Rukotvorine dece ometene u razvoju

Prodajna izložba pod nazivom "Moj stočić", na kojoj su deca sa posebnim potrebama iz četiri beogradske osnovne i srednje škole prikazala svoja znanja i veštine iz oblasti pravljenja predmeta za kućnu upotrebu, održana je juče u Skupštini grada. Đaci iz škola "Stefan Dečanski", "Sveti Sava", "Veljko Radmanović" i "Dušan Dugalić" pokazali su brojnim posetiocima da i pored urođenih nedostataka i oštećenja mogu uspešno da se uključe u društveni život i da jednako dobro kao i ostali mogu da obavljaju poslove za koje su osposobljeni.
Na izložbi predmeta za kućnu upotrebu, specijalno pravljenih za ovu priliku, osim keramike i tekstila, u ponudi su se našli drveni stočići i stolice, kao i ukrasne sveće i kutije od papira.

Zoran Alimpić, v.d. gradonačelnika, otvarajući izložbu, apelovao je na poslodavce da kroz praksu i obučavanje pruže ovim mališanima mogućnost zaposlenja.

– Najbolji način da se pomogne deci sa posebnim potrebama jeste otvaranje trajne galerije u kojoj bi predmeti koje ona izrade mogli da se kupe – istakao je Alimpić.

Pomak u odnosu na maj mesec, kada je izložba prvi put organizovana i na kojoj su učestvovale svega dve škole, ogledao se u prisustvu velikog broja ličnosti iz javnog i kulturnog života.

Dragana Ognjenović, modni kreator i autor projekta, naglasila je da je važno da ljudi kupuju dečje rukotvorine iz ljubavi prema najmlađim sugrađanima ometenim u razvoju, a ne iz sažaljenja.

– Drago mi je da se izložba priređuje drugi put i nadam se da će predmeti koje su deca izradila zaista dobiti upotrebnu vrednost – rekla je Ognjenovićeva.

Osobe ometene u razvoju u pojedinim segmentima rada daju čak i bolje rezultate od masovne populacije.

– Našim učenicima, recimo, nikada ne dosadi da rade jedno te isto, sa njima mnogo lakše komunicirate o radu, jer oni vole da budu angažovani u proizvodnji predmeta i zaista se trude da svoj zadatak obave što bolje – kaže Ljiljana Vukošić, direktor Škole za osnovno i srednje obrazovanje "Sveti Sava".

Ono zbog čega su malim umetnicima i zanatlijama ove izložbe značajne jeste što im one jačaju samopouzdanje i ispunjavaju ih ponosom, jer veliki broj ljudi kupuje njihove proizvode. Zarađeni novac zaposleni u školi koriste da kupe potrepštine za učenike, kao što je garderoba ili školski pribor, ali i za izlete. Ipak, Ljiljana Vukošić naglašava da novac nije ono što ovoj deci nedostaje, jer su im od svega najpotrebnije pažnja i ljubav.

– Materijalna sredstva im obezbeđuje država, a ukoliko ne mogu da nađu posao postoje socijalna davanja, ali to nije dobro ni za njih, ni za njihove porodice, ni za državu – rekla je Vukošićeva. 

Jedna od poruka ove izložbe je, dakle, da osobama sa smetnjama u razvoju treba dati priliku da samostalno zarađuju.

– Ono što mi očekujemo jeste da će budućim zakonima biti ponovo vraćena opcija da određen procentualni broj lica sa smetnjama u razvoju mora da bude zastupljen u firmama i to će biti jako dobro i mi ćemo to maksimalno podržati – zaključuje direktorka Vukošić.

Cene po kojima se prodaju dečje rukotvorine pristupačne su većini domaćinstava. Tako, na primer, stolnjaci koštaju od 600 do 1.200 dinara, rukavice od 100 do 200, a peškiri od 1.400 do 3.000 dinara.

N. Miković – J. Beoković

-----------------------------------------------------------

Radno angažovanje mentalno nedovoljno razvijenih osoba na javnim mestima predstavlja najuspešnije terapeutsko sredstvo i najbolji način za uključivanje u socijalnu sredinu ljudi sa hendikepom, zaključeno je juče na konferenciji za medije povodom humanitarne akcije "Svi smo mi isti" u restoranu "Mekdonalds" na Terazijama.

Stručnjaci Kreativno-edukativnog centra za mentalno nedovoljno razvijene osobe - KEC MNRO poslednjih nekoliko godina primetili su da je zapošljavanje u lokalnoj zajednici, društvenim i privatnim organizacijama donelo pozitivne promene kod osoba sa smetnjama u razvoju.

Prema rečima Aleksandre Dacković, defektologa i stručnog rukovodioca KEC MNRO, ova organizacija se od osnivanja 2002. godine trudila da svoje članove izvede iz društvene izolacije pronalaženjem posla na javnim mestima.

- Deca i odrasli sa smetnjama u razvoju predstavljaju jednu veoma osetljivu grupu ljudi kojima je potrebna edukacija i stručno usavršavanje da bi se uključili u socijalnu sredinu. Kroz obavljanje nekih poslova u veoma kratkom vremenu su pokazali da mogu samostalno da idu na posao, da steknu nova znanja, radne navike i veštine potrebne za obavljanje zadataka na poslu i poprave komunikaciju sa drugim ljudima - objasnila je Dackovićeva.

Većina njih danas radi u restoranima "Mekdonalds", Parking servisu, Jevrejskoj opštini i sinagogi, kao i u privatnom sektoru.

Zbog nedovoljne spremnosti poslodavaca da zaposle osobe sa invaliditetom, Nacionalna služba za zapošljavanje je raspisala i javni konkurs kako bi pojedine firme omogućile posao ljudima sa problemima u mentalnom razvoju. Prema rečima Vanje Zlatković, iz Odseka za posredovanje u zapošljavanju osoba sa invaliditetom Nacionalne službe za zapošljavanje, na taj način su 

poslodavcima obezbeđena sredstva za opremanje radnog mesta u iznosu od 100 hiljada dinara, kao i niz drugih mera.

- Poslodavci koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom najčešće se opredeljuju za mogućnost povraćaja zarada u visini od 80 odsto prosečne mesečne plate u Srbiji u bruto iznosu, ili za subvenciju doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja u trajanju od dve godine - objašnjava Zlatkovićeva.

Snežana Plavšić-Todorović, predsednica Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije, istakla je da još ne postoji zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji bi regulisao prava ove osetljive grupe ljudi.

- Zakon je u fazi nacrta, a njegovim donošenjem biće omogućeno zapošljavanje osoba sa invaliditetom ne na osnovu njihove nesposobnosti već onoga šta oni zaista mogu da rade - rekla je predsednica Skupštinskog odbora.