OVOVREMENI TARABIĆI

Šta će biti u budućnosti? Odgovore na pitanja te vrste ljudi mnogo vole. Prognozeri su na ceni. Glasila im zato udovoljavaju. Naslednici Tarabića, na naučnoj, ili "naučnoj" osnovi. Od poznavalaca tarota i zvezda, do poznavalaca društveno-političkih kretanja u vidu analitičara i komentatora. Šta će biti kroz pet, 15 ili 20 godina? Sećam se feljtona "Svet 2000" koji je "Politika" objavila negde osamdesetih godina prošlog veka. To je bio prevod Krstomira Veljovića, iz ruskih izvora. Dvadesetak godina kasnije, dočekavši 2000. mogli smo utvrditi da veoma ozbiljni i glasoviti naučnici – nisu pogodili gotovo ništa.

Ali, ko se još seća feljtona od pre dve decenije? Radije se čitaju nova predviđanja.

Ljudi najviše vole da čitaju i slušaju o budućnosti koja je ili raj ili propast. Ne vole kad se to dvoje pomeša.

Tema nedelje u "Novostima" bila je "Srbija budućnosti". Srbija će 2020. biti u Evropskoj uniji, prosečna plata biće 1.200, a penzija oko 500 evra, nezaposlenih će biti pet odsto, ali sa pola miliona građana manje, neće biti dinara, ni državnih preduzeća...

Za razliku od opreme teksta kojom nam se daje do znanja da nas čeka svetla budućnost, u samom tekstu se izražavaju izvesne rezerve. "Više od 20 dokumenata usvojenih u poslednjih sedam godina (...) predviđaju blistavu budućnost još samo na papiru" – pišu "Novosti", i dodaju: "Kojim kvalitetom ćemo živeti u budućnosti, niko ne može jasno da predvidi". Prognoza je, međutim, vele, moguća. Prognozeri su naučnici.

Četvrtina srpskih sela će, tvrde oni, ostati bez stanovnika. Ali to nije loše. "Postoje mnoge prednosti država koje imaju manje ljudi..." Broj stanovnika, kazuju, nije važan za ekonomski rast. To je mit koji su ekonomisti osporili. Ključni pokazatelj je, po njima, bruto domaći proizvod po stanovniku, a ne ukupan BDP.

Sve će nas, dakle, biti manje ali ćemo biti sve bogatiji. Prošlo je vreme, brajko moj, kada je čovek bio naše najveće bogatstvo. Bar na rečima.

Ali, naučnici dalje objašnjavaju kako zamišljaju da će se moći ublažiti pad broja stanovnika. (Zašto bi se ublažavalo nešto što je prethodno označeno kao uzrok "mnogih prednosti"?) To će se postići porastom broja zaposlenih, a potom i produženjem radnog veka. A možda će, čak, obavezan odlazak u penziju biti ukinut. Pa će, ko bude hteo (ili morao) moći da radi dok ne skonča.

Naučnici čitaocima "Novosti" otkrivaju da je "poljoprivredna proizvodnja jedna od većih šansi Srbije..." Mogla bi da hrani region samo ako bude dovoljno sistema za navodnjavanje. A sada je na samom dnu – u svetu. "Daleko smo od komšija, i Bugara i Rumuna, a poražavajuće je da Albanija navodnjava gotovo sve obradive površine. Naravno, poražavajuće je za nas, koji smo pre dvadeset godina navodnjavali 140 a sada samo 40 hiljada hektara.

Naučnici prognoziraju da će Srbija 2012. "biti relativno blizu EU" pa da će po toj osnovi dobijati poklone (donacije) u vrednosti od gotovo milijardu evra godišnje, a i da će joj porasti ugled za dobijanje kredita, pa će "u zemlju pristizati obimni iznosi ulaganja"...

Znači, živećemo lepo od poklona i pozajmica, blago nama. "Sutra je bolji dan", kako glasi naslov ovog teksta.

Istoga dana "Pres" je objavio tekst pod naslovom "Za i protiv EU". (Tu se prognozira da se u Uniju neće ući pre 10-15 godina.) Mada je izvučeno po pet razloga "za" i "protiv", suštinski pretežu ovi drugi. Njih izlaže Dejan Mitrović, magistar međunarodnog privrednog prava, za kojeg se naglašava da je "iz SRS". Pobornik ulaska u EU je Andrej Nosov, predsednik Inicijative mladih za ljudska prava, šta god da to znači.

Nosov, na primer, navodi da će se umesto čekanja u redovima pred šalterima, dokumenta dobijati Internetom (ovo će naročito da obraduje naše radnike i seljake, izbeglice, proletere i slične), koristiće se baza podataka Europola (konačno!), direktori javnih preduzeća biće birani javno, po stručnim kvalitetima, pravosuđe će biti reformisano, a sa šengenskom vizom moći ćemo da putujemo kud nam je volja...

U Rumuniji je 2002, međutim, oduševljenje šengenom naglo splaslo. Tada su saznali da se za izlazak iz zemlje mora raspolagati sa najmanje 500 evra.

A da ne pričamo o proizvodnji rakije za koju ćemo morati plaćati taksu. Tu su nas za srce ujeli.

Po Mitroviću, EU je za bogate zapadne zemlje, a da bi nama članstvo donelo još veću bedu i siromaštvo.