ОВОВРЕМЕНИ ТАРАБИЋИ

Шта ће бити у будућности? Одговоре на питања те врсте људи много воле. Прогнозери су на цени. Гласила им зато удовољавају. Наследници Тарабића, на научној, или "научној" основи. Од познавалаца тарота и звезда, до познавалаца друштвено-политичких кретања у виду аналитичара и коментатора. Шта ће бити кроз пет, 15 или 20 година? Сећам се фељтона "Свет 2000" који је "Политика" објавила негде осамдесетих година прошлог века. То је био превод Крстомира Вељовића, из руских извора. Двадесетак година касније, дочекавши 2000. могли смо утврдити да веома озбиљни и гласовити научници – нису погодили готово ништа.

Али, ко се још сећа фељтона од пре две деценије? Радије се читају нова предвиђања.

Људи највише воле да читају и слушају о будућности која је или рај или пропаст. Не воле кад се то двоје помеша.

Тема недеље у "Новостима" била је "Србија будућности". Србија ће 2020. бити у Европској унији, просечна плата биће 1.200, а пензија око 500 евра, незапослених ће бити пет одсто, али са пола милиона грађана мање, неће бити динара, ни државних предузећа...

За разлику од опреме текста којом нам се даје до знања да нас чека светла будућност, у самом тексту се изражавају извесне резерве. "Више од 20 докумената усвојених у последњих седам година (...) предвиђају блиставу будућност још само на папиру" – пишу "Новости", и додају: "Којим квалитетом ћемо живети у будућности, нико не може јасно да предвиди". Прогноза је, међутим, веле, могућа. Прогнозери су научници.

Четвртина српских села ће, тврде они, остати без становника. Али то није лоше. "Постоје многе предности држава које имају мање људи..." Број становника, казују, није важан за економски раст. То је мит који су економисти оспорили. Кључни показатељ је, по њима, бруто домаћи производ по становнику, а не укупан БДП.

Све ће нас, дакле, бити мање али ћемо бити све богатији. Прошло је време, брајко мој, када је човек био наше највеће богатство. Бар на речима.

Али, научници даље објашњавају како замишљају да ће се моћи ублажити пад броја становника. (Зашто би се ублажавало нешто што је претходно означено као узрок "многих предности"?) То ће се постићи порастом броја запослених, а потом и продужењем радног века. А можда ће, чак, обавезан одлазак у пензију бити укинут. Па ће, ко буде хтео (или морао) моћи да ради док не сконча.

Научници читаоцима "Новости" откривају да је "пољопривредна производња једна од већих шанси Србије..." Могла би да храни регион само ако буде довољно система за наводњавање. А сада је на самом дну – у свету. "Далеко смо од комшија, и Бугара и Румуна, а поражавајуће је да Албанија наводњава готово све обрадиве површине. Наравно, поражавајуће је за нас, који смо пре двадесет година наводњавали 140 а сада само 40 хиљада хектара.

Научници прогнозирају да ће Србија 2012. "бити релативно близу ЕУ" па да ће по тој основи добијати поклоне (донације) у вредности од готово милијарду евра годишње, а и да ће јој порасти углед за добијање кредита, па ће "у земљу пристизати обимни износи улагања"...

Значи, живећемо лепо од поклона и позајмица, благо нама. "Сутра је бољи дан", како гласи наслов овог текста.

Истога дана "Прес" је објавио текст под насловом "За и против ЕУ". (Ту се прогнозира да се у Унију неће ући пре 10-15 година.) Мада је извучено по пет разлога "за" и "против", суштински претежу ови други. Њих излаже Дејан Митровић, магистар међународног привредног права, за којег се наглашава да је "из СРС". Поборник уласка у ЕУ је Андреј Носов, председник Иницијативе младих за људска права, шта год да то значи.

Носов, на пример, наводи да ће се уместо чекања у редовима пред шалтерима, документа добијати Интернетом (ово ће нарочито да обрадује наше раднике и сељаке, избеглице, пролетере и сличне), користиће се база података Еуропола (коначно!), директори јавних предузећа биће бирани јавно, по стручним квалитетима, правосуђе ће бити реформисано, а са шенгенском визом моћи ћемо да путујемо куд нам је воља...

У Румунији је 2002, међутим, одушевљење шенгеном нагло спласло. Тада су сазнали да се за излазак из земље мора располагати са најмање 500 евра.

А да не причамо о производњи ракије за коју ћемо морати плаћати таксу. Ту су нас за срце ујели.

По Митровићу, ЕУ је за богате западне земље, а да би нама чланство донело још већу беду и сиромаштво.