Beli glasnik bogova

Kada stegne zima i zaveje sneg, većina ptica severne Zemljine hemisfere utočište je već odavno pronašla na toplom jugu ili se od hladnoće krije zbijena u toplim gnezdima ili šćućurena pod strehama. Ali ne i alpska snežnica. Kako joj i ime kaže, ova ptica je kao stvorena za život tokom ledenih dana, počevši od snežnobelog perja, koje se savršeno stapa sa belinom okolnog snega, do gustog paperja koje joj prekriva cele noge, i iz kojeg izviruju jedino kandže. Ove pernate „čizme” kojima su joj obrasle noge zaslužne su i za latinsko ime ptice – Lagopus mutus, što bi se moglo prevesti kao „tihe zečje šape”. Zbog toga što se često pojavljuje gotovo niotkuda, izlećući iz guste magle, Japanci su ovu pticu nazvali i glasnikom bogova.

Većina alpskih snežnica naseljava predele u blizini polarnog kruga – tundre Kanade i Rusije, Skandinaviju i Grenland, dok se manji broj ptica može naći i u planinskim visovima Japana, Švajcarske i Španije, tokom većeg dela godine prekrivenim snegom. Tokom zime, ptice se spuštaju do granice drveća, gde vegetacija izbija iz dubokog snega. Dok mužjaci češće provode vreme u nepreglednom snežnom prostranstvu, ženke teže da pronađu zaklon od hladnoće među žbunjem. Tek s proleća, kad sneg okopni, mužjaci kreću u potragu za novim staništem, među zakržljalim žbunjem, stenama i gomilama kamenja, koje su pogodne za izvidnicu, sa koje će jedna od ptica stražariti kako bi na vreme upozorila svoje pernate rođake na opasnost od grabljivaca, pre svega od sokola.

Alpska snežnica je jedino tokom zime potpuno bela, izuzimajući crni rep i crnu liniju blizu očiju. Kada trava ozeleni a drveće olista, ova ptica, nalik na omanju jarebicu, počinje sa mitarenjem. Novi pernati pokrivač prepun je braon i crnih pega, kako bi snežnica bila što manje primetna među rastinjem. Mužjak ostaje beo duže nego ženka, sve do sezone parenja, što je i razlog zbog kojeg su mužjaci češće na meti grabljivaca. Osim po svetlijoj boji, muški primerci alpske snežnice izdvajaju se od ženskih i po maloj jarkocrvenoj kresti iznad očiju. Jata, u kojima ove ptice provode zimu, rasturaju se u proleće.

„Glasnici bogova” gnezde se na tlu, obično u blizini stene, koja im služi kao zaleđina i pruža zaklon nad glavom. Ženka snese od sedam do deset jaja, na kojima leži tri sedmice. Mladunci prvi put napuštaju gnezdo već prvog dana po izlasku iz ljuske, a osamostaljuju se kad navrše deset do dvanaest nedelja.

Za vreme odrastanja, pilići se hrane uglavnom insektima, paukovima i puževima, dok su odrasle ptice gotovo isključivi vegetarijanci. Zimu uspevaju da prežive jedući izdanke i rese patuljastih breza, kao i mlade vrbove grane, dok u letnjim mesecima uživaju u izobilju bobica, trava i pupoljaka.