Stanove nema ko da kupi

Agenti za nekretnine su na neplaniranom odmoru. Nemaju posla, jer se u Srbiji malo ko odlučuje da pazari stan. Potencijalni kupci se samo raspituju, očekujući da se vrtoglavi pad cena nekretnina u svetu dogodi i našoj zemlji. Dok su u Beogradu i Novom Sadu pale tek za oko 15 do 20 odsto, što je dvostruko manje nego u regionu, cene nekretnina u unutrašnjosti gotovo su iste kao i pre šest meseci.

Sniženje u glavnim gradovima Srbije i Vojvodine, agenti tumače kao „urazumljivanje alavih prodavaca”.

– Najdrastičniji slučaj su novobeogradski blokovi. Prodavcima sada ne pada na pamet da za kvadrat traže 2.000 evra. Tamo su cene pale za 300 pa i više evra po kvadratnom metru. U ostalim delovima grada nekretnine nisu padale ispod 20 odsto – kaže Jasna Dašić, vlasnica agencije „Jadran nekretnine”.

(/slika2)U Novom Sadu je takođe postalo nezamislivo ceniti garsonjeru u centru 2.000 evra po kvadratu. Kvadratni metar je sa prosečnih 1.500 evra pao na 1.300, jer nekretnine, kažu u agenciji „Metron”, kupuju samo oni koji imaju gotovinu.

Zbog skupih kredita i opšte besparice, interesovanje za stanove u Kragujevcu je drastično opalo od oktobra. Tek posle nedavne najave jeftinih stambenih kredita za stanove u novogradnji i vesti o ukidanju učešća pri uzimanju zajmova kod banaka, građani se opet raspituju za nekretnine, kaže Miroslav Brković, agent iz Kragujevca.

Ali to, baš kao i u Nišu, nije uticalo na prodavce. Oni i dalje drže stare cene. Sličnu je i u Čačku i Valjevu, s tim što u sedištu Kolubarskog okruga nema stanova za prodaju, pa sve što se ponudi na tržištu brzo nađe kupca.

Oskudna ponuda je upravo razlog što cene nekretnina u Srbiji ne padaju onom brzinom koju kupci priželjkuju, ali i što je Beograd i dalje među najskupljim gradovima u regionu, gde su nekretnine izgubile na vrednosti od 30 do 40 odsto.

U Zagrebu je, recimo, u poslednje vreme izgrađeno dosta stanova, došlo je do zasićenja tržišta i cene su počele da padaju, kaže Nedeljko Malinović, vlasnik agencije „Legat”.

– Promenama na tržištu je kumovala i velika prezaduženost tamošnjeg stanovništva, ali i sve češće posustajanje pri otplati kredita. Tako kvadrat stambenog prostora na elitnim lokacijama u Zagrebu košta 2.500, dok se u ostalim delovima može naći za 1.500 evra – kaže Malinović.

Da bi u Beogradu cene nekretnina značajnije bile snižene, nije dovoljno samo stimulisati kupovinu kroz subvencije i jevtine kredite. Neophodno je i pospešiti i omasoviti gradnju, smatra Srđan Vujičić, direktor konsultantske kuće „King strdž”.

– Nedostupni bankarski kreditisu zaustavilifinansiranje projekata. To može dastopiragradnju novih stanova u Beogradu, pa će oni i dalje biti skupi – kaže Vujičić.

Ako se nešto ne promeni za dve godine, prognozira Nedeljko Malinović, u Beogradu neće imati šta da se kupi.

– Mnogi investitori koji su lane zakupili lokacije, sada ih vraćaju. Krediti su poskupeli, na dozvole se čeka dugo, pa mnogi odustaju od izgradnje – ističe Malinović.

Ako država zaista namerava da podstakne gradnju i obori cene nekretnina, to može da učini smanjenjem nadoknade za građevinsko zemljište. Naši sagovornici, međutim, ne očekuju da će se to dogoditi, jer je u Beogradu ta nadoknada nedavno poskupela za šest, a najavljeno je i njeno usklađivanje sa rastom cena na malo.

Sledeća stavka na koju država može da utiče jeste promena poreske politike. Jer, ona upravo vlasnicima udžerica na atraktivnim lokacijama u Beogradu omogućava da ucenjuju investitore. Država naplaćuje porez na imovinu, odnosno na ono što građani imaju u vlasništvu, a vredi veoma malo, dok pravo na zemljište ne oporezuje. Zato se vlasnicima straćara ne žuri. Atraktivne placeve drže zarobljene godinama, sve dok za njih ne dobiju željenu cenu.

I najzad, da bi cene pale, potrebno je sistemsko rešavanje problema – denacionalizacija i privatizacija građevinskog zemljišta, ali i donošenje zakona o planiranju i izgradnji, kaže Vujičić.

Niko, međutim, ne pominje da bi tome možda mogli da doprinesu i investitori, tako što će se odreći dela zarade koja nije mala. Naročito u Beogradu, gde dostiže 80, a u pojedinim slučajevima 100 odsto.