Poslednji loznički okarinista

Loznica – Dušan Matić (56), iz Korenite, jedini u lozničkom kraju svira u tradicionalni duvački instrument okarinu. Počeo je još kao osnovac na okarini koju je nasledio od pradede Radosava i na kojoj, mada je stara više od veka, i dalje izvodi melodije izvorne narodne muzike.

Ovaj mali tradicionalni instrument se pravi od pečene gline. Osim pradedove, naštimovane iz tonaliteta Be, imam još jednu okarinu, koju sam kao vojnik pre 33 godine kupio u Kumanovu. Okarina nije slična nijednom duvačkom instrumentu, ima karakterističan prijatan zvuk, ali u nju nije baš jednostavno svirati – kaže ovaj samouki muzičar koji svira i u frulu.

Matić je član folklornog orkestra KUD „Tronoša” iz Korenite sa kojim je nastupao po mnogim mestima u Srbiji. Gde god bi se pojavio, njegovo muziciranje na ovom malom instrumentu je privlačilo pažnju.

– Prvo sam naučio da sviram u okarinu, pa mi je zato posle bilo lako da savladam frulu. Da sam krenuo obrnutim sledom, bila bi prava muka jer se tehnike sviranja na ovim instrumentima razlikuju. Postoje leve i desne okarine, a interesantno je da ima mnogo više levorukih koji je sviraju. Pošto sam dešnjak, sviram u desnu okarinu kod koje desna ruka ide napred a leva sa strane. Inače, nema mladih koji se interesuju da ovladaju veštinom muziciranja na ovom instrumentu, čak ni moj sin nije zainteresovan, mada je svirajući na harmoniku nastavio porodičnu muzičku tradiciju – kaže nam Matić.

Prema njegovim rečima, okarina se nekada mogla kupiti na vašarima kod prodavaca grnčarije, ali su to više bili suveniri nego pravi instrumenti, jer okarine nisu bile naštimovane.

– Nedavno sam upoznao Bugarku kod koje sam naručio komplet okarina. Bugari su, inače, čuveni majstori za izradu ovog instrumenta, koji, ako se pravilno održava, bukvalno nema rok trajanja – napominje Dušan, dodajući da žali što umeće sviranja u okarinu odumire, ali srećom još ima mnogo frulaša, pa planira da u svom selu napravi festival etnomuzike koji bi se zvao „Zvuci frule”.

Matić je inače vulkanizer i ima radnju u Krupnju. Često, a posebno zimi, dok mušterije čekaju krpljenje gume on se lati okarine pa ispunjava muzičke želje. Mnogi, kako kaže, svrate i kad im majstor ne treba samo da bi čuli jedinog okarinistu u lozničkom kraju, a možda i šire.