Рукотворине деце ометене у развоју

Продајна изложба под називом "Мој сточић", на којој су деца са посебним потребама из четири београдске основне и средње школе приказала своја знања и вештине из области прављења предмета за кућну употребу, одржана је јуче у Скупштини града. Ђаци из школа "Стефан Дечански", "Свети Сава", "Вељко Радмановић" и "Душан Дугалић" показали су бројним посетиоцима да и поред урођених недостатака и оштећења могу успешно да се укључе у друштвени живот и да једнако добро као и остали могу да обављају послове за које су оспособљени.
На изложби предмета за кућну употребу, специјално прављених за ову прилику, осим керамике и текстила, у понуди су се нашли дрвени сточићи и столице, као и украсне свеће и кутије од папира.

Зоран Алимпић, в.д. градоначелника, отварајући изложбу, апеловао је на послодавце да кроз праксу и обучавање пруже овим малишанима могућност запослења.

– Најбољи начин да се помогне деци са посебним потребама јесте отварање трајне галерије у којој би предмети које она израде могли да се купе – истакао је Алимпић.

Помак у односу на мај месец, када је изложба први пут организована и на којој су учествовале свега две школе, огледао се у присуству великог броја личности из јавног и културног живота.

Драгана Огњеновић, модни креатор и аутор пројекта, нагласила је да је важно да људи купују дечје рукотворине из љубави према најмлађим суграђанима ометеним у развоју, а не из сажаљења.

– Драго ми је да се изложба приређује други пут и надам се да ће предмети које су деца израдила заиста добити употребну вредност – рекла је Огњеновићева.

Особе ометене у развоју у појединим сегментима рада дају чак и боље резултате од масовне популације.

– Нашим ученицима, рецимо, никада не досади да раде једно те исто, са њима много лакше комуницирате о раду, јер они воле да буду ангажовани у производњи предмета и заиста се труде да свој задатак обаве што боље – каже Љиљана Вукошић, директор Школе за основно и средње образовање "Свети Сава".

Оно због чега су малим уметницима и занатлијама ове изложбе значајне јесте што им оне јачају самопоуздање и испуњавају их поносом, јер велики број људи купује њихове производе. Зарађени новац запослени у школи користе да купе потрепштине за ученике, као што је гардероба или школски прибор, али и за излете. Ипак, Љиљана Вукошић наглашава да новац није оно што овој деци недостаје, јер су им од свега најпотребније пажња и љубав.

– Материјална средства им обезбеђује држава, а уколико не могу да нађу посао постоје социјална давања, али то није добро ни за њих, ни за њихове породице, ни за државу – рекла је Вукошићева. 

Једна од порука ове изложбе је, дакле, да особама са сметњама у развоју треба дати прилику да самостално зарађују.

– Оно што ми очекујемо јесте да ће будућим законима бити поново враћена опција да одређен процентуални број лица са сметњама у развоју мора да буде заступљен у фирмама и то ће бити јако добро и ми ћемо то максимално подржати – закључује директорка Вукошић.

Цене по којима се продају дечје рукотворине приступачне су већини домаћинстава. Тако, на пример, столњаци коштају од 600 до 1.200 динара, рукавице од 100 до 200, а пешкири од 1.400 до 3.000 динара.

Н. Миковић – Ј. Беоковић

-----------------------------------------------------------

Радно ангажовање ментално недовољно развијених особа на јавним местима представља најуспешније терапеутско средство и најбољи начин за укључивање у социјалну средину људи са хендикепом, закључено је јуче на конференцији за медије поводом хуманитарне акције "Сви смо ми исти" у ресторану "Мекдоналдс" на Теразијама.

Стручњаци Креативно-едукативног центра за ментално недовољно развијене особе - КЕЦ МНРО последњих неколико година приметили су да је запошљавање у локалној заједници, друштвеним и приватним организацијама донело позитивне промене код особа са сметњама у развоју.

Према речима Александре Дацковић, дефектолога и стручног руководиоца КЕЦ МНРО, ова организација се од оснивања 2002. године трудила да своје чланове изведе из друштвене изолације проналажењем посла на јавним местима.

- Деца и одрасли са сметњама у развоју представљају једну веома осетљиву групу људи којима је потребна едукација и стручно усавршавање да би се укључили у социјалну средину. Кроз обављање неких послова у веома кратком времену су показали да могу самостално да иду на посао, да стекну нова знања, радне навике и вештине потребне за обављање задатака на послу и поправе комуникацију са другим људима - објаснила је Дацковићева.

Већина њих данас ради у ресторанима "Мекдоналдс", Паркинг сервису, Јеврејској општини и синагоги, као и у приватном сектору.

Због недовољне спремности послодаваца да запосле особе са инвалидитетом, Национална служба за запошљавање је расписала и јавни конкурс како би поједине фирме омогућиле посао људима са проблемима у менталном развоју. Према речима Вање Златковић, из Одсека за посредовање у запошљавању особа са инвалидитетом Националне службе за запошљавање, на тај начин су 

послодавцима обезбеђена средства за опремање радног места у износу од 100 хиљада динара, као и низ других мера.

- Послодавци који запошљавају особе са инвалидитетом најчешће се опредељују за могућност повраћаја зарада у висини од 80 одсто просечне месечне плате у Србији у бруто износу, или за субвенцију доприноса обавезног социјалног осигурања у трајању од две године - објашњава Златковићева.

Снежана Плавшић-Тодоровић, председница Одбора за здравље и породицу Скупштине Србије, истакла је да још не постоји закон о запошљавању особа са инвалидитетом који би регулисао права ове осетљиве групе људи.

- Закон је у фази нацрта, а његовим доношењем биће омогућено запошљавање особа са инвалидитетом не на основу њихове неспособности већ онога шта они заиста могу да раде - рекла је председница Скупштинског одбора.