Simentalke po šabačkom modelu

Šabac – Lokalna samouprava i Mlekara u Šapcu pomoći će poljoprivrednicima da nabave visokomlečne muzne krave ili steone junice, čime će unaprediti rasni sastav i proizvodnju mleka u ovom kraju. Inicijativa je potekla od gradskih vlasti, suočenih sa čestim žalbama poljoprivrednika da nemaju zaradu, a model takozvanog tripartitnog učešća predložila je Mlekara, koja radi u sastavu šabačkog koncerna „Farmakom MB”.

U nameri da pomognu seoskim domaćinstvima sa desetak krava, kako bi mogla da se bave ovom vrstom proizvodnje i pristojno žive, lokalna samouprava je imala u vidu da je ovogodišnjim gradskim budžetom za poljoprivredu opredeljeno 40 miliona dinara. Predlog Mlekare je bio da to ne budu bespovratna sredstva, već kreditiranje nabavke grla iz kvalitetnih matičnih stada.

– Udeo grada i Mlekare bio bi po 500 evra, a razliku do pune cene od oko 1.200 do 1.600 evra dali bi poljoprivrednici. Međutim, po uredbi iz 2009. godine, prilikom kupovine matičnih grla stočari imaju pravo da im Ministarstvo poljoprivrede vrati 40 odsto sredstava, što praktično znači da njihovog učešća ne bi ni bilo. Takođe, za podsticaj gajenja, stočarima od države pripada i 12.000 dinara po grlu – kaže za naš list direktor Mlekare „Šabac” Zoran Matić.

Po ovom modelu, poljoprivrednici bi sredstva grada i Mlekare vraćali u roku od četiri godine kroz predaju mleka, što bi prema sadašnjim cenama iznosilo oko tri litra dnevno po kravi. Transfer dela novca od fabrike prema gradskoj kasi išao bi na 15 ili 30 dana, kako se obračunava naturalni deo poljoprivredniku. Budžet bi se tako ponovo popunjavao, a sredstva su beskamatna.

– Mlekara ima blizu 8.500 kooperanata, od kojih oko 150 velikih. Na taj način bi se pomoglo stvaranje ozbiljnih proizvođača na području Šapca. Ukoliko bude postojao interes poljoprivrednika, ove godine bi se moglo nabaviti oko 400 krava. To bi bila grla simentalske rase, ali domaćeg odgoja. Naše farme imaju dobru genetiku. To je linija grla uvezenih pre nekoliko godina, a cena im je niža od austrijskih za 200 do 300 evra. Pri tom, manji su troškovi dozvola, transporta, karantina i osiguranja– ističe Matić.

Prema njegovim rečima, za naše uslove kvalitetna su ona grla koja daju više od 5.000 litara mleka godišnje. Od farmi se ne bi kupovala ona manje mlečnosti. Naravno, u ovom proizvodnom lancu izuzetno je bitna i ishrana. On podseća na maksimu stočara da se „sa lošom hranom i od najbolje krave može napraviti koza”, zbog čega je Mlekara svojim kooperantima stavila na raspolaganje paletu stočne hrane iz „Farmakomove” fabrike u Debrcu.

– Od stočara otkupljujemo 200.000 litara sirovog mleka dnevno, što je tri puta više nego pre privatizacije 2004. godine. U ovom trenutku otkup je manji za 10.000 litara, ali je to posledica smanjene mlečnosti krava i ukidanja takozvanog kantičenja na terenu. Po nalogu veterinarske inspekcije, poljoprivrednici moraju da predaju mleko u laktofrize, što je u skladu sa propisima EU – kaže Matić.

Šabačka mlekara je nastavila i sa otkupom mleka u opštini Svilajnac, što je bilo dovedeno u pitanje zbog visokih transportnih troškova. Ovaj izdatak ostao je na teret fabrike, a lokalna samouprava prihvatila je da finansira rad nekoliko ljudi na terenu. Oko 11.000 litara mleka dnevno značajno je za poljoprivrednike ove sredine. Nije prekinut ni otkup u Topoli (oko 4.000 litara), gde je takođe bilo problema zbog troškova prevoza, ali bez pomoći lokalne zajednice.