbog „jako lošeg ambijenta” prouzrokovanog krivičnom prijavom podignutom protiv Dodika, napominjući da nije bilo ultimatuma i da će se razgovori nastaviti.

Dodik je novinarima rekao da ne beži od daljih razgovora, ali da neće imati o čemu da razgovara ukoliko Čović i Tihić nisu spremni da reafirmišu status Republike Srpske.

Trojka je prošlog meseca postigla sporazum u principu o novoj strukturi BiH, sastavljenoj od četiri teritorijalne jedinice, čime su podgrejane nade za probijanje blokade reformskog procesa koji koči približavanje BiH Evropskoj uniji, ali danas se ponovo potvrdilo da to neće ići lako.

Dodik je sagovornicima predočio tri uslova: prvi, da prihvate RS u sadašnjem teritorijalnom kapacitetu, drugi, potvrđivanje prava entiteta na entitetsko glasanje, i treći, da Čović i Tihić prihvate da u novom ustavu BiH bude uneseno pravo RS na samoopredeljenje do otcepljenja.

„Mi ne vidimo razloga da gradimo BiH u kojoj se osporava Republika Srpska”, rekao je Dodik posle napuštanja sastanka. On je rekao da predlaže da BiH bude uređena kao savezna država koja će imati državotvorne federalne jedinice, od kojih će jedna biti RS „u kapacitetu koji postoji sada”.

„Mi uporno pokušavamo da radimo na kapacitetima i uvek smo pogrešno shvaćeni. Republika Srpska ima međunarodno-pravni subjektivitet u Dejtonskom sporazumu, izvolite prihvatite tu činjenicu. Ako nećete nemamo o čemu da pričamo.”

„Meni je Republika Srpska iznad svega, a BiH je za mene moranje”, dodao je Dodik.

Ocenjujući predloge o ustavnim promenama koje su mu ponudili Čović i Tihić, premijer RS je rekao da nije bez alternative jer postoji Dejton koji treba vratiti u izvorne okvire, odnosno entitetima vratiti nadležnosti koje su prenesene na državu.

Tihić smatra da Dodikovi uslovi predstavljaju „korak unazad” u ustavnoj reformi i naglašava da ne prihvata nikakve ultimatume i da je za njega „neupitna samo Bosna i Hercegovina”.

„Niko ne može da se otcepi od Bosne, niti da Bosnu podeli.” To nisu mogli ni mnogo jači od 1992. do 1995. Mi moramo dalje, ne smemo da prestanemo da se dogovaramo jer dogovor nema alternative. Ako se ne dogovaramo onda nam samo preostaje opcija rata, a to niko normalan ne želi”, naglasio je Tihić.

Lider SDA nije hteo posebno da komentariše uslove premijera RS-a rekavši da je „Dodik danas bio u posebnom stanju”. Tihić smatra da prekid sastanka nije krah razgovora,pa je novi sastanak trojice lidera najavio za 15-20 dana u Gradačcu.

Domaćin sastanka, lider HDZ-a u BiH Čović, opisao je kratkotrajne razgovore u pozitivnom tonu ističući da je osnovni razlog prekida „loš ambijent u zemlji”.

„Atmosfera na sastanku bila je prijatna i tolerantna”, rekao je Čović. „Ne radi se ni o kakvim ultimatumima. Svi moramo biti spremni na kompromise i pronaći rešenja koja su zadovoljavajuća za sva tri naroda”.

Dnevnim redom sastanka bila je predviđena rasprava o državnoj imovini, ustavu i funkcionisanju države u kontekstu reorganizacije njene vlasti na državnom i federalnom nivou. Trojica lidera su samo da razmene materijale o ustavnim promenama koje su izradile njihove stranke.