Рачуни исти, корпа празнија

Ако је веровати највећим градски трговцима, просечан потрошач, уз урачунату инфлацију и сва поскупљења, оставља исту своту новца у супермаркетима као и у фебруару прошле године. Како тврде поједини, мање куповине основних намирница у радњама на ћошку углавном не прелазе седам евра, док је просечан рачун у супермаркетима и даље око десет евра.

Месечни пазар наводно је непромењен и код оних који промет изражавају у динарима, али треба се присетити да смо прошле године могли да купимо знатно више намирница за исте паре.

Предвиђања економиста да ће се у фебруару увидети колико су грађани Србије реално погођени финансијском кризом делимично се обистињују. Ако се за храну и не штеди, сигурно је да је за већину све што не стаје у потрошачку корпу постао луксуз.

На мањи пазар упорно се жале власници ресторана, таксисти, продавци одеће и обуће. У туристичким агенцијама са стрепњом ишчекују реаговање путника на цене аранжмана за предстојеће лето, док су комуналци због лоше наплате и све већег броја дужника почели да „секу” струју и најављују тужбе.

То што су колица једнако испуњена, а рачуни непромењени не указује да је стандард грађана остао исти. Да ли се Београђани и једнако квалитетно хране, и купују све што им је потребно од производа за хигијену, као пре кризе? Одговоре ће дати тек детаљне анализе које се обично спроводе на крају првог квартала у години, истичу продавци.

Како каже Драган Филиповић, директор „Делта малопродаје”, о евентуалној промени потрошачких навика меродавније ће моћи да се говори у априлу. Тада ће бити јасније да ли су купци скупљу робу заменили јефтинијом и тако се борили са беспарицом.

– Још у октобру пројектовали смо промет за фебруар ове године, не узимајући у обзир могуће утицаје кризе јер се о њој тада још бојажљиво говорило. Показало се да је то било исправно јер не видимо било какве промене у односу на фебруар прошле године. Просечни рачуни су практично остали идентични – истиче Филиповић. Према његовим речима, потрошачка корпа није „пала” у мањим радњама рачуни су седам евра, у „Макси” супермаркетима око десет, док се у продавницама за снабдевање на велико, као што је „Темпо”, у просеку троши око 45 евра. Једина промена је, каже, лошија продаја беле технике и текстила.

– По анализама које имамо, купци и даље успевају да издвоје за храну и основне потрепштине. Бела техника и текстил лошије се продају, али ову робу држимо у само четири радње тако да то не утиче значајније на укупни промет – објашњава наш саговорник.

Да у трговини ове и прошле године баш и нису цветале руже показује и податак да се осим француског „Интерекса” у престоници већ годинама није појавио нови играч из ове бранше. Са отварањем прве продавнице на Тошином бунару, овај трговац најавио је убрзани развој и отварање две радње до краја 2008. године (на Чукарици и Коњарнику), али се ти планови нису остварили. Због, како кажу, „административних проблема”, још није познат датум отварања. У њиховим продавницама купци углавном пазаре за око 2.000 динара.

– Примећујемо да се купци све више одлучују за производе наше робне марке које одликују изузетно ниске цене. Пад куповне моћи због економске кризе још није толики да би постао забрињавајући – истиче Александра Јоксимовић, пи-ар „Интерекса”.

У продавницама ланца трговине „Јабука” просечан рачун радним данима остао је око 800 динара. Набавке су углавном непромењене, а скупљи производи, деликатеси и алкохолна пића, и даље се углавном добро продају.

– Изненађујуће је да људи све више плаћају картицама и кешом, а да је чекова све мање у промету, иако ми нисмо престајали да робу дајемо „на почек”. Купци се жале да им је све теже да добију чекове у банкама, што говори и да банкари више форсирају картице јер на њима зарађују – каже Милена Радуловић, директор маркетинга у „Јабуци”.

На уздржаност купаца у радњама упозоравају у „Веропулосу”. Потрошачи се све дуже задржавају у супермаркетима и, како кажу надлежни, „добро пазе шта купују”.

– Пазар је у динарима остао исти као и прошле године. Није више као некада, купује се јефтинија роба. Тако је и у Грчкој, али је тамо реално промет остао на истом нивоу, можда је чак и за нијансу виши – кажу у „Веропулосу”.

-----------------------------------------------------------

„Чесмовача” уместо флаширане воде

Купци се и поред кризе нису одрекли флаширане минералне воде и масовно прешли на „чесмовачу”, као што се недавно спекулисало у медијима. Раде Прибићевић, директор за корпоративне и регулаторне послове „Денјуб фуд групе”, каже за „Политику” да се не може говорити о драстичном паду продаје, али да је логично да се у беспарици потрошачи најлакше одричу производа које могу практично бесплатно да замене.

– Продаја јесте за нијансу мања него прошле године, али не драстично и то практично не осећамо. Много већи проблем је неликвидност тржишта и то што је наплата лошија него раније. Ако се криза буде наставила, а бојим се да хоће, то ће се код свих одразити на ниво продаје. Због тога су мере за повећање потрошње изузетно значајне, али било би корисно и покренути акцију куповине домаће робе – истиче Прибићевић.