Računi isti, korpa praznija

Ako je verovati najvećim gradski trgovcima, prosečan potrošač, uz uračunatu inflaciju i sva poskupljenja, ostavlja istu svotu novca u supermarketima kao i u februaru prošle godine. Kako tvrde pojedini, manje kupovine osnovnih namirnica u radnjama na ćošku uglavnom ne prelaze sedam evra, dok je prosečan račun u supermarketima i dalje oko deset evra.

Mesečni pazar navodno je nepromenjen i kod onih koji promet izražavaju u dinarima, ali treba se prisetiti da smo prošle godine mogli da kupimo znatno više namirnica za iste pare.

Predviđanja ekonomista da će se u februaru uvideti koliko su građani Srbije realno pogođeni finansijskom krizom delimično se obistinjuju. Ako se za hranu i ne štedi, sigurno je da je za većinu sve što ne staje u potrošačku korpu postao luksuz.

Na manji pazar uporno se žale vlasnici restorana, taksisti, prodavci odeće i obuće. U turističkim agencijama sa strepnjom iščekuju reagovanje putnika na cene aranžmana za predstojeće leto, dok su komunalci zbog loše naplate i sve većeg broja dužnika počeli da „seku” struju i najavljuju tužbe.

To što su kolica jednako ispunjena, a računi nepromenjeni ne ukazuje da je standard građana ostao isti. Da li se Beograđani i jednako kvalitetno hrane, i kupuju sve što im je potrebno od proizvoda za higijenu, kao pre krize? Odgovore će dati tek detaljne analize koje se obično sprovode na kraju prvog kvartala u godini, ističu prodavci.

Kako kaže Dragan Filipović, direktor „Delta maloprodaje”, o eventualnoj promeni potrošačkih navika merodavnije će moći da se govori u aprilu. Tada će biti jasnije da li su kupci skuplju robu zamenili jeftinijom i tako se borili sa besparicom.

– Još u oktobru projektovali smo promet za februar ove godine, ne uzimajući u obzir moguće uticaje krize jer se o njoj tada još bojažljivo govorilo. Pokazalo se da je to bilo ispravno jer ne vidimo bilo kakve promene u odnosu na februar prošle godine. Prosečni računi su praktično ostali identični – ističe Filipović. Prema njegovim rečima, potrošačka korpa nije „pala” u manjim radnjama računi su sedam evra, u „Maksi” supermarketima oko deset, dok se u prodavnicama za snabdevanje na veliko, kao što je „Tempo”, u proseku troši oko 45 evra. Jedina promena je, kaže, lošija prodaja bele tehnike i tekstila.

– Po analizama koje imamo, kupci i dalje uspevaju da izdvoje za hranu i osnovne potrepštine. Bela tehnika i tekstil lošije se prodaju, ali ovu robu držimo u samo četiri radnje tako da to ne utiče značajnije na ukupni promet – objašnjava naš sagovornik.

Da u trgovini ove i prošle godine baš i nisu cvetale ruže pokazuje i podatak da se osim francuskog „Intereksa” u prestonici već godinama nije pojavio novi igrač iz ove branše. Sa otvaranjem prve prodavnice na Tošinom bunaru, ovaj trgovac najavio je ubrzani razvoj i otvaranje dve radnje do kraja 2008. godine (na Čukarici i Konjarniku), ali se ti planovi nisu ostvarili. Zbog, kako kažu, „administrativnih problema”, još nije poznat datum otvaranja. U njihovim prodavnicama kupci uglavnom pazare za oko 2.000 dinara.

– Primećujemo da se kupci sve više odlučuju za proizvode naše robne marke koje odlikuju izuzetno niske cene. Pad kupovne moći zbog ekonomske krize još nije toliki da bi postao zabrinjavajući – ističe Aleksandra Joksimović, pi-ar „Intereksa”.

U prodavnicama lanca trgovine „Jabuka” prosečan račun radnim danima ostao je oko 800 dinara. Nabavke su uglavnom nepromenjene, a skuplji proizvodi, delikatesi i alkoholna pića, i dalje se uglavnom dobro prodaju.

– Iznenađujuće je da ljudi sve više plaćaju karticama i kešom, a da je čekova sve manje u prometu, iako mi nismo prestajali da robu dajemo „na poček”. Kupci se žale da im je sve teže da dobiju čekove u bankama, što govori i da bankari više forsiraju kartice jer na njima zarađuju – kaže Milena Radulović, direktor marketinga u „Jabuci”.

Na uzdržanost kupaca u radnjama upozoravaju u „Veropulosu”. Potrošači se sve duže zadržavaju u supermarketima i, kako kažu nadležni, „dobro paze šta kupuju”.

– Pazar je u dinarima ostao isti kao i prošle godine. Nije više kao nekada, kupuje se jeftinija roba. Tako je i u Grčkoj, ali je tamo realno promet ostao na istom nivou, možda je čak i za nijansu viši – kažu u „Veropulosu”.

-----------------------------------------------------------

„Česmovača” umesto flaširane vode

Kupci se i pored krize nisu odrekli flaširane mineralne vode i masovno prešli na „česmovaču”, kao što se nedavno spekulisalo u medijima. Rade Pribićević, direktor za korporativne i regulatorne poslove „Denjub fud grupe”, kaže za „Politiku” da se ne može govoriti o drastičnom padu prodaje, ali da je logično da se u besparici potrošači najlakše odriču proizvoda koje mogu praktično besplatno da zamene.

– Prodaja jeste za nijansu manja nego prošle godine, ali ne drastično i to praktično ne osećamo. Mnogo veći problem je nelikvidnost tržišta i to što je naplata lošija nego ranije. Ako se kriza bude nastavila, a bojim se da hoće, to će se kod svih odraziti na nivo prodaje. Zbog toga su mere za povećanje potrošnje izuzetno značajne, ali bilo bi korisno i pokrenuti akciju kupovine domaće robe – ističe Pribićević.